Aliexpress WW
Strana 3 od 4 PrvaPrva 1234 PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 31 do 45 od ukupno 51

Tema: Domaca vina

  1. #31
    Datum priključivanja
    Sep 2008
    Poruka
    1

    podrimsko vino

    Citat U originalu postavio/la plantaže Pregled poruke
    sliv belog drima okružen je planinskim masivima, a tesnacem koji kod prizrena stvaraju planine koritnik i paštrik, do orahovačkih čokota stiže jadranska klima. U ovakvim uslovima nastaje čuveno gusto, podrimsko crno - vino sa "dosta ekstrakta, alkohola i boje.
    Молим Вас, дали можете да објасните, шта значи подримско вино? Имам ову рећ у преводу, а немам појма како могу да преведем! Хвала унапред!
    Poslednji put uređena Tessa : 13-09-2008 u 20:36

  2. #32
    Datum priključivanja
    Sep 2007
    Poruka
    10,812
    Citat U originalu postavio/la Tessa Pregled poruke
    Молим Вас, дали можете да објасните, шта значи подримско вино? Имам ову рећ у преводу, а немам појма како могу да преведем! Хвала унапред!
    Tessa, Бели Дрим је река која тече кроз веома плодну централну Метохију, познату и као Подрима.
    Као што су вина са Фрушке Горе, фрушкогорска; из Барање, барањска; из Жупе, жупска.... тако је и вино из винограда око слива реке Бели Дрим, подримско вино.
    Дакле, реч можеш превести као "вино из винограда око Белог Дрима" или "вино из централне Македоније, Подриме".

    (на фотографији је мост на реци Бели Дрим, додуше, зимски пејзаж)
    Prikačene slike Prikačene slike

  3. #33
    Datum priključivanja
    Sep 2007
    Poruka
    10,812
    Вино се везује за грчког бога весеља, уметности, љубави, вина и винограда Диониса. Винова лоза је култивисана хиљадама година – још у каменом добу, људи су првили вино као лек. Лоза је из Азије пренета у Египат, па у Грчку и Римско царство, да би се проширила на цео свет. Вино је било једино пиће достојно да испрати фараоне у други живот. Неколико стотина амфора са вином, пронађено је у гробницама славних Египћана.Чак је и Ноје, после потопа, пожурио да засади винограде и наздрави новом животу купом новог вина. Хришћанска религија је устоличила вино и хлеб у обредима као део жртве – вино као крв и хлеб као тело Исуса Христа.
    Prikačene slike Prikačene slike

  4. #34
    Datum priključivanja
    Oct 2008
    Lokacija
    SIRIUS
    Poruka
    4,591
    Citat U originalu postavio/la plantaže Pregled poruke
    Вино се везује за грчког бога весеља, уметности, љубави, вина и винограда Диониса. Винова лоза је култивисана хиљадама година – још у каменом добу, људи су првили вино као лек. Лоза је из Азије пренета у Египат, па у Грчку и Римско царство, да би се проширила на цео свет. Вино је било једино пиће достојно да испрати фараоне у други живот. Неколико стотина амфора са вином, пронађено је у гробницама славних Египћана.Чак је и Ноје, после потопа, пожурио да засади винограде и наздрави новом животу купом новог вина. Хришћанска религија је устоличила вино и хлеб у обредима као део жртве – вино као крв и хлеб као тело Исуса Христа.
    Pa kazem i ja! Sta nam treba vise osim vina i hleba! Amen

  5. #35
    Datum priključivanja
    Sep 2007
    Poruka
    10,812

    Kompjuter kao degustator vina

    Ustanovljavanje razlike između kvalitetnog, vina s pedigreom i bućkuriša kojim se podvaljuje naivnim kupcima prepušteno je još uvek degustatorima i samim proizvođačima koji se oslanjaju isključivo na čulo ukusa, iskustvo, hemijske analize i igru prirode da bi proizveli vino izuzetnog kvaliteta i bukea.

