Uplata kredita za VoIP telefoniranje, pozivi ka inostranstvu već od 0,01€ po minutu razgovora Aliexpress INT
Prikaz rezultata 1 do 9 od ukupno 9
  1. #1
    Jocaov/in lik
    Joca je offline Министар Дејанове Владе
    Datum priključivanja
    Sep 2005
    Lokacija
    Podgorica
    Poruka
    1,392

    Sirevi i malo o njima

    O sirevima
    Sir je bio poznat još kod starih Grka i Rimljana.
    Do tog doba razvijen je proces sazrevanja i znalo se da
    različiti uslovi i tretmani dovode do različitog ukusa i
    karakteristika Za današnju raznovrsnost sireva dugujemo
    zahvalnost monasima koji su u srednjem veku bili inovatori.
    U periodu renesanse naglo opada popularnost ove namirnice,
    jer se smatralo da je nezdrav, tako da tek u XIX veku ponovo
    zadobija naklonost ljudi. U isto vreme počinje fabrička proizvodnja.
    Sirevi se najbolje mogu klasifikovati na osnovu procesa proizvodnje.
    Tako postoje sveži, nezreli sirevi slabog ukusa, pa čvrsti kao edam i
    gauda, švajcarski ementaler, ekstra tvrdi pogodni za rendanje kao
    parmezan, aromatični i pikantni kao gorgonzola i rokfor, mekani i
    žuti kao kamembert, dimljeni, ovčiji, kozji i dr.
    Sir je oduvek predstavljao osnovnu hranu za ljude na selu,
    za razliku od građana koji su morali da čekaju da sir putem
    železnice stigne na njihove trpeze.
    Sir je, kao i sve što je dobro, nastao sasvim slučajno. Nekada davno, jedan arapski trgovac prelazio je pustinju noseći u mešini mleko na prodaju. Jako sunce i prirodno sirište u mešini pretvorili su mleko u prve grude sira. Pred mrak, pustinjski putnik okrepio se dobrom večerom. S ovog mesta iz legende na kome je nastao, sir se sa Bliskog istoka dalje širio onako kako se širilo Rimsko carstvo. U Ameriku je stigao 1620. godine s prvim američkim hodočasnicima, kao deo tereta čuvenog broda ?Madžflonjer?.
    Pripremanje sira danas je nauka koliko i umetnost. Vekovne tajne čuvenih ukusa i mirisa dešifrovali su genetičari u svojim laboratorijama. Misterioznu igru mikroorganizama usmeravaju ka željenom obliku, boji i ukusu, ali kad počne zrenje, sir traži čovekovu ruku da bi dao blago sladak ukus mladog oraha....
    U dobar sir slije se sva priroda okoline u kojoj se pravi. Voda, vazduh, vetrovi, trava, aromatično bilje, daju siru prirodni pečat kvaliteta po kome se prepoznaje i zato se čuvenim sirevima dobro zna geografsko poreklo. ?vajcarci su još početkom sedamnaestog veka zakonom zaštitili kvalitet ementalera, pa se njegov ukus vekovima ne menja.
    Kakav pečat nose naši poznati sirevi: homoljski, zlatiborski, durmitorski, pljevaljski, pirotski, somborski...? Zašto je jedan njeguški sir toliko različit od holandskog ajdamera ili italijanskog parmezana? Naši genetičari, s profesorom Ljubišom Topisirovićem na čelu, šefom laboratorije u Institutu za genetički inžinjering, već dvanaest godina analiziraju sastav sireva iz ovih krajeva. Bezbrojnim analizama na nivou molekula i gena domaćih bakterija mlečne kiseline stvorena je fantastična kolekcija od 600 bakterija, od kojih su osam deponovane u svetsku banku gena u Gentu u Belgiji. Ove bakterije do sada nigde u svetu nisu izolovane.
    Pored opštih nacionalnih osobina - izuzetne izdržljivosti i otpornosti, domaće bakterije proizvode i povećane količine kvalitetnih sastojaka u siru . Od tih bakterija napravljene su domaće starter kulture i sa njima su pokušali da prave sireve. Napravljen je sir na Pešterskoj visoravni tako što je izvučena bakterija iz sjeničkog sira, umnožena ih i vraćena. Pravljena po istom principu sir na Žabljaku i Kopaoniku. Sve se ovo radi da bi se u perspektivi pravio sir s geografskim poreklom, koji bi se razlikovao od sireva koji se proizvode danas u svetu. Još nešto je karakteristično za krajeve iz kojih su izolovane ove bakterije. Ljudi tamo jako dugo žive.Napravljena je komparativna analiza tih bakterija s mikroorganizmima iz drugih regiona, koja je pokazala da u krajevima dugovečnih ljudi postoje bakterije koje u siru proizvode polisaharide, za koje ima sve više dokaza da održavaju ili podižu imuni sistem.
    Takve bakterije nađene su u siru jednog domaćina iz Adrovića, sela iznad Pljevalja. On godinama postiže isti kvalitet sira zato što ga pravi isključivo od mleka koje krave daju posle drugog avgusta, jer je seno do tada uplašćeno, pa krave pasu samo mladu travu. U ovakvoj proizvodnji sira postoji budućnost našeg sirarstva - mini-farme s potpuno kontrolisanim ekološkim uslovima i za pravog kupca.
    Bakterije iz ?divljine? dobro su se prilagodile i na industrijske uslove. U Zrenjaninskoj mlekari napravljen je s njima sir tipa trapista, koji se pokazao izuzetno kvalitetnim u svim mogućim svojstvima koja definišu sir tog tipa. Sir su probali i stručnjaci svetski priznatog instituta za izučavanje sirarstva iz Irske i potvrdili isto. Ipak, ovaj sir se kod nas ne proizvodi. Zašto proizvodimo plagijate poznatih imena kad možemo da napravimo nešto naše - jedinstveno i dobro, ostaje poznato samo onima koji o tome nisu hteli da nikada govore.
