Aliexpress WW
Prikaz rezultata 1 do 7 od ukupno 7

Tema: POST

  1. #1
    Datum priključivanja
    Sep 2003
    Poruka
    280

    BOžIĆNI POST

    Данас је почео пост, који траје до Божића 7. јануара 2004. године.
    ХРИШЋАНСКИ ПОСТ води порекло од Исуса Христа. Он је сам постио и рекао да ће Његови ученици постити. Свето писмо сведочи да су апостоли и први хришћани постили, а тако је било кроз историју Цркве до данас. ''Пост је све свете руководио у животу по Богу'' (Свети Василије Велики). Циљ поста је очишћење тела, јачање воље, уздизање душе изнад тела, а више од свега прослављење Бога и поштовање Његових светих. Прави пост има две стране, телесну и духовну и састоји се како у уздржавању од мрсне хране, тако и у уздржавању од рђавих мисли, жеља и дела, умножавању молитава, доброчинастава и вршењу свију еванђелских врлина. Стога Свети Василије Велики опомиње: ''Корист од поста не ограничава само на уздржавање од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела''.
    Poslednji put uređena Nena : 28-11-2003 u 17:14

  2. #2
    Datum priključivanja
    Sep 2003
    Poruka
    280

    Posni jelovnik (na ulju)

    За све православне вернике који посте на уљу ево два рецепта: Шпагети са туном и грашком; Пита са орасима, јабукама или вишњама. Пријатно!

    Шпагети са туном и грашком
    материјал:
    500гр шпагета без јаја,
    конзерва туне,
    200гр грашка,
    2 чешња белог лука,
    уље, маргарин, со, бибер, першун.
    Грашак кратко динстати на маргарину са сољу, бибером и мало воде. Посебно пржити ситно сецкан бели лук, па додати туну, грашак и першун. Налити шољом млаке воде и пустити да крчка. Шпагете обароти у сланој кључалој води са две кашике уља, оцедити, попрскати хладном водом и прелити сосом од туне и грашка.
    Пита са орасима, јабукама или вишњама
    материјал:
    800гр кора за питу,
    300гр млевених ораха,
    1 шоља уља,
    1 шоља шећера,
    200гр шећера у праху,
    2 кесице ванилин шећера,
    1 шоља киселе воде (за воће не треба кисела вода, већ 1/2кг изренданих јабука или очишћених вишања, цимет и две шољице презле).
    Коре попрскајте уљем и шећером и слажите их по 3-4 једну на другу. Поспите их надевом од ораха без шећера (само ванилин шећер) или воћем помешаним са шећером, презлом и циметом. Коре увијте у ролне и сложите у подмазан плех, па их пеците у рерни око 40 минута на 200 степени. Питу са воћем пре печења можете да исечете, а резове овлаш немажите уљем. Исечену питу попрскајте водом, покријте салветама, оставите да се прохлади, па исеците. Питу са орасима богато поспите шећером у праху, а питу са воћем поспите шећером по укусу.
    Poslednji put uređena Nena : 28-11-2003 u 16:27

  3. #3
    Datum priključivanja
    Sep 2003
    Poruka
    280

    Post na ulju

    Предлог за укусан посни ручак на уљу:
    Сарме и паприке на старински начин,
    а за љубитеље пита ту је и рецепт за питу од сувих шљива.

    Сарме и паприке на старински начин
    материјал:
    10 бабура,
    1 главица свежег купуса,
    5 струкова празилука,
    500гр кромпира,
    1 шаргарепа,
    2 шољице пиринча,
    1 шоља уља, алева паприка, со, сирће
    Купус, коме сте корен мало засекли ставите у лонац, око тог купуса поређаајте паприке, па све прелијте врелом водом у коју сте сипали шољу сирћета. Оставите на топлом месту неколико дана да се укисели. Ситно исецкан бели део празилука пропржите на уљу, додајте кромпир исечен на коцкице, колутиће шаргарепе и пиринач, па пржите још неко време. Затим додајте со и алеву паприку, промешајте и скините са рингле. Паприке очистите од семенки, купус разлистајте и уклоните задебљања. Надевом напуните паприке и завијте сарме, па их све заједно поређајте у посуду, најбоље ред паприка, ред сарми. Све прелијте водом и остатком уља да огрезен, па на тихој ватри кувајте неколико сати.