    Međutim, Lorenc Lari Bigler, profesor hemijskog inžinjeringa na američkom Univerzitetu Karnegi Melon, ovih dana s kolegama u Čileu radi na izradi kompjuterskog modela s nadom da će on omogućiti da se precizno utvrde karakteristike kvalitetnog vina što bi omogućilo vinarima da ga proizvode u velikim količinama.
    Profesor Bigler, zapravo, radi na pronalaženju matematičkih formula za automatizovanje procesa fermentacije, prilagođavanje sastojaka i uslova da bi se dobili robustan ukus i visoki prinosi berbe grožđa.
    Naučnici još uvek nisu u potpunosti otkrili koja i kakva mešavina sastojaka se stvara u toku fermentacije i šta to izaziva oduševljenje u poznavalaca i ljubitelja vina. Bigler je svoja sitraživanja usmerio na kvasac koji koristi šećer i proizvodi alkohol.
    "Želeli bi smo da pronađemo model ponašanja tog kvasca kako bi kontrolisali proces fermentacije i time stvarali najkvalitetnije vino" - izjavio je Bigler časopisu Sajens.

    Najviše posla obavlja se u "Laboratoriji za aromu" na Pontifikal katoličkom univerzitetu u Santijagu, u Čileu, gde istraživači, koje finansira industrija vina, pokušavaju da izoluju hemijsku komponentu koja stvara željeni nukus i miris vina.
    Jedan od ciljeva istraživanja je da se pomogne vinarskim trgovcima da izbegnu neželjene posledice zakašnjele fermentcije zbog čega ostaju nefermentisane velike količine šećera. Bigler se nada da će prozivodnju vina učiniti efikasnom, bez oscilacija u kvalitetu pa time i profitabilnijom.
    Sličan kompjuterizovan sistem se rutinski koristi u hemijskoj i farmaceutskoj industriji, u rafinerijama nafte.
    Istraživači već duže od dve godine sarađuju i, za sada, izučavaju samo bela vina jer su crna složenija i sadrže sastojke koji su teški za analizu.
    Stiven Menke, enolog sa Državnog univerziteta Pensilvanije i stručnjak u zadružnom vinogradarstvu ove američke savezne države, tvrdi da je sortiranje sastojaka vina težak i odgovoran posao "zato što je reč o prirodnom proizvodu u čijem stvaranju mi gotovo da ne učestvujemo".

    Kompanija "Enologix" iz Sonome u Kaliforniji, sakuplja sokove grožzđa, analizira ih i, koristeći sopstveni softver, već preporučuje kako proizvesti vino koje će zadovoljiti i najizbirljivije degustatore.
    Iako tehnologija raspolaže potencijalima da oblikuje proces proizvodnje vina, "još uvek je prava umetnost dobiti ukus i buke od kojih mnoge jednostavno ne možemo opisati jednostavnim nabrajanjem sastojaka vina" - tvrdi Mari Maca, enolog u porodičnoj vinariji u Pensilvaniji.
    Bigler ipak tvrdi da je početak svega - kontrolisanje fermentacije. "Za sada još uvek možemo samo da sanjamo da ćemo to biti u stanju da postignemo" - zaključio je Maca.
    Izvor: Blic
    Prikačene slike Prikačene slike

  6. #36
    Datum priključivanja
    Sep 2007
    Poruka
    10,812

    Uticaj muzike na buke vina

    Slušanje određene muzike može da utiče na ukus vina koje pijemo, tvrde autori studije posvećene ovom pitanju na kojoj je sarađivao čileanski proizvođač vina Aurelio Montes, koji za kaberne sovinjon preporučuje isključivo muziku legendu rok muzike Džimija Hendriksa.

    Profesor Adrijan Nort sa Univerziteta u Edinburgu objašnjava da je studija rezultat istraživanja, koje pokazuje da slušanje određenog muzičkog komada uz degustiranje kaberne sovinjona pojačava njegov ukus za 60 odsto, tako da postaje bogatiji i snažniji, pogotovo ako se taj užitak gustira u mirnom i tihom ambijentu.

    Istraživanje koje je sprovelo Odeljenje za primenjenu psihologiju škotskog univeziteta, zasniva se na teoriji prema kojoj muzika stimuliše određene zone mozga.

    Zapravo, kada pijemo vino uz muziku, te zone postaju mnogo aktivnije i utiču na percepciju ukusa vina.

    U izradi ove zanimljive studije sarađivao je Čileanac Aurelio Montes, koji muziku koristi u procesu spravljanja vina.

    Montes je ubeđen da zvuci manastirske, duhovne, muzike koji se šire prostorijom gde se vrši fermentacija vina utiču na bolji kvalitet proizvoda.

    Očigledno ljubitelj grupe Blondi, Otisa Redinga i Džimija Hendriksa, čileanski enolog tvrdi da neke njihove pesme imaju specijalno dejstvo na ukus pojedinih sorti vina.

