Aliexpress WW
Strana 1 od 3 123 PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 1 do 15 od ukupno 33

Tema: Reforma kalendara

  1. #1
    Datum priključivanja
    Nov 2001
    Lokacija
    Beograd
    Poruka
    7,335

    Reforma kalendara

    Мислим да би требали да се што пре определимо који ћемо календар користити. Сада званично славимо "католичку" нову годину, а након 13 дана "српску". Мени је веома глупо када у црквеном календару пише да је Бадњи дан 6. јануара, а поред пише да је 25. децембра.

    "Католички" ( грегоријански ) календар званично користимо зато што је приближнији природној, тропској години од "православног" ( јулијанског ). "Православни" календар на сваких 128 година акумулира грешку од 1 дана, док грегоријански грешку од једног дана акумулира на сваких 3.300 година. Међутим пошто ни грегоријански календар није довољно тачан, кад већ мењамо календар треба да га заменимо савршенијим. Савршенијим, али који неће изазвати драстичне разлике у односу на остатак света.

    Такав календар је на Свеправославном конгресу још 1923. године предложио професор Милутин Миланковић. Прелазак на коришћење Миланковићевог календара практично нећемо осетити, а сигурна сам да ће га убрзо прихватити и остатак света.

  2. #2
    Datum priključivanja
    Nov 2001
    Lokacija
    Beograd
    Poruka
    7,335
    Свеправославни сабор је прихватио Миланковићеве предлоге и донео закључак у коме је реформа календара исказана у 10 тачака:
    • Тринаест дана треба одузети од јулијанског календара. Они представљају акумулирану разлику у рачунању времена од екуменског Сабора одржаног у Никеји 325. године.
    • Црквени празници који падају у дане између 1. и 14. октобра, а који су изостављени из календара, славиће се сви 14. октобра, ако надлежни свештеник не предложи другачије.
    • Сви месеци у години имаће исти број дана и у будуће као и до тада. Фебруар ће имати 28 дана у простој години, а 29 дана у преступној.
    • Као и раније и даље ће постојати две врсте године: проста ( непреступна ) са 365 дана и преступна са 366 дана. Преступна ће бити свака четврта година, односно она која је даљива са бројем 4 без остатка. Изузетак од правила су оне секуларне ( вековне ) године описане у следећој тачки.

  3. #3
    Datum priključivanja
    Nov 2001
    Lokacija
    Beograd
    Poruka
    7,335
    • Секуларне или године столећа ( оне које се завршавају са 00 на крају ) биће преступне само ако број векова подељен са бројем 9 даје остатак 2 или 6. Другим речима, ако број година подељен са 900 даје остатак 200 или 600, та година ће бити преступна ( приказане масним словима ). Остале су просте. (2000, 2100, 2200, 2300, 2400, 2500, 2600, 2700, 2800, 2900, 3000, 3100, 3200, 3300, 3400, 3500, 3600, 3700 итд.)
    • Фиксни световни празници задржаће датуме које су имали и до тада.
    • Покретни празници зависиће од датума Ускрса. У сагласности са канонским одредбама, ускрс ће се славити прве недеље после пуног месеца после пролећне равнодневнице.
    • Ускршњи пун месец биће одређен астрономским прорачуном, који за репер узима меридијан који пролази кроз куполу Христовог храма у светом граду Јерусалиму.
    • Екуменски патријарх захтеваће од Петрограда, Атине, Београда и Букурешта да израчунају дугорочну табелу када пада Ускрс и дужни су је дати свим осталим православним црквама.
    • Ова реформа јулијанског календара не може ни на који начин бити сметња ( препрека ) за касније промене које могу бити учињене од свих хришћанских цркава.
    Закључак Сабора сам узео са сајта www.astronomija.co.yu

  4. #4
    Datum priključivanja
    Sep 2003
    Poruka
    280
    Ја гласам против екуменизма.
    Што се тиче календара, врло сам пристрасна, а нисам ни практична, јер сам навикла на већ постојећи... Не смета ми разлика између православног и католичког. Уствари, задржала бих православни.