    Пита од сувих шљива
    материјал:
    пола килограма танких кора,
    750гр сувих шљива,
    250гр ораха,
    две шоље шећера,
    уље
    Шљиве без коштица динстати са мало шећера на лаганој ватри, док не смекшају али не би требало да се распадну. У подмазан плех ређати по три коре, квасећи их уљем и водом. Шљиве ређати једну поред друге, посути млевеним орасима, па савити коре. На умереном пећи 25 минута. Готову питу залити сирупом који је остао од динстања. Сећи на коцке.
    Poslednji put uređena Nena : 28-11-2003 u 17:53

  4. #4
    Datum priključivanja
    Sep 2003
    Poruka
    280

    Posni jelovnik (na vodi)

    У менију хришћанина који се припрема за причест, што подразумева пост на води може се наћи кувани слатки купус, а од посластица воћни колач.

    Сладак купус
    материјал:
    1 главица купуса
    1 већи кромпир
    1 шаргарепа
    2 већа парадајза или 2 дл сока од парадајза
    2 кашике сушеног зачина
    2 кашике брашна
    со, алева паприка
    Главицу купуса исећи крупније него за салату, налити водом испод површине купуса. Додати већи кромпир исецкан на коцке, шаргарепу изрезану на колутове, па све то кувати на тихој ватри. Пред крај додати ољуштене и ситно исецкани парадајз (или сок од парадајза). Посолити по укусу, а зачинити брашном размућеним у хладној води у коју смо додали алеву паприку по жељи, као и сушени зачин.

    Воћни колач
    материјал:
    1 шоља воде
    1 шоља шећера
    100 гр бареног и пропасираног белог дулека
    1/2 шоље гриза
    1 ванилин шећер
    1 прашак за пециво
    брашно
    вишње
    Воду, шећер, ванилин шећер, барени и пропасирани бели дулек, прашак за пециво, гриз и брашно по потреби замесити тако да се добије густина теста да отпада са варњаче. Подмазати плех воском и ставити да се мало запече, а онда додати очишћене вишње и добро залеђене и не оцеђене много од свог сока. Када је колач печен и охлађен исећи га на коцке.
    овако се може додати и друго воће, с тим што се онда не мора стављати бели дулек, који ће тесто обојити природном жутом бојом, као да сте ставили пуно јаја.

    ***Рецепти: МАНАСТИР РУКУМИЈА

  5. #5
    Datum priključivanja
    Jan 2005
    Lokacija
    Beograd
    Poruka
    1,158

    Thumbs up Post

    neno aj ovo sto si napisala posaljimi na mejl svideo mi se clanak :zivel
    Ps.posto nisam u mogucnosti da citam jer dolazi do cestih pucanja veza preko interneta pozdrav
    Poslednji put uređena aca : 15-01-2005 u 02:26