    Tako, Montes preporučuje ritmičnu, poletnu pesmu "Atomik" u disko maniru grupe "Blondi" uz šardone, vino bogatih nijansi i bukea, koje u takvom spoju poprima veličanstven ukus.

    Međutim, vino merlo, koje spada u sortu burgundac, pruža maksimum svojim obožavaocima upravo uz čuvenu soul pesmu "Sedeći na doku", najveći hit Otisa Redinga, koji svojim baršunastim i moćnim glasom, uz šum vode i talasa, naglašava karakterističnu crtu te vrhunske sorte crnog vina.

    Montes posebno insistira na specijalnom, čileanskom kaberne sovinjonu iz 2006. godine koji najviše paše uz "Kulu stražara", pesme Boba Dilana u izvođenju Džimija Hendriksa, gde ta poema dobija gotovo božanski zvuk uz jecajući zvuk dominirajuće gitare.
    Prikačene slike Prikačene slike

  7. #37
    Datum priključivanja
    Feb 2006
    Lokacija
    Bgd
    Poruka
    3,603
    Citat U originalu postavio/la plantaže Pregled poruke
    Slušanje određene muzike može da utiče na ukus vina koje pijemo, tvrde autori studije posvećene ovom pitanju na kojoj je sarađivao čileanski proizvođač vina Aurelio Montes, koji za kaberne sovinjon preporučuje isključivo muziku legendu rok muzike Džimija Hendriksa.

    Profesor Adrijan Nort sa Univerziteta u Edinburgu objašnjava da je studija rezultat istraživanja, koje pokazuje da slušanje određenog muzičkog komada uz degustiranje kaberne sovinjona pojačava njegov ukus za 60 odsto, tako da postaje bogatiji i snažniji, pogotovo ako se taj užitak gustira u mirnom i tihom ambijentu.

    Istraživanje koje je sprovelo Odeljenje za primenjenu psihologiju škotskog univeziteta, zasniva se na teoriji prema kojoj muzika stimuliše određene zone mozga.

    Zapravo, kada pijemo vino uz muziku, te zone postaju mnogo aktivnije i utiču na percepciju ukusa vina.

    U izradi ove zanimljive studije sarađivao je Čileanac Aurelio Montes, koji muziku koristi u procesu spravljanja vina.

    Montes je ubeđen da zvuci manastirske, duhovne, muzike koji se šire prostorijom gde se vrši fermentacija vina utiču na bolji kvalitet proizvoda.

    Očigledno ljubitelj grupe Blondi, Otisa Redinga i Džimija Hendriksa, čileanski enolog tvrdi da neke njihove pesme imaju specijalno dejstvo na ukus pojedinih sorti vina.

    Tako, Montes preporučuje ritmičnu, poletnu pesmu "Atomik" u disko maniru grupe "Blondi" uz šardone, vino bogatih nijansi i bukea, koje u takvom spoju poprima veličanstven ukus.

    Međutim, vino merlo, koje spada u sortu burgundac, pruža maksimum svojim obožavaocima upravo uz čuvenu soul pesmu "Sedeći na doku", najveći hit Otisa Redinga, koji svojim baršunastim i moćnim glasom, uz šum vode i talasa, naglašava karakterističnu crtu te vrhunske sorte crnog vina.

    Montes posebno insistira na specijalnom, čileanskom kaberne sovinjonu iz 2006. godine koji najviše paše uz "Kulu stražara", pesme Boba Dilana u izvođenju Džimija Hendriksa, gde ta poema dobija gotovo božanski zvuk uz jecajući zvuk dominirajuće gitare.
    ...a moguce je da cika lupa...kao dokaz nudim cinjenicu da su na ovom podneblju najbola vina iz krajeva gde se igralo "gluvo kolo" ili gde ljudi kad pevaju, zatvore jedno uho (jer kad bi ostavili oba otvorena ogluveli bi skroz, ovako samo 50%)...ili iz krajeva gde ljudi "gude" u jednu zicu a ostalih tri nadoknadjuju strasnim zapomaganjem i zavijanjem, dok ne rasteraju sve vukove, medjede i Turke... iz komsiluka...
    Poslednji put uređena Mare : 09-03-2009 u 04:45

  8. #38
    Datum priključivanja
    Sep 2007
    Poruka
    10,812

    Vino i Gastro Fest

    Sedmi festival vina, ugostiteljstva i turizma jugoistočne i centralne Evrope otvorio je državni sekretar za turizam, Goran Petković.
    Pokrovitelj manifestacije, kao i predhodnih godina je Ministarsvo ekonomije i regionalnog razvoja. Osim reči dobrodošlice organizatori su priredili i jedno muzičko iznenađenje. Manasijević Ljuba je pesmom "Srbijo" pozdravio sve prisutne.