  5. #5
    Datum priključivanja
    Nov 2001
    Lokacija
    Beograd
    Poruka
    7,335
    Milankovićeva reforma kalendara nema nikakve veze sa ekumenizmom i nije u pitanju izjednačavanje katoličkog i pravoslavnog kalendara. Milankovićev kalendar je isto različit i od gegorijanskog i od julijanskog kalendara što suštinski nije bitno. On je "samo" genijalno rešenje koje kalendar pribliŽava trajanju prirodne godine i istovremeno potpuno osigurava propis zajedničkog praznovanja Novozavetne Pashe. Kod julijanskog kalendara greška od jednog dana se javlja svakih 128 godina, kod gregorijanskog ista grešaka se javlja svakih 3300 godina. A kod Milankovićevog kalendara greška od jednog dana se javlja na svakih 43.200 godina.

    Usvajanje Milankovićevog kalendara nas stavlja ispred svih. Oni što nas mrze imaće razlog da nas još više mrze, a jedino što nam mogu je da umru od muke. Ali ako mi to ne uradimo prvi, uradiće oni pre nas.

    Šta je u pitanju kod reforme kalendara najbolje moŽeš sagledati iz teksta "Kalendar posvađao pravoslavne" koji su objavile Frankfurtske "Vesti" na Savindan 2003., a čiji je autor patrijarh srpski Pavle.

  6. #6
    Datum priključivanja
    Nov 2001
    Lokacija
    Beograd
    Poruka
    7,335

    Kalendar posvađao pravoslavne

    Pitanje računanja vremena, trajanje godišnjih doba, svršetka stare i početka nove godine javilo se pred ljudima vrlo rano, osobito kako se kulturno i društveno uzdizalo; nastajale su obaveze, duŽnosti i odnosi sa društvom i vlastima.
    U Egiptu, pored toga potrebno je bilo znati kad će doći do godišnjeg izlivanja reke Nila, od čega je zavisila plodnost i celokupni Život Egipćana. Naime, kad se reka povuče u korito, ostajao je plodni mulj, humus, u koji se moglo odmah sejati, posejano brzo nikne i donosi rod po dve-tri Žetve. Ali je humus prekrio sve međe, granice koje je čija njiva. Otud je nastala potreba znanja geometrije, zemljomerstva i geodezije.

    Rano se uočilo da od jednog do drugog izlivanja reke prođe vreme od 365 dana. Ali tokom posmatranja kroz duŽi niz godina, videlo se da redovna godišnja poplava Nila biva sve docnije. Sveštenici, koji su se bavili tim pitanjem, zaključiše da je to stoga što godina traje nešto duŽe od 365 dana. Preciznijim računanjem, dođoše do zaključka da ta duŽina iznosi šest časova. Godine 238. pre Hrista, u Kanopi, predgrađu Aleksandrije, sveštenici objaviše Kanopski edikt, da ubuduće svaka četvrta godina treba da bude prestupna, sa 366 dana, i tako će se usaglasiti kalendar i stvarnost izlivanja Nila.

    Kad je svojim vojnim pobedama car Julije Cezar osigurao mir Rimskom carstvu odluči se da iznutra uredi drŽavu, te pored drugog da uvede jedinstveni kalendar, umesto mnoštva kalendara pojedinih gradova i provincija carstva. Posao oko toga poveri jednom egipatskom naučniku, koji na osnovu Kanopskog edikta ustroji kalendar da je svaka četvrta godina prestupna. Pored toga, taj kalendar, docnije nazvan julijanski, mesto dotadašnjeg rimskog počinjanja Nove godine u martu, otpočinjao ju je 1. septembrom. U XVIII veku usvojeno je da Nova godina počinje 1. januarom, kako biva i sada.

