....не може баш увек комплетно задовољство....није на роштиљуU originalu postavio/la Mare
...jel u tiganju, ili na rostilju..?...
....не може баш увек комплетно задовољство....није на роштиљу...jel u tiganju, ili na rostilju..?...
...a ja sam se uvek pitao zasto intelektualno jake zene, najcesce ostanu usedelice...priznajem mislio sam, u svetlu nekih ranijih tema, da se muskarci plase intelektualno superiornih dama...kad ono, one cekaju "novi model"......vec vidim sliku dame koja u svojim ranim 60-im, besomucno gleda "spanske serije" ne bi li dobila potvrdu svoje teorije da je comp. muskog roda...pa makar ostala usedelica jos deset godina....
...unapred se izvinjavam dame, ovo je bio samo blagi napad "sovinizma" i muske zloce...ne mogoh da odolim...
доооброоо јууутрооо
Где сте? Кафанска причица и хладно пиво
Majka i dečak hodaju plažom.
U jednom trenutku dečak upita:
- Mama kako se čuva ljubav?
Mama ga pogleda i odgovori:
- Zgrabi malo peska i stisni u šaku
Dečak stisne šaku i što je više stiskao, to je više peska curilo iz nje.
- Ali mama pesak mi beži!
- Znam, ali sad potpuno otvori šaku.
Dečak je posluša, ali u tom času dunu vetar i odnese sav pesak sa dlana.
- Ni ovako ne uspevam zadržati pesak.
Na to majka sa smeškom na licu reče:
- Sada uzmi opet malo peska u ruku i drži dlan kao da je u obliku kašike, dovoljno zatvoren da ga zaštitiš a dovoljno otvoren da bude slobodan.
Dečak ucini kako mu je rečeno i pesak mu ostade na dlanu, dovoljno zaštićen od vetra, i slobodan a da ne klizi kroz prste.
- Eto kako se čuva ljubav.
Газда
Ово ће бити најначитанија кафаница у свету! Хвала Плантаже!Где сте? Кафанска причица и хладно пиво
Majka i dečak hodaju plažom.
U jednom trenutku dečak upita:
- Mama kako se čuva ljubav?
Mama ga pogleda i odgovori:
- Zgrabi malo peska i stisni u šaku
Dečak stisne šaku i što je više stiskao, to je više peska curilo iz nje.
- Ali mama pesak mi beži!
- Znam, ali sad potpuno otvori šaku.
Dečak je posluša, ali u tom času dunu vetar i odnese sav pesak sa dlana.
- Ni ovako ne uspevam zadržati pesak.
Na to majka sa smeškom na licu reče:
- Sada uzmi opet malo peska u ruku i drži dlan kao da je u obliku kašike, dovoljno zatvoren da ga zaštitiš a dovoljno otvoren da bude slobodan.
Dečak ucini kako mu je rečeno i pesak mu ostade na dlanu, dovoljno zaštićen od vetra, i slobodan a da ne klizi kroz prste.
- Eto kako se čuva ljubav.
u to ime...Ово ће бити најначитанија кафаница у свету! Хвала Плантаже!
...nego, gde je izvadjena ta stukica...ima li tamo, neki dobar komad smudja...onda bi se isplatilo zacumuriti.....не може баш увек комплетно задовољство....није на роштиљу...
...aj` Plantaze jos neku pricicu, lepo su se primile...inace odakle ih vuces, sapni mi...
да чумурење буде...nego, gde je izvadjena ta stukica...ima li tamo, neki dobar komad smudja...onda bi se isplatilo zacumuriti.
хммм....добро...aj` Plantaze jos neku pricicu, lepo su se primile
Lepota odraza i odraz lepote
Legenda kaže da je nekada davno postojao mladić po imenu Narcis, koji je bio toliko lep da se svako ko bi ga pogledao istog trenutka u njega zaljubio. To se dogodilo i nimfi po imenu Eho, ali on nije obraćao pažnju na nju, zbog čega je venula od tuge sve dok od nje nije ostao samo glas. Nemezis, boginja Osvete, bacila je čini na oholog Narcisa kome je od tada bilo suđeno da se zaljubi u svoj odraz na površini jezera, nad kojom je stajao opčinjen sopstvenom lepotom, sve do smrti, nakon koje su ga bogovi pretvorili u cvet.
Posle Narcisove smrti, došle su Drijade – gorske vile – i videle da se jezero pretvorilo u vrč slanih suza.
- „Zašto plačeš?” – pitale su ga.
- „Oplakujem Narcisa”, reče jezero.
- „Ah, ne čudi nas što oplakuješ Narcisa. Mi smo stalno po šumi trčale za njim, ali ti si jedino imalo prilike da izbliza posmatraš njegovu lepotu.
- ” „Narcis je bio lep?” – upita jezero iznenađeno.
- „Ko bi to mogao znati bolje od nego ti. Na tvoje se obale svakog dana naslanjao”, odgovoriše Drijade.