    Proizvođači vina

    Festival je privukao brojne izlagače sa našeg podneblja, a spomenućemo samo neke: Vinarija "Čoka", "Vršački vinogradi","Podrum Radenković" iz Župe, "Vinarija Panić" iz Negotina, Vinarija "Vukašinović", Podrum "Radovanović" iz Krnjeva.Od izlagača iz inostranstva primetili smo - "Vinotok - Vilu Mariju" i "Tikveš" iz Makedonije, "Chateau Varteli" iz Moldavije.

    Kao i predhodnih godina , izlagači su se trudili da svoju ponudu predstave na najbolji mogući način.
    Na štandu vinarije Tikveš iz Makedonije otkrili smo nešto sasvim novo - "Drop stop".To je jedan jednostavan ali koristan izum koji sprečava da kapi vina uflekaju vaš stoljnjak.


    Ponuda hrane

    Pored vinarija, na festivalu su bili prisutni i izlagači sa interesantnom ponudom hrane. Firma "Tisacoop" iz Kanjiže se predstavila fantastičnim specijalitetima: pačjim grudima s jagodama, guščijom džigericom u puteru, guščijim batacima s crnim vinom. Uz ovo su preporučili tokaji, mađarsko desertno vino.

    "Zlatiborac" se predstavio dobro poznatim proizvodima kao što su goveđa i svijnska pršuta, pečenica, užička kobasica, domaći kulen, čajna salama...
    Gospodin Radoslav Bošković iz restoran "Lovac" otkrio nam je da su oni pripremili pravu uskršnju trpezu sa sarmom, teletinom,pečenjem i naravno ofarbanim jajima.
    Novosadska "Riblja Čarda" je predstavila brojne specijalitet od ribe: suši, tortilje, dimljenu i mariniranu ribu.

    Monasi manastira Gračanica su za ovu prilku osim čuvene manastirske rakije pripremli i slatko u livadskom medu koje sadrži 12 vrsta organskog voća.


    Priznanja najboljima u turizmu

    Najbolji su dobili i priznanja: Vrnjačka banja kao turistički domaćin 2009 godine, Revija Vino kao časopis 2009 godine, Merkur iz Vrnjačke Banje kao kuća zdravlja 2009 godine.

    Stručni žiri, sastavljen od renomiranih hotelijera, turizmologa i gastrologa, dodelio je priznanja u obliku zlatne povelje i prigodne statue "Zlatno turističko srce”, i to u 11 različitih kategorija. Za turističko mesto godine izabrana je Sokobanja, šampion letnjeg turizma je Budva, dok je titulu zimskog turizma odneo Kopaonik. Kada je zdravstveni turizam u pitanju, neprikosnoven je hotel "Merkur" u Vrnjačkoj Banji. Titulom "ličnost godine" okitio se Predrag Nenezić, ministar turizma i životne sredine.

    Prof. dr Slobodan Jović i Miroslava Radojčin, predsednik Srpske asocijacije somelijera, Stambol Geštamov, kapiten reprezentacije kulinara Srbije i šef kuhinje hotela “Continetal”, objasnili su prisutnima kako napraviti najbolji izbor vina uz hranu, kao i koji sir prija uz koje vino.

    Svoju turističku ponudu su predstavile banja Vrućica iz Bosne i Hercegovine i Junaković iz Apatina, Kanjiža i Koviljača, kao i čuveno vojvođansko odmaralište Palić.


    Boginja vina

    Organizatori su za kraj sačuvali najslađe - izbor za "Boginju vina". Svaka devojka predstavljala je određenu vinariju. Titulu boginje vina ponela je Nevena Čolić iz Topole.

    Ova manifestacija je potvrdila da naše vinarije imaju toliku bogatu ponudu da svako može pronaći ukus koji mu odgovara uz koji fantastični specijaliteti dobijaju posebnu draž.

    http://www.nadlanu.com/Dynamic/ListI...ID,128783.html
    Prikačene slike Prikačene slike
    • Tip fajla: jpg 1.jpg (59.3 KB, 10291 pregleda)
    • Tip fajla: jpg 2.jpg (63.8 KB, 1948 pregleda)
    • Tip fajla: jpg 3.jpg (54.1 KB, 1740 pregleda)
    • Tip fajla: jpg 4.jpg (69.4 KB, 1720 pregleda)

  9. #39
    Datum priključivanja
    Sep 2007
    Poruka
    10,812

    Vino kao lek

    Još pre 5.000 godina narodi drevnog Egipta koristili su vino kao lek, mešajući ga sa pojedinim lekovitim travama.