    Hrišćanska crkva dobivši slobodu, prihvatila je kalendar koji je bio u opštoj upotrebi sa početkom indikta, tj. Nove godine, 1. septembra, što je u crkvenom pogledu u vaŽnosti i danas.
    No za Crkvu je od osobitog značaja pitanje praznovanja najvećeg praznika, Vaskrsa. U tom pogledu od početka su bile dve prakse: Maloazijski hrišćani su praznovali Vaskrs 14 dana jevrejskog meseca Nisana, u bilo koji bi dan sedmice to palo. Na Zapadu, pak, Vaskrs je praznovan u to vreme, ali uvek u nedeljni dan. Tako su jedni bili u radosti Vaskrsa, a drugi još u postu i Žalosti.
    Da bi ovaj najveći praznik svi hrišćani praznovali u isto vreme, Prvi vaseljenski sabor, 325. godine odredi da sve Crkve slave Vaskrs u prvi nedeljni dan posle prolećne ravnodnevice i posle punog meseca.

    Svakako, pošto je u to vreme bio u vaŽnosti julijanski kalendar, da je proletna ravnodnevica padala 21. marta. Sabor nije pomenuo nikakav kalendar, nego događaje u vasioni: ravnodnevicu, pun mesec i nedeljni dan. Još je odredio da datum Vaskrsa, i praznika zavisnih od njega, izračunava, u to najupućenija, Aleksandrijska crkva i na vreme obaveštava ostale. No kako je pri ondašnjim komunikacijama bilo teško da na vreme stigne vest o tome u udaljene krajeve od Aleksandrije, došlo se vremenom do praktičnijeg načina da se to omogući, tako da se za više godina unapred izračunaju podaci o Vaskrsu, predstave pregledno u vidu tablice i dostave predstojateljima Crkava. Takvu je "Pashalnu tablicu" 385. godine sastavio Teofilo Aleksandrijski za 40 godina, a ovu Sveti Kirilo Aleksandrijski dopunio za period od 95 godina. Nešto docnije, učeni egipatski monah Anijan izradio je "veliki pashalni indiktion", koji u toku 532 godine iznosi sve datuma Vaskrsa za svaku od tih godina. Kad se završi ceo ciklus, počinje se iz početka. U VI veku taj indiktion dopunio je rimski monah Dionisije Mali, i on se i sada štampa na kraju Crkvenog Tipika.
    Poslednji put uređena Dejan : 15-01-2017 u 09:45

