Aliexpress WW   Banggood WW
Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 1 do 15 od ukupno 20

Tema: W.A.Mozart

  1. #1
    Datum priključivanja
    Jun 2006
    Poruka
    4

    W.A.Mozart

    Da li je W.A.Mozart zaista genije?

  2. #2
    Datum priključivanja
    Apr 2006
    Lokacija
    KORZEŃSKO, the main Polish metropolis/Edinburgh
    Poruka
    349
    NO, because he's dead.

  3. #3
    Datum priključivanja
    Jun 2006
    Poruka
    4

    W.A.Mozart

    Hvala na Vasem odgovoru!

  4. #4
    Datum priključivanja
    Sep 2005
    Poruka
    174

    Mocart je ipak genije!

    Kako da ne, Volfgang Amadeus Mocart je zaista bio muzički genije.

    Odaberite bilo koje područje njegovog stvaralaštva - kamernu muziku, opere, koncertantnu muziku, simfonijsku muziku, vokalnu i crkvenu muziku - i videćete: svuda je nalazio suvo zlato od zvuka!

    Po svojoj veličini, Mocartov muzički opus je uz Bahov, jedan od najopsežnijih: sadrži preko 626 ''KV'' (Kehelovih oznaka ili brojeva opusa specijalno za Mocarta) nastalih u rasponu od samo 29 godina stvaranja, od 1762. (kada je imao samo šest godina) do smrti 1791. godine.

    U ovome je, najkraće opisano, sva veličina Mocartove umetnosti.

  5. #5
    Datum priključivanja
    Sep 2005
    Poruka
    174

    Mocart na koncertu Bečke Filharmonije

    Evo i prvih prikaza muzičkih dela iz bogatog stvaralaštva Volfganga Amadeusa Mocarta. Reč je o delima sa jednog prestižnog Evropskog muzičkog događaja. Najpre, valja ukazati da je Mocart je za života komponovao 27 klasičnih klavirskih koncerata. Svi su oni danas deo standardnog svetskog koncertnog repertoara i udžbenici su razvoja i oblikovanja klasičnog klavirskog koncerta. U njima se očituje razvoj ovog roda, od ranih oblika nasleđenih od Baha i baroknih majstora, do zrelog klasičnog trostavačnog oblika.

    KONCERT ZA KLAVIR I ORKESTAR broj 9. Es-Dur, KV 271. ŽENOM. To je prvo Mocartovo remek delo na ovom stvaralačkom području, jedan je od prvih primera zrelog klasičnog koncerta. Nastao je 1777.godine (dakle još uvek u ''salcburškom'' periodu) i tri njegova stava obrazuju celinu trajanja 31 minut. Koncert se inspiriše francuskom muzikom i njenim uzorima, a nastao je i pod utiscima majstorovog boravka u Ženevi, odakle i potiče naziv Koncerta. Prvi stav je sonatni ''Allegro'', koji počinje jednom osobenom disonancom i nastavlja se u melodijskom raspredanju materijala, najpre u orkestru, konačno i kod soliste. Drugi stav je ''Andantino'', intimnijih tonskih boja, dok žustri treći stav, ''Rondo - Presto'', u burnom i dramatičnom pokretu es-dura, okončava delo.

    SIMFONIJA broj 40. g-molu, KV. 550. To je znamenito simfonijsko delo, središno u ciklusu od tri poslednje Mocartove simfonije nastale 1788. godine, koje po svojoj dramatskoj snazi i potresnosti muzičkog sadržaja, dovodi do predvorja razdoblja romantizma XIX veka, ne padajući u zasenak ni pred simfonijama jednog Betovena. Koncipirana je u četiri klasična stava i trajanja je 32 minuta.

    Veoma je potresan i popularan prvi stav, ''Allegro molto'', sa skokovitom uvodnom temom, pravim čudom muzičke arhitekture. Ona se razvija u jedan snažan, ali nepravilan melodijski lanac, koji vodi ka drugoj temi koju donose violine, oboa i fagot. Slede klasični razvoni deo i repriza. Drugi stav je opsežni ''Andante'', ritmički kompleksan i meditativan po melodici. Treći stav, ''Menuet'' gubi od svoje dosadašnje radosti igre, zbog svojih karakterističnih sinkopa i disonansi, dobijajući prizvuk revolta, čime se približava stavovima romantičara. Finalni stav je ''Allegro assai'', koji je svojom dramatikom inspirisao i Betovena za skerco Pete Simfonije.