    Do ovog otkrića došli su istraživači sa američkog univerziteta u Pensilvaniji pomoću biomolekularne analize taloga iz dve amfore za vino.

    Prvi sud, koji potiče iz 3150. pre n.e, sadržao je mešavinu lekovitih trava, matičnjaka, korijandra, nane, žalfije i smole četinara.

    Druga amfora, iz petog veka naše ere, sadržala je vino "obogaćeno" smolom bora i ruzmarinom.

    Iz starih papirusa saznajemo da su te trave obilato korišćene zbog svojih lekovitih svojstava u lečenju raznih oboljenja kao što su želudačni bolovi i herpes.

    Vođa istraživačkog tima dr Patrik Mekgovern kaže da su vino i druga alkoholna pića u to vreme upotrebljavani za spravljanje raznih lekovitih napitaka za spoljnu i unutrašnju upotrebu.

    Otkriće američkih naučnika potvrđuje stanovište savremene medicine da umereno konzumiranje vina pozitivno utiče na zdravlje zahvaljujući prisustvu resveratrola, antioksidansa koji štiti kardiovaskularni sistem.

    Vino je, takođe, poznato da produžuje život jer je u stanju da odloži starenje ćelija zbog čega je uvek važilo za napitak bogova.

    http://www.b92.net/zivot/vesti.php?nav_id=355940
    Prikačene slike Prikačene slike

  10. #40
    Datum priključivanja
    Sep 2007
    Poruka
    10,812

    Međunarodni festival vina

    U Beogradu će se od 7. do 9. maja održati šesti međunarodni festival vina "In vino 2009" na kome će se okupiti 120 vinarskih kuća uz 15 zemalja, saopštio je u nedelju organizator, agencija In vino.

    U saopštenju se navodi da će tokom tri festivalska dana u Sava centru moći da se proba više od 500 različitih vina.

    Festival će obuhvatiti i prateći program koji čine specijalne degustacije, predavanja, radionice, prezentacije, degustacija hrane koja prati vino.

    http://www.nadlanu.com/Dynamic/News,...ID,131316.html
    Prikačene slike Prikačene slike

  11. #41
    Datum priključivanja
    Sep 2007
    Poruka
    10,812
    Više od 500 vrsta vina na festivalu „In vino”

    Uz glavni program, organizator agencija „In vino” priredio je i bogat prateći program...
    Ljubitelji vina od danas do 9. maja imaju priliku da u holu ispred Velike dvorane Sava centra degustiraju više od 500 različitih vrsta vina, kao i da o tom božanskom piću čuju od uglednih vinara i degustatora, a i nauče o načinu na koji se slažu hrana i vino.

    DEGUSTACIJA - Posetioci će biti u prilici da prisustvuju predavanjima, uporednim degustacijama, a sve u okviru Šestog međunarodnog festivala vina „In vino 2009”. Beograđani će se uveriti u to kakva vina prave čak 120 vinarskih kuća iz 15 zemalja koliko će se predstaviti u toku tri dana Festivala.
    Uz glavni program, organizator agencija „In vino” priredio je i bogat prateći program, koji je organizovan u „Art Caffeu” Sava centra, a koji čine specijalne i uporedne degustacije, radionice, predavanja, prezentacije o vinu. Od ove godine održavaće se i dva posebna događaja „Probus” i „Sofra”. U okviru prvog biće upriličena profesionalna degustacija 165 domaćih vina, tako da će posetioci moći na jednom mestu da probaju gotovo sva srpska vina. Za tu priliku potrebna je prijava na info pultu. Oni koji budu učesnici „Probusa” degustiraće profesionalnim setom za degustaciju, a vina će im servirati profesionalni konobari i somelijeri.
    U okviru „Sofre” biće upriličena izložba i degustacija autentične hrane sa geografskim poreklom koja se slaže sa vinom. Degustatori će moći da probaju i više od 30 različitih domaćih i stranih sireva, pršute, maslinovih ulja, divljači, ribljih specijaliteta.
    Festival će danas i sutra biti otvoren od 12 do 20 sati, a 9. maja od 11 do 19 časova. Ulaz na Festival vina košta 800 dinara, a iznajmljivanje čaša 300 dinara.