  7. #7
    Datum priključivanja
    Nov 2001
    Lokacija
    Beograd
    Poruka
    7,335
    Tokom niza godina, videlo se da kalendar zaostaje za stvarnošću ravnodnevice zbog toga što tropska godina ne traje 365 dana i šest sati, nego nekoliko minuta i sekundi manje. To, pak, za 128 godina načini zadocnjenje za ceo jedan dan.
    Navedena netačnost julijanskog kalendara uočena je u pravoslavnoj crkvi odavno, te se sa više strana traŽila njegova ispravka. Na jednu takvu predstavku, krajem XIV veka, carigradski patrijarh odgovori da pojedine autokefalne crkve ne bi primile ovu ispravku, te bismo ponovo došli do razlike u praznovanju Vaskrsa. Ostalo se na tome da se na to pitanje dobro obrazloŽeno potraŽi mišljenje sviju pomesnih crkava.
    NaŽalost, nastaje tursko ropstvo, sa mnogim teškoćama: Kako Crkva da opstane u uslovima ropstva? Te muke potiskoše ustranu ne samo pitanje kalendara, nego i mnoga druga, do boljih uslova i mogućnosti.
    Pitanje ispravke kalendara, javljalo se više puta i u rimokatoličkoj crkvi. Kad se problem protestantizma donekle smirio krajem XVI veka, a docnjenje kalendarske od stvarne ravnodnevice poraslo na 10 dana, papa Grigorije XIII odredi jednu komisiju stručnjaka sa naredbom da sastave kalendar koji će nastalu razliku od 10 dana ukloniti, a smanjenjem broja prestupnih godina učiniti da razlika od jednog dana nastane tek posle 3.300 godina. Svojom bulom, papa Grigorije naredi da se novi kalendar (docnije, po njemu nazvan Grigorijanski) uvede u Život i onih 10 dana zadocnjenja da se izostave, tako da posle 4. oktobra 1582. godine bude odmah 15. oktobar. Kalendar je te godine uveden u pet evropskih zemalja, a docnije i u drugim.
    Isti papa uputi 1583. godine poslanstvo i pismo patrijarhu carigradskom Jeremiji II da prihvati novi kalendar. No sinodska odluka, koju je pored patrijarha Jeremije potpisao i aleksandrijski patrijarh Silvestar, odbije ovaj poziv uglavnom zbog pitanja praznovanja Vaskrsa. Po ovom novom kalendaru, naime, moŽe da se Vaskrs praznuje pre ravnodnevice zajedno sa Jevrejskom Pashom, što je kanonskim propisima zabranjeno, i zato pravoslavnim neprihvatljivo.
    Ali time u Pravoslavnoj Crkvi nije prestajalo osećanje potrebe ispravke Julijanskog kalendara, u jasno određenom cilju, što tačnijeg praznovanja Vaskrsa prema odluci Prvog vaseljenskog sabora i drugih kanonskih propisa. Početkom XX veka, 1902. godine, carigradski patrijarh Joakim III obrati se poslanicom svima autokefalnim crkvama da se o pitanju kalendara, među sobom dogovore i objasne. U svojim pismenim predstavkama, pojedine crkve su većinom iznele bojazan da bi ove promene, kod neupućenih vernika izazvale velike nedoumice i reagovanja, što bi ugrozilo dotadašnje jedinstvo u praznovanju Vaskrsa.
    Međutim, posle I svetskog rata pojedine pravoslavne zemlje, koje su dotle i u građanskoj oblasti drŽale stari julijanski kalendar, pređu na novi grigorijanski, što pitanje kalendara učini još akutnijim. Zbog toga je 1923. godine sazvan u Carigradu svepravoslavni kongres na kome su Srpsku crkvu predstavljali mitropolit crnogorsko-primorski dr Gavrilo DoŽić i dr Milutin Milanković, profesor nebeske mehanike beogradskog univerziteta.