  6. #6
    Datum priključivanja
    Sep 2007
    Poruka
    10,812

    Правила поста

    Црква учи да је пост важно средство за духовни и телесни живот и здравље.
    Телесни пост не користи ако није везан са духовним постом каже свети Јован Златоусти: "Не говори ми: Толико дана сам постио, нисам јео ово или оно, нисам пио вина, ишао сам у грубој хаљини; него кажи нам да ли си од гневног човека постао тих, од жестоког - благ. Ако си изнутра пун злобе, зашто си тело мучио? Ако је у теби завист и љубав према стицању, да ли је од користи што си пио само воду? Ако је душа, која је господарица тела, заблудела, зашто кажњаваш слугу њезиног - своје тело? Не хвали се телесним постом, јер он сам не уздиже на небо без молитве и милостиње".
    На питање: која је мера поста? св.Василије Велики одговара: "У духовном посту мера је једна и важна за све - потпуно удаљење од свега што води греху. А што се тиче уздржавања од хране, ту су мера и начин употребе различити: зависе код свакога од његовог узраста, занимања и стања тела. Зато је немогуће подвести под једно правило све који се налазе у школи побожности. Но, одредивши меру уздржања за здраве подвижнике, ми препуштамо разборитости настојатеља да у томе врши паметне измене. Храну пак болеснику, или уморноме од тешких радова, или ономе који иде на тежак рад, на пут или на какав било тежак посао, настојатељи су дужни удешавати према потреби. Јер није паметно, узимајући храну за одржавање тела и сметати му у вршењу заповести. У свакој врсти хране треба претпостављати ону која се лакше набавља, да се не бисмо, под изговором поста, паштили око спремања омиљених и скупих јела"

    Света Црква је установила постове:
    1) Опште постове обавезне за све хришћане. То су: Ускршњи пост, Апостолски, Богородични и Божићни пост, затим среда и петак преко целе године, Воздвижење Часног Крста,Усековање и навечерје Богојављења ( Крстовдан ).
    2) Месни пост установљен на појединим местима поводом какве несреће, поплаве,болести и слично.
    3) Посебан пост по нарочитом обичају или по налогу духовника.

    Ускршњи пост. Овај пост се још зове Света четрдесетница или Часни пост. Уз овај пост Црква везује и пост Страсне седмице, у спомен страдања и смрти Господа нашег Исуса Христа.
    У току овога поста не једемо месо, сир јаја, рибу ни уље. Само се суботом и недељом разрешава уље и вино. Разрешење на уље и вино бива још и на Обретење главе Све.Јована Крститеља и на Младенце. Рибу пак једемо само на Благовести (уколико не падне у Страсну седмицу) и на Цвети. Ако Благовести пре Цвети, дан пред Благовести разрешава се на уљу и вину ( Типик, 32 гл ).
    Прве недеље Часног поста понедељак и уторак без ичега. Ко не може једе хлеб и течност ( чај или компот) и то после вечерње службе (све ово по разрешењу тј. благослову - дозволи духовника односно свештеника).

    Велики Четвртак. Једе се једанпут и то после свршетка Свете Литургије која почиње у 14.оо часова ( Велики типик од Николајевића, гл. 16).
    Велики Петак. Не окуша се ништа (по благослову разрешење на хлеб и чај).
    Велика Субота. По завршеној Литургији једе се хлеб и вода (сухоједеније).
    Литургија почиње по правилу у 16.оо ( Велики типик од Николајевића, гл. 16), а код нас обично у 13.оо часова.
    Ако који епископ или презвитер или ђакон или појац Свету Велику Четрдесетницу не пости и сваку среду и петак (осим немоћи) да се свргне, а ако је световњак да се одлучи из Цркве (69. правило Светих Апостола).
    Апостолски пост. Зове се још и Петров пост.
    У овом посту 3 дана (понедељак,среда и петак) не једе се уље и не пије се вино, већ се пости до деветог часа (3 сата по подне) и у те дане заступљено је сухоједеније (хлеб и вода).
    Ако у току овог поста у понедељак, уторак и четвртак падне Свети са великим славословљем, разрешава се пост на рибу, а ако падне у среду и петак разрешава се само на уље и једемо једанпут дневно. Ако у среду и петак падне празник Светитеља са бденијем или пак Свети чији је храм, разрешени су уље, вино и риба(Типик,гл.33).
    Богородични пост.Зове се још и Успенски или Госпојински. По строгости овај пост долази одмах иза Ускршњег. Понедељком,средом и петком постимо до деветога часа дана (3 сата по подне) и упражњавамо сухоједеније (хлеб и вода).Уторком и четвртком спрема се храна на води тј. без уља. У суботу и недељу храна је са уљем и дозвољено је пити вино. Разрешење на рибу у току поста бива само на Преображење Господње, када једемо два пута у току дана.