    Svetski degustatori vina u Beogradu
    Od 16. do 18. maja na Belom dvoru biće održano prvo međunarodno ocenjivanje vina pod nazivom „Royal Wine Challenge”. Pokrovitelji su prestolonaslednik Aleksandar II Karađorđević i princeze Natalija i Irina Stroci od Toskane. U Beograd će za tu priliku doći ocenjivači vina svetskog renomea iz zemalja sa najdužom tradicijom proizvodnje i ocenjivanja vina. „Degustatori su svetski poznata imena, a dolaze iz Francuske, Italije, Španije, Nemačke. Među njima su i dva naša najpoznatija enologa Vladimir Kovač i Zoran Cilić. Za sada imamo prijavljeno oko 500 vina, a prijavljivanje još nije završeno. Posle događaja, objavićemo i „vodič kroz svet vina” sa opisom vina i ocenama, a moći će da se kupi u vinotekama”, kaže za „24 sata” somelijer Ivica Stojanović.

    Istina o vinu u tri koraka
    Izgled (kvalitet boje, bistrina, gustina...)
    Miris (intenzitet arome)
    Ukus (struktura, dužina trajanja ukusa, završnica, balansiranost, harmoničnost...)

    Zablude o vinu
    da se belo vino pije uz belo meso
    da se crveno vino pije uz crveno meso
    da se belo vino pije iz malih čaša
    da se crveno vino pije iz velikih čaša

    http://www.24sata.co.yu/vesti.php?id=51663
    Prikačene slike Prikačene slike

  12. #42
    Datum priključivanja
    Sep 2007
    Poruka
    10,812

    Данас је празник Светог Трифуна

    Српска православна црква и верници прославиће данас празник Светог Трифуна, који се у народу слави као заштитник многих заната и оних који искрено воле негујући хришћанску љубав. Црква Светог Трифуна слави као великомученика који је пострадао за хришћанску веру, не искључујући његов значај као заштитника брачне љубави и верности које су део хришћанске проповеди.
    Према хришћанском учењу, брачна љубав је у равни љубави према Богу, о чему својим делима најбоље сведоче Христови великомученици, међу којима је и Свети Трифун.

    На литургијама у православним храмовима, у православним домовима, виноградарским и гостионичарским еснафима помиње се страдање светитеља Трифуна, који је погинуо 250. године у Никеји од мача христоборног римског цара Дакија.
    У "Охридском прологу" Светог владике Николаја Велимировића говори се о скромности и исцелитељској моћи светитеља који је "у детињству чувао гуске и једини могаше помоћи лудој кћери цара Гордија".
    Сахрањен је скромно, на сопствени захтев, у селу Кампсади у Фригији, где је рођен.
    Култ Светог Трифуна веома развијен у српским крајевима, а славе га посебно виноградари, док га својим заштитником сматрају и гостионичари.
    Виноградари на дан Светог Трифуна иду у винограде, орезују лозу и вином заливају чокоте, да би тиме повратили винограду малаксалу снагу, после дугог зимског периода, па да почне да буја у пролеће које се већ почиње примицати.
    Светог Трифуна славе неке српске породице као крсну славу, а њему се моли да заштити поља од поплава, града и разних штеточина.
    Prikačene slike Prikačene slike

  13. #43
    Datum priključivanja
    Mar 2010
    Lokacija
    Odzaci
    Poruka
    202

    наравно вино

  14. #44
    Datum priključivanja
    Apr 2010
    Poruka
    1
    Dobro vece. Novi sam ovde, a prijavio sam se iz razloga sto sam i sam proizvodjac vina od kupine, pa bih voleo, ako neko ima iskustava sa tim, da mi se javi, a i naravno, ako je neko zainteresovan za kupovinu istog. Ziveli...

  15. #45
    Datum priključivanja
    Apr 2010
    Lokacija
    Beograd
    Poruka
    8
    Milane mislim da bi mozda bilo korisno da napisete malo o kupinovom vinu uopste.

    Sto se tice domacih vina definitivno nekoliko proizvodjaca iz fruske gore, aleksandrovacke zupe i naravno oplenca. imamo odlicna domaca vina.

Pravila ostavljanja poruka

  • Ne možete postaviti novu temu
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • Ne možete urediti svoje poruke
  •  

VoIP Jeftino telefoniranje sa inostranstvom - www.cent.rs
SEO Optimizacija sajtova
Gift Ideas
Google Oglasi