    Učesnici Kongresa saglasili su se da 13 dana, koliko je julijanski kalendar zadocnio, svakako treba izostaviti. Kad se to učini, jedni su smatrali da treba ostati pri starom kalendaru, drugi da treba preći na novi. No Kongres odluči da treba izraditi kalendar koji će biti tačniji i od julijanskog i od grigorijanskog i koji bi kao takav bio prihvaćen od sviju pravoslavnih crkava. Taj zadatak je poveren profesoru Milanković, koji principe kalendara izradi i podnese Kongresu. Dok julijanski kalendar zadocnjava za jedan dan svakih 128 godina, grigorijanski za 3.300 godina, Milankovićev bi zadocnio za jedan dan tek posle više od 43.000 godina. Taj kalendar potpuno osigurava propis zajedničkog praznovanja Novozavetne Pashe sviju pravoslavnih prema odluci Prvog vaseljenskog sabora: posle prolećne ravnodnevice, posle punog meseca i u nedeljni dan. Ne moŽe pasti ni pre ravnodnevice ni zajedno sa starozavetnom Pashom (po odluci Antiohijskog sabora iz 341. godine.
    Sve do 1923. godine, princip zajedničkog proslavljanja ne samo Vaskrsa, nego i nepokretnih praznika, bio je u vaŽnosti u celoj Pravoslavnoj crkvi. No kada je februara 1923. godine, Grčka drŽava uvela grigorijanski kalendar, zbog potreba građanskih i trgovačkih veza sa inostranstvom, u Kraljevom ukazu jasno je rečeno da u Crkvi ostaje i dalje julijanski kalendar.
    Neočekivano, novi arhiepiskop Atinski Hrizostom Papadopulos, već početkom marta 1923. godine, iznosi Saboru grčke jerarhije potrebu prelaska pored drŽave i crkve na novi kalendar. Sabor odluči da se o toj stvari treba ozbiljno posavetovati sa svima autokefalnim pravoslavnim crkvama, osobito sa carigradskom, Stvar je pošla ubrzanim tokom, te decembra iste godine Sabor grčke jerarhije zaključi da za nepokretne praznike bude u vaŽnosti novi, a za pokretne ostane stari, julijanski kalendar. Sabor Carigradske crkve sa tim predlogom se saglasi 20. januara 1924. godine, i Grčka crkva prelazi na novi kalendar proglasivši 10. mart 1924. godine za 23. mart.
    Ovakav neobično brzi, i potpuno nepripremljeni prelaz na novi kalendar, izazvao je teški starokalendarski raskol u Grčkoj crkvi. U raskol su se odvojila tri episkopa, znatan broj sveštenstva, monaštva i mnoštvo naroda. Osnovali su zajednicu "Pravih pravoslavnih hrišćana", kako sebe nazivaju, imaju svoje hramove, manastire i upravu. Proglasili su ne samo Grčku crkvu otpadnicom od pravoslavlja, nego i sve pravoslavne crkve koje su ostale pri julijanskom kalendaru, ali imaju kanonsku i liturgijsku vezu sa Grčkom i onim crkvama koje su docnije primile novi kalendar.
    Pokušaj da se ovaj raskol silom uguši samo je još više produbio rascep između njih i zvanične Grčke crkve. I kao što biva, ako raskol potraje duŽe, da raskolnici, u cilju odbrane postepeno odu u krajnost, van pravoslavlja. Tako su ti starokalendarci došli do tvrdnje da Pashalne tablice potiču od Prvog vaseljenskog sabora; da je isti Sabor uveo u Crkvu julijanski kalendar; da je ravnodnevicu vezao zauvek za 21. mart starog kalendara, što kako smo ranije jasno izneli, ne odgovara istini. Idući sve dalje, starokalendarci-raskolnici, izdelili su se na mnoge grupe, od kojih su neke od njih već stigle u jeres, unoseći veliku smutnju među pravoslavne vernike, pored drugih raskolnika, sektanata i jeretika. Pravoslavna crkva shvata potrebu revnosti za Boga, ali zna da je pri tome potrebno revnovati po razumu (Rim. 10,2).
    Pored drugih, pitanje kalendara je tema budućeg Velikog Sabora pravoslavne crkve, te je o njemu bilo reči i na prvoj predsaborskoj Konferenciji 1977. godine. Verujemo da će Duh Sveti rukovoditi rad Otaca na Velikom Saboru, te da će pitanja koja će se na njemu rešavati naći svoje pravo rešenje.