    Ova je Simfonija deo svetskog standardnog koncertnog repertoara i neprolazan udžbenik zrelog razdoblja galantne simfonije XVIII veka.

    Wolfgang Amadeus Mozart - genije i svog i za sva vremena. Rodonačelnik muzičkog romantizma na vrhuncu stroge klasičarske epohe i muzičke forme.

  6. #6
    Datum priključivanja
    Sep 2005
    Poruka
    174

    Salcburg

    Narednih dana, preciznije između 24. i 31. januara, u vreme kada pada godišnjica Mocartovog rođenja (V. A. Mocart je rođen 27. januara u Salcburgu), održaće se zimski festival u Salcburgu (pored glavnog letnjeg, koji se svake godine održava od kraja jula do kraja avgusta). U tom periodu, Bečka Filharmonija će održati tri koncerta, na kojima će dominirati Mocartova dela, ali će biti izvedena i dela Jozefa Hajdna (obeležava se, kao što znamo, 200 godina Hajdnove večne slave) i Gustava Malera (kantate Lieder aus letzter zeit i Pet Rikertovih pesama). Koncerte će dirigovati: Seidži Ozava (24. januara); Nikolaus Harnonkur (28. januara) i Ser Sajmon Retl (31. januara). Na prva dva koncerta izvodiće se dela Hajdna i Mocarta, dok će se na trećem, Mocartu (i Papa Hajdnu) ''pridružiti'' Gustav Maler.

    Evo i prikaza jednog Mocartovog dela, koje će se naći na programu Koncerta zakazanog za 28. januar. Kao što se može videti, ovo će delo sa Bečkim Filharmoničarima izvesti maestro Nikolaus Harnonkur:

    Volfgang Amadeus Mocart: SIMFONIJA broj 38. D-Dur, KV 504. PRAŠKA


    Nastala je 1786. godine, u vreme opera Figarova Ženidba i Don Đovani. Koncipirana je u tri osnovna stava, od kojih je simfonijski oblik u prvoj polovini Mocartovog XVIII veka i započeo svoj razvojni put, ali su ona sada značajno proširena i klasični oblik je doveden do predvorja jednog Betovena. Simfoniji nedostaje jedino menuet, a ona je ukupnog trajanja 31 minut.

    Prvi stav je opsežni Adagio - Allegro. Najpre je to lagani uvod, u kome se susreću reminscencije na arije Leporela iz ''Don Đovanija'', na koji se nadovezuje sonatni stav, sa tematikom srodnom onoj iz uvertire. Drugi stav je pevljivi Andante, sa hromatskim pasažima i kanonskim obradama, koji mu daju i ozbiljniji ton. Treći i finalni stav je hitri Presto, sa tematikom u igračkom pokretu i sinkopama koije pojačavaju ovaj karakter, dovodeći delo do jednog žustrog završetka.

    Ova je Simfonija izvedena i na tradicionalnom ''Silvester Koncertu'' Orkestra Berlinske Filharmonije, 31. decembra 2005. godine u Berlinu. Orkestrom je dirigovao Ser Sajmon Retl. Ali, dva su se dirigenta izdvojila kao antologijski tumači ovog Mocartovog simfonijskog dela u XX veku. To su - oba sa Bečkom i Berlinskom Filharmonijom - neprolazno precizni, sa Mocartom organski srođeni sugrađanin HERBERT FON KARAJAN (možda je ''Praška Simfonija'' jedina gde Karajan uspeva da se otrgne od ''nepodnošljivog'' manira izvođenja Mocarta, koji se odlikovao svojim ponešto razvodnjenim i raštimovanim zvukom orkestra) i izrazito fleksibilan u dirigentskoj gesti, ali tačan i dosledan u ''mocartovskom'' zvuku njegovih simfonija, KARL BEM.
    Poslednji put uređena Boki Simfonija : 16-01-2009 u 22:55