    Naši proizvođači starter kulture uglavnom kupuju od poznate danske kompanije ?Kristijan Hansen? ili iz Holandije. Međutim, ove kulture su standardizovane za kvalitet njihovog mleka u kome daju svoj maksimum. Naše autohtone bakterije bolje bi se slagale s našim mlekom, kažu stručnjaci.Apsurdno je da mi iz Danske kupujemo kulture, da pravimo holandski sir i da ga zovemo domaćim sirom.Taj sir ne može da se izveze. Mi modifikujemo njihovu tehnologiju prema našim uslovima, pa smo čak napravili i mini-gaudu koja izvorno uopšte ne postoji. Kada bi hteli da nas tuže, mi bismo izgubili spor, jer ne smemo taj sir da zovemo gauda. Možemo da ga zovemo tvrdi srpski, ali ne gauda. I Danci prave sireve s plesnima, ali ih ne nazivaju njihovim originalnim imenima jer su zaštićena. Pojedini od tih sireva su stvarno dobri, ali dobri kao sir a ne kao gauda. Naše mlekare imaju pristojnu paletu sireva, ali to nije ono što piše ispod sira.
    Mi se ne snalazimo najbolje u prepoznavanju sireva, ni po ukusu ni po obliku. Mogu da nas prevare preprodavci po pijacama, pa nam prodaju zlatarski kao zlatiborski ili sjenički ili obratno, sve zavisi kako nas odmere. Ni prodavcima u luksuznim marketima nije strano da ispod skupih sireva u dobro aranžiranim vitrinama pišu kojekakve gluposti. Za njih su ajdamer, trapist, ementaler i gauda-kačkavalji. Ali, ni kupci nisu bolji poznavaoci, pa nikom ništa. Kod nas, kažu znalci, ljudi misle da je sir sunđerastog oblika nešto jako dobro, jer rupice u njemu, verovatno, vezuju za kvalitet, ne znajući da one, ako ih u siru ima, moraju da budu na određenom mestu i određenog oblika. Za ementaler se tačno zna da na preseku ima tri rupe na sredini, a trapist tri do četiri šupljine takođe na sredini, ali znatno manje, veličine graška, a ne kao što možemo kod nas da vidimo da sir ima u donjem delu rupice kao da je izbockan iglom.
    Ovakav oblik pokazuje prisustvo nekih drugih mikroorganizama, koji zrenje vodi u drugom pravcu i daje drugačiji ukus. Kod nas je sada uzela maha proizvodnja kačkavalja, a izvorni kačkavalj se pravi samo u Pirotu, na bačijama u brdskim krajevima i samo od ovčijeg mleka.
    Poseban problem u našem sirarstvu je preskakanje faze zrenja radi komercijalnih efekata. Sada se sirevi vrlo često vakumiraju da bi očuvali svu vlagu koju imaju i da bi se smanjili troškovi u fazi zrenja, jer u toj fazi, sir mora da se neguje. Da se prevrće, premazuje, briše, da mu se menja temperatura. I vakumirani sir zri, ali sporije, jer nije u dodiru s vazduhom, a takva zaštita nije normalna u sirarstvu. Od naših sireva industrijski proizvedenih sve moje kolege po kvalitetu ističu ovčiji tvrdi sir selam, koji proizvodi zrenjaninski ?Mlekoprodukt? i somborski sir koji pravi Somborska mlekara.
    Somborski sir je naš jedini autohtoni sir, jer se sirevi u salamuri prave i u Bugarskoj i u Grčkoj.Naši sirevi iz salamura imaju geografsko poreklo, ali se ne prave samo kod nas. Tehnologija pravljenja somborskog sira je vrlo jednostavna tako da nema objašnjenja zašto se više ne proizvodi. Somborska mlekara više proizvodi fetu, koja je poreklom iz Grčke, ali je najekonomičnija jer se za jedan kilogram sira utroši samo četiri litre mleka.
    Pomenuti ovčiji sir selam, koji ja lično smatram boljim od svih stranih sireva koji se kod nas proizvode, jedini zri koliko treba - od četiri do šest meseci. Drugi naši sirevi posle dvadeset dana odu na tržište ili u vakuum, a svaki polutvrdi sir bi trebalo da zri najmanje dva meseca. Sirevima iz salamure proces zrenja traje najmanje 20 do 30 dana ali retko koji prođe tu fazu do kraja. Ističem čestu zabludu našeg sveta da je mladi sir jako dobar, jer onoga ko ga jede, dugo drži sitim. Osećaj sitosti stvara velika količina vode i nedovršeno zrenje koje se odvija u stomaku sitog i zadovoljnog konzumenta.
    Kod nas se i danas kvalitet sira ocenjuje i plaća po količini masti koju sadrži. To je posledica posleratnog vremena kada je bilo najvažnije obezbediti količinski dovoljno hrane, pa su seljaci iz okoline grada na poznatim prigradskim česmama razblaživali mleko. Koliko vode, toliko mleka. Kad smo prvi put mogli da se omastimo, jedinice masti uveli smo kao jedino merilo kvaliteta, a naročito za mleko i sir. U međuvremenu, evropske zemlje su vrlo brzo uvele druge komponente vrednovanja, kao što su proteini. Kod nas je novi pravilnik o vrednovanju mleka i dalje u pripremi. Mnoge zapadne zemlje kontrolišu samo higijenu, sve ostalo se podrazumeva.
    Pre nedelju dana, podno Kopaonika, počeo je da zri kopaonički sir oplemenjen starter kulturama, pripremljenim u laboratoriji Instituta za genetički inžinjering. Za petnaestak dana sir će biti gotov.
    Jovan Janjić
    Never be afraid to try something new. Remember that
    a lone amateur built the Ark. A large group of professionals built the
    Titanic.