    Autor: Patrijarh srpski Pavle. Izvor: Frankfurtske "Vesti", 27. januar 2003.
    Poslednji put uređena Dejan : 19-01-2004 u 00:48

  8. #8
    Datum priključivanja
    Jan 2004
    Poruka
    2
    Dejane, totalno respektujem obrazovanost u domenu istorije ali mislim da je vreme da se okrenemo buducnosti koja ne sme da se kontinuirano oslanja na "desilo se tako ce i biti". Tvoji kratkorocni ciljevi i tvoje fokusiranje na kraci period treba da bude podrzano sa opisom "sta ce se desiti u duzem periodu" ako krenemo kako ti porucujes, kracim periodom. Za svaki kratkorocni cilj treba da postoji dugorocni sadrzaj koji treba da bude podrzan 100% opd celog Srpskog naroda, i ne samo od mene i tebe. Kada kazem "Srpski narod" mislim na ulicnike, obrazovane, neobrazovane, superjunake, gubitnike itd. Svima treba da bude razumljiva Srpskonacionalna poruka. Mozes li to da uradis???!!! Jednu poruku ( cilj ) za toliko razlicitih ljudi?!

  9. #9
    Datum priključivanja
    Nov 2001
    Lokacija
    Beograd
    Poruka
    7,335
    Nick the Greek, dobrodošao na forum i hvala na sugestijama!
    originalnu je postavio Nick the Greek
    Za svaki kratkorocni cilj treba da postoji dugorocni sadrzaj koji treba da bude podrzan 100% opd celog Srpskog naroda, i ne samo od mene i tebe. Kada kazem "Srpski narod" mislim na ulicnike, obrazovane, neobrazovane, superjunake, gubitnike itd. Svima treba da bude razumljiva Srpskonacionalna poruka. Mozes li to da uradis???!!! Jednu poruku ( cilj ) za toliko razlicitih ljudi?!
    Skoro je nemoguće napisati poruku (cilj) oko kog ili oko čijeg načina dostizanja bi se sloŽilo 100% Srba. Teško je i to napisati u samo jednoj poruci. Ali to i nije ono o čemu sam razmišljao prilikom stvaranja foruma.

    Moja ideja je da svako napiše neki predlog, ideju. Od puno ideja i sugestija sigurno će se iskristalisati one koje vrede i koje moŽemo ostvariti. Dakle voleo bih kada bi svako napisao neku svoju ideju. Ako je to jedna poruka (cilj) koju će prihvatiti "toliko različitih ljudi", onda je to odlično. Ako nije, "razvićemo" je i usavršiti.

    Dakle voleo bih kada bi ljudi bez stida iznosili svoje pozitivne ideje i komentarisali tuđe.
    Poslednji put uređena Dejan : 19-01-2004 u 00:54

  10. #10
    Datum priključivanja
    Nov 2001
    Lokacija
    Beograd
    Poruka
    7,335
    Milankovićeva reforma kalendara skoro i ne dotiče obične ljude. Ako ostanemo sa dva kalendara, za stotinak godina ćemo Srpsku novu godinu dočekivati 14. na 15. januar, a ne kao danas 13. na 14.

    Ova reforma je više stvar prestiŽa. Imaćemo bolji kalendar od sada zvaničnog, tj. bićemo ispred ostatka sveta. Ko napravi "zakrpu" za windows koji će se koristiti u pravoslavnim zemljama moŽda izvuče neku kintu od Microsofta.

    Ali mene su BoŽić i ova Srpska nova godina malo pokolebali. Naime prijatelji koji su 7. januara sa nekih svetskuh email servisa pokušavali da pošalju čestitke, nisu uspevali da ih pošalju. Na svako pominjanje BoŽića ili imena Hristos mejlovi su im se vraćali zbog navodne "greške". Poruke koje nisu sadrŽale BoŽić ili Hristos su odlazile bez problema. Ja sam za to saznao 9. januara i tad su mejlovi normalno radili. Pošto nisam video svojim očima neću napisati sa kojih servisa nisu mogle da se šalju BoŽićne čestitke. Videćemo hoće li se ponoviti na Vaskrs.

    Palo mi je na pamet i da bi od Srpske nove godine mogli napraviti "turistički proizvod". Uz dobru oganizaciju moŽemo dovoditi strane turiste da ovde slave Srpsku novu godinu.

  11. #11
    Datum priključivanja
    Sep 2003
    Poruka
    280

    Uvod u PRAVOSLAVLJE

    Православну Цркву је основао сам Господ Исус Христос и она представља живи израз Његовог присуства у историји људског рода. Православље се посебно одликује богатим литургијским животом и својом верношћу апостолском предању. Православни хришћани верују да је управо њихова Црква сачувала пуноћу предања и континуитета древне Цркве, за разлику од осталих хришћанских вероисповести које су у мањој или већој мери одступиле од заједничког предања Цркве првих десет векова. Данас Православна Црква броји близу 300 милиона верника који живе у вери и предању седам Васељенских Сабора. У грчком језику реч "ОРТОДОКСИЈА" означава право веровање и право слављење (Бога) и односи се на све оне хришћанске заједнице и појединце који су сачували веру утврђену светим саборима, насупрот онима који одступили од првобитне вере и пали у јереси. Званични назив Цркве у њеним литургијским и канонским текстовима јесте "Православна Католичанска (= саборна) Црква".