  7. #7
    Datum priključivanja
    Oct 2008
    Lokacija
    SIRIUS
    Poruka
    4,591
    Citat U originalu postavio/la Constanze Pregled poruke
    Da li je W.A.Mozart zaista genije?
    Da, bio je genije sto se muzike tice. On sam, kao osoba, bio je odvratan, vulgerna prostacina, nekulturnog ponasanja... itd... itd... da nepricam u detalje ali koga interesuje, moze u Mocartovoj biografiji da procita. Naravno sve mu se oprasta iz postovanja prema mrtvim i svim onim divnim notama koje nam je nasledio!

    Sad ce me Boki verovatno povijati!

  8. #8
    Datum priključivanja
    Oct 2008
    Lokacija
    SIRIUS
    Poruka
    4,591
    Citat U originalu postavio/la Boki Simfonija Pregled poruke
    Narednih dana, preciznije između 24. i 31. januara, u vreme kada pada godišnjica Mocartovog rođenja (V. A. Mocart je rođen 27. januara u Salcburgu), održaće se zimski festival u Salcburgu (pored glavnog letnjeg, koji se svake godine održava od kraja jula do kraja avgusta). U tom periodu, Bečka Filharmonija će održati tri koncerta, na kojima će dominirati Mocartova dela, ali će biti izvedena i dela Jozefa Hajdna (obeležava se, kao što znamo, 200 godina Hajdnove večne slave) i Gustava Malera (kantate Lieder aus letzter zeit i Pet Rikertovih pesama). Koncerte će dirigovati: Seidži Ozava (24. januara); Nikolaus Harnonkur (28. januara) i Ser Sajmon Retl (31. januara). Na prva dva koncerta izvodiće se dela Hajdna i Mocarta, dok će se na trećem, Mocartu (i Papa Hajdnu) ''pridružiti'' Gustav Maler.

    Evo i prikaza jednog Mocartovog dela, koje će se naći na programu Koncerta zakazanog za 28. januar. Kao što se može videti, ovo će delo sa Bečkim Filharmoničarima izvesti maestro Nikolaus Harnonkur:

    Volfgang Amadeus Mocart: SIMFONIJA broj 38. D-Dur, KV 504. PRAŠKA


    Nastala je 1786. godine, u vreme opera Figarova Ženidba i Don Đovani. Koncipirana je u tri osnovna stava, od kojih je simfonijski oblik u prvoj polovini Mocartovog XVIII veka i započeo svoj razvojni put, ali su ona sada značajno proširena i klasični oblik je doveden do predvorja jednog Betovena. Simfoniji nedostaje jedino menuet, a ona je ukupnog trajanja 31 minut.

    Prvi stav je opsežni Adagio - Allegro. Najpre je to lagani uvod, u kome se susreću reminscencije na arije Leporela iz ''Don Đovanija'', na koji se nadovezuje sonatni stav, sa tematikom srodnom onoj iz uvertire. Drugi stav je pevljivi Andante, sa hromatskim pasažima i kanonskim obradama, koji mu daju i ozbiljniji ton. Treći i finalni stav je hitri Presto, sa tematikom u igračkom pokretu i sinkopama koije pojačavaju ovaj karakter, dovodeći delo do jednog žustrog završetka.

    Ova je Simfonija izvedena i na tradicionalnom ''Silvester Koncertu'' Orkestra Berlinske Filharmonije, 31. decembra 2005. godine u Berlinu. Orkestrom je dirigovao Ser Sajmon Retl. Ali, dva su se dirigenta izdvojila kao antologijski tumači ovog Mocartovog simfonijskog dela u XX veku. To su - oba sa Bečkom i Berlinskom Filharmonijom - neprolazno precizni, sa Mocartom organski srođeni sugrađanin HERBERT FON KARAJAN (možda je ''Praška Simfonija'' jedina gde Karajan uspeva da se otrgne od ''nepodnošljivog'' manira izvođenja Mocarta, koji se odlikovao svojim ponešto razvodnjenim i raštimovanim zvukom orkestra) i izrazito fleksibilan u dirigentskoj gesti, ali tačan i dosledan u ''mocartovskom'' zvuku njegovih simfonija, KARL BEM.
    Kod mene u HD-bergu su vec koncerti: Mozart Mendelsson gala! Karte je tesko dobiti! U mojoj okolini, Stuttgartu, Mannheimu isto tako.
    Osim toga u HD-bergu u akademiji za nauke je momentalno projekat, nauka o istoriji nemacke dvorske muzike iz 18 veka.
    Poslednji put uređena JO : 17-01-2009 u 17:45