  2. #2
    Datum priključivanja
    Sep 2007
    Poruka
    10,812

    Smile пијани сир

    У Срему смо често правили тзв. пијани сир. Сир и вино су заиста божанствена комбинација.
    Мали полутврди сиреви од крављег или козијег млека уроне се у суд са вином, црним или белим, ароматичним (неко то ради са винском комином). Суд се добро затвори, а поклопац залије воском и тако држи на хладном 30 дана.После тога се неколико дана суши на дасци.
    Служи се уз кромпир печен "у чакширама", са гљивама или са качамаком.

  3. #3
    Datum priključivanja
    Nov 2001
    Lokacija
    Beograd
    Poruka
    7,333
    Ауууу, од овог ми пође вода на уста. Волим сир са вином, а ово пијани сир сам одмах визуелизовао!
    www.cent.rs - Besplatno probajte VoIP telefoniranje

  4. #4
    Datum priključivanja
    Sep 2007
    Poruka
    10,812

    „Švapski” sir / gruševina ili urda

    Ova vrsta sira se najčešće pravi u Vojvodini i zamenjuje beli mekani sir. Sama izrada ovog sira nije teška, zahteva sveže kravlje mleko, veštinu i čistoću pri radu. Za izradu ovog sira se uzima punomasno kravlje mleko, a poneko pravi i od obranog mleka mada je tada kvalitet slab. (kinichka primedba: nije "slab" vec - dijetetski).

    Izrada „švapskog” sira

    1) Sveže i proceđeno mleko se zagreje na 22şC zimi i na 25şC leti, pa se ostavi na ovoj temperaturi da stoji 12 sati. Za ovo vreme mleko se ukiseli samo i stvori se sir. Pri izradi se može mleku dodati nešto maje za kiseljenje pavlake. Mleko se na ovaj način gruša bez dodatog sirila pa se u nekim našim krajevima zove i „kiseli sir”. Sama izrada zahteva besprekornu čistoću. Ukoliko čistoća nije na zavidnom nivou, sir će se brzo i lako kvariti.