  12. #12
    Datum priključivanja
    Sep 2003
    Poruka
    280

    Nastavak I

    Православна Црква је породица "аутокефалних" (независних) Цркава на челу са Васељенским Патријархом из Цариграда који поседује титуларни и почасни примат као први међу једнаким (primus inter pares). Православна Црква није централизована организација са једним првосвештеником на челу. Јединство Цркве се пре свега огледа у заједничкој вери и заједничком литургијском општењу и нико осим самог Христа није глава Цркве. Број аутокефалних цркава мењао се кроз историју. Данас постоје следеће: Васељенска Патријаршија (у Цариграду), Александријска Патријаршија (у Египту), Антиохијска Патријаршија (са седиштем у Дамаску, Сирија), Јерусалимска Патријаршија (Израел), као и Руска, Српска, Румунска, Бугарска и Грузијска Патријаршија, те Цркве Кипра, Грчке, Пољске, Албаније и Америке.

  13. #13
    Datum priključivanja
    Sep 2003
    Poruka
    280

    Nastavak II

    Такође постоје и "аутономне" Цркве које су у канонској зависности од својих матичних Цркава. То су Цркве: Чешке и Словачке, Синаја, Крита, Финске, Јапана, Кине и Украјине. Поред тога постоји и веома бројна православна дијаспора расејана по целом свету и административно подељена у више јуриздикција (које су у зависности од матичних аутокефалних цркава). На челу првих девет аутокефалних цркава налазе се патријарси док остале цркве предводе архиепископи и митрополити. Ове титуле су почасног карактера и сви епископи су сасвим једнаки по сили која им је дарована од Духа Светога.

  14. #14
    Datum priključivanja
    Sep 2003
    Poruka
    280

    Nastavak III

    Редослед по коме су аутокефалне цркве побројане не одсликава њихов стварни утицај и број верника. Цариградска, Александријска и Антиохијска Патријаршија представљају, на пример, само сенке своје некадашње славе. Ипак постоји општа сагласност по којој Цариградска Патријаршија има примат части што је потврђено и древним канонима, будући да је Цариград некада био престолница старог царства и његова Црква је до данас остала символ црквеног јединства и међуцрквене сарадње. Зато савремене свеправославне конференције сазива Васељенски Патријарх. Неколико аутокефалних цркава су заправо националне цркве и међу њима је највећа и најбројнија Руска Црква. Ипак, норма црквене организације није критеријум националности већ пре свега територијални принцип.

  15. #15
    Datum priključivanja
    Sep 2003
    Poruka
    280

    Nastavak IV

    У ширем богословском смислу "Православље није тек један од видова чисто људске организације на челу са патријарсима, епископима и свештеницима који служе Цркви нити је то само Црква која се званично назива "Православном". Православље је пре свега мистичко "Тело Христово" и његова глава јесте сам Христос (види. Еф. 1, 22-23 и Кол. 1, 18-24). Православље не чине само свештеници већ сви они који истински верују у Христа и који су Светим Крштењем постали чланови Цркве коју је Он сам основао, они који живе на земљи и они који су се упокојили у вери и побожности" (види беседу "ШТА ЈЕ ПРАВОСЛАВЉЕ" од архиепископа Аверкија Џорданвилског)

Strana 1 od 3 123 PoslednjaPoslednja

Pravila ostavljanja poruka

  • Ne možete postaviti novu temu
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • Ne možete urediti svoje poruke
  •  

VoIP Jeftino telefoniranje sa inostranstvom - www.cent.rs
SEO Optimizacija sajtova
Gift Ideas
Google Oglasi