  9. #9
    Datum priključivanja
    Sep 2005
    Poruka
    174

    Mocart zauvek

    Citat U originalu postavio/la JO Pregled poruke
    Da, bio je genije sto se muzike tice. On sam, kao osoba, bio je odvratan, vulgerna prostacina, nekulturnog ponasanja... itd... itd... da nepricam u detalje ali koga interesuje, moze u Mocartovoj biografiji da procita. Naravno sve mu se oprasta iz postovanja prema mrtvim i svim onim divnim notama koje nam je nasledio!

    Sad ce me Boki verovatno povijati!
    Ha, ha... Neću te povijati draga JO, nego ću reći da se u principu slažem sa tobom. Budući da se pre u muzičkoj kulturi u obzir uzima samo njegova muzika, a mnogo manje biografski detalji, Volfgang Amadeus Mocart je genije za sva vremena.

    Koja su konkretno dela Mocarta i Mendelsona na programu gala koncerta koji se, kako kažeš, održava u Hajdelbergu (jesam li u pravu, ti si napisala samo ''HD-berg''?) ? Za Manhajm i mene vezuje ona čuvena Štamicova Manhajmska škola, veliki dvorski orkestar iz sredine XVIII veka. Zanimljiv je i ovaj projekat u ''tvom'' Hajdelbergu, o nemačkoj dvorskoj muzici iz XVIII veka. Ako bi mi rekla nešto detaljnije o njemu?! Posedujem jedan fragment o tom vremenu, naime, tekst koji se bavi razvojem simfonijske muzike u tom vremenskom razdoblju. Sa izvodima iz simfonijskih dela brojnih kompozitora koji su u to doba živeli i stvarali.

    Jesam li te ''povijao'', poštovana JO?

  10. #10
    Datum priključivanja
    Oct 2008
    Lokacija
    SIRIUS
    Poruka
    4,591
    Citat U originalu postavio/la Boki Simfonija Pregled poruke
    Ha, ha... Neću te povijati draga JO, nego ću reći da se u principu slažem sa tobom. Budući da se pre u muzičkoj kulturi u obzir uzima samo njegova muzika, a mnogo manje biografski detalji, Volfgang Amadeus Mocart je genije za sva vremena.

    Koja su konkretno dela Mocarta i Mendelsona na programu gala koncerta koji se, kako kažeš, održava u Hajdelbergu (jesam li u pravu, ti si napisala samo ''HD-berg''?) ? Za Manhajm i mene vezuje ona čuvena Štamicova Manhajmska škola, veliki dvorski orkestar iz sredine XVIII veka. Zanimljiv je i ovaj projekat u ''tvom'' Hajdelbergu, o nemačkoj dvorskoj muzici iz XVIII veka. Ako bi mi rekla nešto detaljnije o njemu?! Posedujem jedan fragment o tom vremenu, naime, tekst koji se bavi razvojem simfonijske muzike u tom vremenskom razdoblju. Sa izvodima iz simfonijskih dela brojnih kompozitora koji su u to doba živeli i stvarali.