    2) Stvoreni sirni gruš se raseca nožem i lirom (resetkasta lopatica) razbija na sitnije komadiće. Tada se, uz stalno mešanje, zagreva do 28-30şC, gde boravi oko pola sata do sat. Za to vreme surutka će izaći na površinu.

    3) Surutka se odlije, a sirni gruš se prikupi i stavi u platnene kesice (cedila) i ostavi da se sir ocedi. Zatim se kesice sa sirom pritisnu da bi se sir iscedio do kraja. Pritisak na kesice je prvo slabiji, a kasnije opterećenje biva sve veće, teže. Ovo presovanje i ceđenje ne sme da traje duže od dva do dva i po sata, pa se prema tome određuje i planira presovanje.

    4) Gotov sir se izvadi iz kesice i ostavi da se malo ohladi i provetri. Ovakav sitni sir se slaže u posude iz koje se vrši prodaja izuzimanjem kašikom, merenjem i stavljanjem u plastične kesice odnosno drvene posude. Ovakav sir od punomasnog mleka se upotrebljava za pripremanje raznih jela, sendviča, pita, štrudli, palačinaka, rezanaca sa sirom i slaninom, kao fil za razna slana i slatka jela itd. „Švapski” sir ne sme da bude suviše kiseo, niti gorak. Ukus dobrog sira je blag, neslan, prijatan. Od 100 litara kvalitetnog mleka dobije se oko 7-8,5 kg ovog sira.

    5) Pojedinci prave ovaj sir od obranog mleka ili od surutke dodatkom sirćetne ili limunske kiseline, ali tada to nije ovaj sir i nije kvalitetan.

    Od ovog sira se uz posebne tehnologije i dodatke začina kao i drugih sastojaka, mogu napraviti čuveni sirevi – specijaliteti, tipa „liptauer”, sir sa mirođijom, sir sa cimetom, sir sa biberom itd.

    /1993-ће сам га правила два пута недељно...ишла по 5 литара млека....нисам музла краву...сад' ми жао..../

  5. #5
    Datum priključivanja
    Aug 2010
    Poruka
    1

    Smile sir

    Molim nekoga ako zna da mi kaže da li ima pomoći siru koji je povukao? Dok su mi ga doneli, a nisu ga adekvatno nosili, dobio je miris malo neugodan. Hvala unapred!

  6. #6
    Datum priključivanja
    Oct 2008
    Lokacija
    SIRIUS
    Poruka
    4,591
    Citat U originalu postavio/la monja bg Pregled poruke
    Molim nekoga ako zna da mi kaže da li ima pomoći siru koji je povukao? Dok su mi ga doneli, a nisu ga adekvatno nosili, dobio je miris malo neugodan. Hvala unapred!
    Sad je mozda vec kasno, mozda si ga sa stipalicom na nosu vec pojeo ili cak bacio ali ipak, evo jedne ideje. Stavi sir neko vreme u kesu (ili neku posudu koju mozes hermeticki da zatvoris) sa lavandom ili bosiljkom ili ruzama(naravno ne prskanim) ... i td ... ima dosta travcica sa prijatnim mirisima ... mozda ce ti to preci u naviku pa ces jos samo takav sir voliti

    ... predpostavljam da je to sir od koze bio. Taj sir podobije jako brzo miris okoline - jako je osetljiv i zato uvek dobro poklopiti.
    Sa brasnom je ista stvar i brasno poprimi brzo miris okoline

  7. #7
    Datum priključivanja
    Jul 2013
    Poruka
    16
    ja volim onaj budjavi sir iako me cela familija gleda cudno dok uzivam u njemu. to je bre sir!

  8. #8
    Datum priključivanja
    Aug 2015
    Poruka
    6
    uh, stvarno tema koja otvara apetit, posebno kad ste ljubitelj sira...

  9. #9
    Datum priključivanja
    Sep 2017
    Poruka
    1
    Oni su dobri u bureku,daju mu dobar ukus!

Pravila ostavljanja poruka

  • Ne možete postaviti novu temu
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • Ne možete urediti svoje poruke
  •  

VoIP Jeftino telefoniranje sa inostranstvom - www.cent.rs
Agencija za Razvoj Interneta ARIN
Special Sale! 35% off .com domains at GoDaddy.com!
Gift Ideas
Elektronske cigarete