Jezero je na trenutak zaćutalo, a zatim reklo:
- „Oplakujem Narcisa, ne zbog njegove lepote, već zato što sam, svaki put kada bi legao na moje obale, mogao da vidim kako se u dubini njegovih očiju oslikava moja vlastita lepota.”
A u dubini vasih ociju ciji se lik oslikava?
Не сумњам да знаш тајну сваког шапутања...aj` Plantaze jos neku pricicu, lepo su se primile
....и тек да знаш....нема ни један једини добар комад....смуђа.......nego, gde je izvadjena ta stukica...ima li tamo, neki dobar komad smudja...onda bi se isplatilo zacumuriti.
било некада
....можда и грешим....тек, друже, ако наиђеш
и, по наруџби
Jednom davno, svi ljudski osećaji i svi ljudski kvaliteti našli su se na jednom skrivenom mestu na Zemlji. Kada je dosada zevnula treći put, ludost je, uvijek tako luda, predložila: "Hajdemo se igrati skrivača! ko se najbolje sakrije, pobednik je među osećajima." Intriga je podigla desnu obrvu, a radoznalost je, ne mogavši prećuteti, zapitala: "Skrivača? Kakva je to igra?"
"To je jedna igra", započela je objašnjavati ludost, "u kojoj ja pokrijem oči i brojim do milion, dok se svi vi ne sakrijete. Kada završim sa brojanjem, polazim u potragu, i koga ne pronađem, taj je pobednik." Entuzijazam je zaplesao, sledilo ga je oduševljenje. Sreća je toliko skakala da je nagovorila sumnju i apatiju koju nikada ništa nije interesovalo. Ali nisu se svi hteli igrati.
Istina je bila protiv skrivanja, a i zašto bi se skrivala? Ionako je uvek, na kraju, svi pronađu. Ponos je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mučilo što on nije bio taj, koji se setio predložiti igru. Oprez nije hteo reskirati.
"Jedan, dva, tri..." počela je brojati ludost.
Prva se sakrila lenjost, koja se kao i uvek, samo bacila iza prvog kamena na putu. Vera se popela na nebo, zavist se sakrila u senu uspeha koji se mučeći popeo na vrh najvišeg drveta. Velikodušnost se nikako nije mogla odlučiti gde se sakriti jer joj se svako mesto činilo savršenim za jednog od njenih prijatelja. Lepote je uskočila u kristalno čisto jezero, a sramežljivost je provirivala kroz pukotinu drveta, krasota je našla svoje mesto u letu leptira, a sloboda u dahu vetra, sebičnost je pronašla skrovište, ali samo za sebe!
Laž se sakrila na dno okeana (laže, na kraju duge), a požuda i strast u krater vulkana. Zavorav se zaboravio sakriti, ali to nije važno. Kada je ludost izbrojala 999.999, ljubav još nije pronašla skrovište jer je bilo sve zauzeto. Ugledavši ružičnjak, uskočila je, prekrivši se prekrasnim pupoljcima. "Milion", zavikala je ludost i započela svoju potragu. Prvu je pronašla lenjost, iza najbližeg kamena.
Ubrzo je začula veru kako raspravlja o teologiji s Bogom, a strast i požuda su iskočile iz kratera od straha. Slučajno se tu našla i zavist, i naravno uspeh, a sebicnost nije trebalo ni tražiti. Sama je izletela iz svog savršenog skrovišta koje se pokazalo pčelinjom košnicom. Od tolikog traženja ludost je ožednela, i tako u kristalnom jezeru pronašla lepotu . Sa sumnjom joj je bilo još lakše jer se ona nije mogla odlučiti za skrovište pa je ostala sedeti na obližnjem kamenu. Tako je ludost, malo po malo, pronašla gotovo sve.
Talent u zlatnom klasju žita, teskobu u izgoreloj travi, laž na kraju duge (laže, bila je na dnu okeana), a zaborav je zaboravio da su se uopšte ičega igrali. Samo ljubav nije mogla nigde pronaći. Pretražila je svaki grm i svaki vrh planine i kada je već bila besna, ugledala je ruzičnjak. Ušla je među ruže, uhvatila suvu granu i od besa i iznemoglosti počela udarati po prekrasnim pupoljcima. Odjednom se začuo bolan krik. Ružino je trnje izgrebalo ljubavi oči. ludost nije znala što učiniti. Pronašla je pobednika, osećaj nad osećajima, ali ljubav je postala slepa.
Plakala je i molila ljubav da joj oprosti i naposletku odlučila zauvek ostati uz ljubav i pomagati joj. Tako je ljubav ispala pobednik nad osećajima, ali je ostala slepa, a ludost, ludost je prati gde god ide.
[media]http://www.youtube.com/watch?v=O-jOEAufDQ4[/media]
Pravila ostavljanja poruka
VoIP Jeftino telefoniranje sa inostranstvom - www.cent.rs
SEO Optimizacija sajtova
Gift Ideas
Protivpozarna vrata
Odgovor sa citatom ove poruke