    Jesam li te ''povijao'', poštovana JO?
    Aktuelni novinski oglasi:


    Nedelja, 18.01.2009 I 11:00 h I Schloss Schwetzingen, Rokokotheater
    BENEFIZKONZERT der Rotary-Hilfe Schriesheim Lobdengau

    Hayden: Ouvertüre "Lo Speziale" I Sinfonie Nr. 48 C-Dur "Maria Theresia" I Klaviersonate br. 48 C-Dur
    Mozart: Klavierkonzert A-Dur KV 414

    Fazil Say, Klavier I Heidelberger Sinfoniker, voditelj: Thomas Fey

    *************************

    Utorak, 03.02.2009 I 19:30 h I Rosengarten Mannheim, Mozartsaal
    MOZART MENDELSSOHN GALA

    Mozart: Hornkonkonzert KV 495 I "Haffner - Sinfonie KV 385 I Klavierkonzert c-moll
    Mendellsohn: Herbriden-Overtüre I Sinfonie br.1 c-moll

    Wilhelm Bruns, Naturhorn I Cyprien Katsaris, Klavier I Mannheimer Mozartorchester, voditelj: Thomas Fey

    ************************

    Subota, 28.02.2009 I 20:00 h I Rudolf-Wild-Halle Eppelheim(Heidelberg)
    SINFONIEKONZERT heidelbergskih sinfonicara

    J. Chr. Fr. Bach: Sinfonia d-moll I Mendelssohn: Streichersinfonie br. 5 B-Dur
    J. S. Bach Klavierkonzert d-moll BWV1052 I Vivaldi: "Die vier Jahreszeiten" ('cetiri godisnja doba')

    Peter Grabinger, Klavier I Kamila Namyslowska, Voline
    Heidelberger Sinfoniker, voditelj: Thomas Fey

    -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

    Za vreme Kurfürst-a Carla Theodora, su otkrivena nova doznanja u nezi dvorske muzike. Zahvaljujuci toj modernoj, zahtevnoj, mocno orjentiranoj i innovativnoj dvorskoj muzici, "Kurpfalz" je u 18. veku postao vodeci centar u kulturi i nauci. Mnogi prominentni umetnici, filozofi, pisci, studiozni putnici iz citave Evrope su poceli da dolaze, kao naprimer: Mozart, Gluck, J.Chr.Bach, Voltaire, Goethe, Schiller, Klopstock... Odjednom se rodila muzicka infrastruktura sa zanatlijskim radionicama: stamparija za note i knjige, papirna proizvodnja, radionice za pravljenje instrumenata... itd.
    U jugozapadnoj Nemackoj, na uskom teritoriju, existiraju naj luksuznije financirane dvorske "Hofkapelle" sa internacionalnim zracenjem(Stuttgart, Mannheim, Karlsruhe, Rastatt, Donaueschingen, Hohenlohe)tu se konkurira ali i jedni s drugima kooperiraju(izmenjuju muzicare isl.)

    Ovaj naucni studijum o dvorskoj muzici daje informaciju, ne samo o muzickoj sklonosti pojedinih Knezeva, nego, tok zbivanja i cudovite promene, pokorivanje tim muzickim delima. I jos mnogo vise na saitu, nadam se da razumes nesto "D"

    www.hof-musik.de

    Boki S. Jeste, da volim klasik. m. ali ja nisam eksperta, nego samo pratim u novinam sva dogadjanja. Moj srpski me koci i neznam da li ce i koliko ce moje informacije tvoje zahteve ispuniti?

  11. #11
    Datum priključivanja
    Nov 2001
    Lokacija
    Beograd
    Poruka
    7,339

    Моцарт

    Свестрана личност.
    Човек који је компоновао најпознатију мелодију за Нокиу.
    Иначе,био је посластичар и измислио је Моззарт кугле.
    Волео је да се клади...
    www.cent.rs - Besplatno probajte VoIP telefoniranje
    SEO Optimizacija sajta

  12. #12
    Datum priključivanja
    Sep 2005
    Poruka
    174

    Svestrana ličnost... Ali ne kao Dejan

    Da, da... Postoji i kladionica ''Mocart''. Sem po nazivu, ne stoji ni u kakvoj vezi sa Mocartom kompozitorom.

    Evo sada dve simfonije sa programa citiranih koncerata. Hvala još jednom učesnici JO na informacijama - inspiracijama za ovaj tekst:

    Volfgang Amadeus Mocart: SIMFONIJA broj 35. D-Dur, KV 385, ''HAFNER''.