    Божићни пост.Пошто црквени устав сматра Роћење Христово као другу Пасху, то пост пред Божић траје такоће 40 дана.
    По строгости овај пост се може упоредити с Апостолским. У Божићном посту строго се пости у понедељак, среду и петак. Уторником и четвртком разрешава се на уљу и вину, а суботом и недељом и риба. Од 20. до 24.децембра пост постаје строжији и нема разрешења на рибу. Најстрожији пост је 24.децембра, уочи Божића (Типик, под 14.нов.).
    Среда и петак, преко године, посте се без уља, уколико није разрешено друкчије. На празник Воздвиженија Часног Крста (14.септ.) разрешава се уље и вино. На Усековање (29.авг.) разрешава се уље и вино. На Крстовдан (5.јан.) најстрожи пост; једе се једном дневно, без у уља и разуме се, без вина; ко може тога дана, не једе ништа. Уколико празник Крстовдан падне у суботу или недељу пост не бива - једемо уље и вино (Велики типик, правило за 5.јануар).

    РАЗРЕШЕЊЕ ОД ПОСТА НА ГОСПОДЊЕ И БОГОРОДИЧИНЕ ПРАЗНИКЕ КАД ПАДНУ У ПОСТАН ДАН

    Благовести
    разрешава се
    ако падне пре Цвети уље, вино, риба
    ако падне у току Страсне седмице само уље
    ако падне на Велики петак уље,вино

    Богојављење
    за монахе: сир, јаја и вино;
    за мирјане: и месо макар то били среда и петак.
    Ваведење
    Велика Госпојина
    Мала Госпојина уље, вино, риба
    Преображење
    Сретење

    ТРАПАВЕ СЕДМИЦЕ

    Пост је разрешен средом и петком :
    1) Од Божића до Крстовдана (25.дец. до 5.јан.)
    за монахе: сир, јаја; за мирјане: и месо
    2) Седмица по недељи митара и фарисеја
    за монахе: сир и јаја; за мирјане : месо
    3) Сиропусна недеља
    за све: само сир и јаја
    4) Светла недеља (прва по Ускрсу)
    за монахе: сир, јаја; за мирјане: и месо

    http://www.atlantaserbs.com/learnmor...ila-posta.html
    Poslednji put uređena plantaže : 13-02-2010 u 14:41

  7. #7
    Datum priključivanja
    Sep 2007
    Poruka
    10,812

    Hrišćanski posni Kuvar

    Crkva uči da je post važno sredstvo za duhovni i telesni život i zdravlje.

    Hrišćanski post vodi poreklo od samog našeg Gospoda Isusa Hrista, koji je i sam postio, govorio o postu i rekao da će njegovi učenici postiti.

    Ovaj mali kuvar će Vam pomoći da pripravite onu vrstu jela, hrane i kuhinje koja je kod našeg naroda manje-više odomaćena i pristupačna, kao i da mladim domaćicama, koje možda u svojim porodicama nisu bile odgajane u duhu pravoslavnog učenja, pomognemo svojim kulinarskim savetima.
    Kuvar obuhvata: Srpska obredno-običajna peciva i jela, Predjela i priloge, Supe i čorbe, Variva i glvna jela (bez ribe), Jela od ribe, Umaci i sosovi, Salate, Kolači, torte, poslastice...

    Srpska obredno-običajna peciva i jela

    Predjela i prilozi

    Supe i čorbe

    Variva i glavna jela

    Jela od ribe

    Umaci, sosovi I Salate

    Kolači, torte, poslastice


    http://www.spcportal.org/index.php?pg=1133&lang=srl

Pravila ostavljanja poruka

  • Ne možete postaviti novu temu
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • Ne možete urediti svoje poruke
  •  

VoIP Jeftino telefoniranje sa inostranstvom - www.cent.rs
SEO Optimizacija sajtova
Gift Ideas
Google Oglasi