    Nastala je 1782. godine, šest godina posle ''Hafner-Serenade'', pod čijim je uticajem napisana. Ali, u ovoj se Simfoniji uočava i uticaj tematike iz majstorove komične opere ''Otmica iz Saraja'', komponovane iste, 1782. godine. Karakteriše je nevelik obim, ali neobično bogat, takoreći svečan orkestarski zvuk. Četiri njena stava obrazuju trajanje 19 minuta.

    Prvi stav je Allegro con spirito. Njegova snažna i svečana prva tema podseća na ariju Osmina iz ''Otmice'': ''O,kakav trijumf!''. Ova tema daje osnovni razvojni tok celom prvom stavu, pisanom u klasičnom sonatnom obliku, sa veoma snažnom i ponešto razvučenom kodom. Drugi stav je s pravom centralni deo Simfonije i odiše velikom nežnošću i mirnoćom, poput Andantea iz Hafner Serenade. Treći stav je kratki Minuetto, znači, menuet, neobično skokovit, a trube i timpani mu daju svečano ruho. Glavna tema finanog stava, Presto, opet je srodna sa tematikom ''Otmice'' i daje završetku osnovni, žustri tok.

    Kao posebno uspela interpretacija ovog dela, pored niza svetskih, izdvojila se interpretacija Orkestra Kraljevske Filharmonije, kojom je dirigovao JOZEF KRIPS.

    I jedna posveta Hajdnovom jubileju. Takođe iz Mocartovog vremena:

    Franc Jozef Hajdn: SIMFONIJA broj 48. C-Dur, MARIJA TEREZIJA


    Nastala je 1769. godine i svoj naziv duguje znamenitoj austrijskoj carici, kojoj je posvećena. To je u velikoj meri odredilo i karakter Simfonije, stavovi su zvučno kolosalni, obimniji, prožeti svečanim i snažnim tonskim bojama. Četiri njena stava obrazuju celinu trajanja 30 minuta.

    Prvi stav je opsežni, sonatni Allegro. Snažnoj, svečanoj i odlučnoj prvoj temi, druga tema ne stvara nikakve značajnije kontraste, već takoreći predstavlja nastavak prve. U razvojnom delu, igra plime i oseke dobija na snazi i prelazi u moćnu rekapitulaciju i snažni, dramatični završetak. Obimni drugi stav je lagani Adagio, prava muzička oda kraljevstvu sa melodijama koje sežu do himničke egzaltacije. Treći stav je Menuetto – Allegretto. U bočnim delovima igrački pokret, pored veće uzvišenosti melodije, daje maha i duhovitosti muzičke igre. Središnji ’’trio’’ je nešto dramatičniji. Finalni četvrti stav je Allegro, u stilu ronda kroz čije se svečane zvuke probija i igra muzičkih tema i pauza koja u stav unose više duhovitosti. Završetak je svečan i snažan.

    Uspešni interpretatori ove Hajdnove Simfonije: OTO KLEMPERER sa Londonskim Simfonijskim Orkestrom i Bečkom Filharmonijom; OJGEN JOHUM sa Simfonijskimn Orkestrom Bavarskog Radija; JANOŠ FERENČIK sa Mađarskim Državnim Orkestrom i ROJ GUDMEN sa Simfonijskim Orkestrom iz Hanovera.
    Poslednji put uređena Boki Simfonija : 21-01-2009 u 02:42

  13. #13
    Datum priključivanja
    Sep 2005
    Poruka
    174

    27. januar 2009. godine je...

    ... 253 godišnjica Mocartovog rođenja. Tim povodom, evo još nekih prikaza vrednih Mocartovih dela.

    Volfgang Amadeus Mocart: KONCERT ZA KLAVIR I ORKESTAR broj 20. d-moll, KV 466.

    Nastao je 1785. godine i u njemu Mocert polazi od dostignuća Karla Filipa Emanuela Baha, udahnjujući im svoj specifični jezik i stil i svoju ličnu dramatiku. Tri njegova stava obrazuju celinu trajanja 32 minuta. To je već jedan pravi romantičarski koncert.

    Na ovu konstataciju upućuje već prvi stav, Allegro, u kome je klasičan oblik prvog stava znatno proširen i zauzima gotovo polovinu (15 minuta) ukupnog trajanja dela. Karakteristična je njegova prva tema sa osloncem u basu i donosi se u sinkopama i triolama, ukazuje i na atmosferu i muziku dve godine mlađe opere ''Don Đovani''. Drugi stav je Romansa, neobične, elizijske lepote, pravi ''šlager'' među Mocartovim laganim stavovima i pored veoma melodioznih bočnih, sadrži nešto življi srednji deo. Finalni stav je Rondo - Allegro assai, kome Mocart već, umesto tradicionalno vedrog galantnog oblika, molskim tonalitetom i odsečnim sinkopama, daje prizvuk neuobičajene, strastvene napetosti.

    Dve su interpretacije, pored čitavog niza iz prošlosti i našeg vremena, posebno osvojile slušaoce(mene posebno), svojom autentičnošću i zvučnom elegancijom. To su: RUDOLF SERKIN-klavir, sa Simfonijskim Orkestrom ''Kolumbija''. Dirigovao je Džordž Sel. I druga: SVETLANA STANČEVA-klavir, sa ''Mocartovim Festivalskim Orkestrom'' iz Salcburga. Dirigovao je ALBERTO LICIO (posebno je upečatljiva bila ''Romansa'', izvedena od strane ovih izvođača).

    Volfgang Amadeus Mocart: KONCERT ZA KLAVIR I ORKESTAR broj 24. c-moll, KV 491.


    Nastao je 1786. godine dakle, u vreme ''Figarove Ženidbe'' i po svojoj dramatskoj snazi, najupečatljiviji je Mocartov klavirski koncert. Bio je i uzor jednom Betovenu, posebno svojim tonalitetom (u c-molu), koji je za Betovena bio ''tonalitet sudbine'' (setimo se: Peta Betovenova Simfonija ima osnovni tonalitet c-mola). Tri stava obrazuju ukupno trajanje 30 minuta.

    Prvi stav je dramatični Allegro. Prva tema je u karakterističnim harmonijama u vidu unisona svih izvođača i hromatike sa umanjenim septimama. U daljem razvoju stava, javljaju se i smelije tonske modulacije, a sve to solista i orkestar završavaju u zajedničkom toku. Drugi stav je Larghetto i opet, jedna mocartovska romansa. Njen pokret dosta podseća na Romansu Koncerta broj 20, samo što se ovde drvenim duvačima iz orkestra daje veća samostalnost u nastupu sa klavirom. Finalni stav je Allegretto i začudo, rađen je u obliku teme sa varijacijama (što će kasnije biti Betovenov lični umetnički stil). Osnovni tematski materijal deluje ozbiljno, a nastavlja se u niz veoma melodioznih varijacija, koje se na kraju ulivaju u jedan žustri, veličanstveni završetak svih izvođača.

    Jedna je svetska interpretacija ostala do danas da pleni svojom blistavom autentičnošću. To je: ROBERT KAZADEZUS-klavir i Ansambl Solista Simfonijskog Orkestra iz Klivlenda. Dirigovao je DŽORDŽ SEL.

    Volfgang Amadeus Mocart: SIMFONIJA broj 41. C-Dur, KV 551, JUPITER


    To je poslednje Mocartovo simfonijsko delo, njegov poslednji i najblistaviji doprinos simfonijskoj muzici. Simfonija je nastala u leto 1788. godine, odmah iza čuvene ''Četrdesete'', o kojoj je već bilo reči. I predstavlja joj suštu spurotnost: dok je ''Četrdeseta'', sva u mračnom tonskom koloritu, pisana za manji orkestarski sastav, ''Jupiter Simfonija'' je poput kasnije Betovenove Osme, sva u blistavom tonskom koloritu, puna izliva radosti i za veći je orkestarski sastav. To je simfonija trijumfa i ističu se blještavi udari timpana i fanfare limenih duvača. Koncipirana je u četiri klasična stava i trajanja je 27 minuta.

    Prvi stav je radosni Allegro vivace. Odmah nastupa prva tema sa dramatičnim uzlaznim triolama, silaznim tridesetdvojinama i osminskom ritmikom, na koju se nadovezuje prisna druga tema. Ovi snažni kontrasti, harmonično se razrađuju u razvojnom delu i ulivaju u radosnu reprizu i kodu.

    Drugi stav je vedri, ali ritmički kompleksni Andante cantabile. Pažljivo se treba primetiti: iza veselog šarma ovog stava, krije se i duboka unutrašnja tragedija jednog stvaraoca - Mocarta - pa je ovaj stav potrebno slušati sa mnogo iskustva i kulture, da bi se ovo shvatilo. Glas iskusnog mudraca, rekao bi čovek. Treći stav je Menuetto - Allegretto, sa karakterističnim igračkim pokretom, koji se približava lendleru, preteči bečkog valcera.

    Blještavi četvrti, finalni stav je Molto allegro, pravo je remek delo kontrapunkta (koga će kasnije sa uspehom primeniti u simfonijskoj muzici tek Anton Brukner) i objedinjava fugu i sonatni oblik. Prva tema se fugirano razrađujue, a sa ostale dve efektne i trijumfalne po karakteru teme, ona u reprizi i kodi obrazuje zajedničku, pobedonosnu trostruku fugu, u stilu kontrapunkta jednog Johana Sebastijana Baha.

    Brojni su uspeli interpretatori ovog dela. Dva se među njima posebno ističu: Orkestar Mocartovog Festivala iz Salcburga, kojim je dirigovao RIHARD EDLINER (veoma je briljantno njihovo izvođenje finalnog stava) i Orkestar Kraljevske Filharmonije iz Londona, kojim je dirigovao RENE LAJBOVIC.

    Na slici dole: Volfgang Amadeus Mocart:
    Prikačene slike Prikačene slike  
    Pravilno postavljena odbrana, siguran je napad.

  14. #14
    Datum priključivanja
    Oct 2008
    Lokacija
    SIRIUS
    Poruka
    4,591
    [media]http://www.youtube.com/watch?v=njUNf2TC2mc&eurl=http://www.srbijauzivo.co.yu/showthread.php?t=1535&page=76[/media]


    D.G:
    La ci darem la mano,
    La mi dirai di si;
    Vedi non e lontano,
    Partiam, ben mio, da qui

    Z.:
    Vorrei, e non vorrei,
    Mi trema un poco il cor;
    Felece, e ver, sarei,
    Ma puo burlarmi ancor.

    D.G.:
    Vieni, mio bel diletto;
    Z.:
    Mi fa pieta Masetto;
    D.G.:
    Io cangiero tua sorte;
    Z.:
    Presto non son piu forte
    D.G.
    Andiam, andiam ...
    Z.:
    ... Andiam ...
    Z., D.G.:
    Andiam, andiam, mio bene,
    A ristorar le pene
    D'un innocente amor.

    (U D.G. zagrljaju, polazi sa njime.)

  15. #15
    Datum priključivanja
    Sep 2005
    Poruka
    174

    Mocartov ''Don Đovani''

    Da, prepoznao sam duet. Mocartova opera iz 1787. godine, po svoj prilici je još jedan od najlepših vrhunaca u njegovom stvaralaštvu, ali i početak njegovog kraja. Ima tu i neke simbolike: Don Đovani je tu zapravo sam Volfgang, dok je onaj čuveni Kameni gost, zapravo njegopv otac Leopold Mocart, preminuo iste godine, a koga Volfgang simbolično vaskrsava iz mrtvih, žigošeći pri tom i svoje životne slabosti i nestašluke. Bio je to poslednji Mocartov period, obeležen remek delima, ali i velikom, poslednjom životnom tragedijom.
    Pravilno postavljena odbrana, siguran je napad.

Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja

Pravila ostavljanja poruka

  • Ne možete postaviti novu temu
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • Ne možete urediti svoje poruke
  •  

VoIP Jeftino telefoniranje sa inostranstvom - www.cent.rs
SEO Optimizacija sajtova
Gift Ideas
Google Oglasi