Reforma kalendara

[plantaže]

Julijanski, Gregorijanski i Milankovićev kalendar

Pravoslavni vernici u Srbiji koji poštuju praznično računanje vremena Srpske pravoslavne crkve i Julijanski kalendar dočekuju Novu godinu koja je prema zvaničnom Gregorijanskom kalendaru obeležena pre 13 dana. Za doček julijanske Nove godine pripremaju se Jerusalimska patrijaršija, Ruska, Srpska i Gruzijska pravoslavna crkva, Ruska zagranična pravoslavna crkva i Sveta Gora. Većina hrišćanskih crkava, a među njima i većina pravoslavnih, prihvatile su gregorijanski kao svoj bogoslužbeni i zvanični svetovni kalendar zbog veće tačnosti.

Julijanski tj. reformisani Rimski kalendar kome je Julije Cezar 46. godine pre nove ere dodao dva meseca - januar i februar, pokazao se kao matematički netačan i astronomski neopravdan.
Već je reforma Julija Cezara otvorila mnoga pitanja religijske prirode jer je prema prethodnom Rimskom kalendaru godina počinjala u proleće sa buđenjem prirode a prvi mesec je bio mart. Rimski imperator je početak godine pomerio na zimski mesec, a time i redosled prazničnog vremena što bi bio problem i današnjih kalendarskih reformi jer za većinu crkava kalendar nije ni matematika ni astronomija već pitanje ustaljene prakse i prazničnog vremena koje nije lako promeniti.
Papa Gregorije XIII je odluku o promeni kalendara doneo u vreme kada je Julijanski kalendar u odnosu na novi proračun astronomske godine zaostajao 10 dana pa je jednostavno naredio da se ta razlika ukloni i da se, umesto 4. oktobra, upiše 15. oktobar 1582. godine. Prema proračunu koji je razlog "gregorijanske reforme", julijanska godina duža je od prirodne godine za 14 minuta i 14 sekundi pa se svakih 128 godina "nakupi" po jedan dan. Gregorijanska godina duža je od prirodne godine za 26 sekundi pa zato svake 3.323. godine treba dodati jedan dan.
Tačnost ovog i dalje zvaničnog kalendara doveo je u pitanje beogradski profesor nebeske mehanike Milutin Milanković koji je svoj proračun napravio imajući u vidu elipsastu putanju Zemlje oko Sunca. Prema Milankovićevom kalendaru, odstupanje od prirodne godine iznosi samo dve sekunde. Predlog za uvođenje dosad najtačnijeg naučnog kalendarskog rešenja pokrenule su pravoslavne crkve na Saboru u Carigradu 1923. godine, a glavni inicijatori su bili Srpska pravoslavna crkva, koju je predstavljao patrijarh Gavrilo Dožić, i profesor Milanković. Međutim, preovladalo je mišljenje da astronomska nauka ne može da bude isključivi razlog za promene i da bi novo rešenje za preciznije računanje vremena moglo da bude razlog za novo odvajanje crkava, pa Milankovićev kalendar, iako zvanično priznat kao najtačniji, nikada nije primenjen.
Matematika i astronomija su za crkvu od perifernog značaja, tvrde i danas predstavnici pravoslavnih crkava koje su zadržale kalendar Julija Cezara iz 46. godine pre nove ere, bez obzira na razliku od 13 dana nastalu tokom vekova zbog netačnog proračuna za svaku astronomnsku sunčevu godinu. Pravoslavni narodi i vernici koji se, poštujući tradiciju svojih crkava, pripremaju da 14. januara, prema zvaničnom Gregorijanskom kalendaru, obeleže julijanski 1. januar i praznik svetog Vasilija Velikog, saglasni su da za slavlje nisu presudne razlike kosmičke prirode nastale tokom vekova.
Mnoge pravoslavne crkve, među kojima grčka, rumunska i bugarska, prihvatile su Gregorijanski kalendar zbog veće tačnosti, ali su ostale u saglasju sa sestrinskim pravoslavnim crkvama u proslavi Vaskrsa i svih praznika vezanih za Vaskresenje Hristovo, izražavajući time svoju doslednost u poštovanju pravoslavne hrišćanske dogme.
Prema jevnađeljima, Hristos je razapet u vreme jevrejske Pashe, a vaskrsao je posle Pashe pa, prema tome, ne postoji bolji orijentir koji je važio sve kraja 16. veka, odnosno usvajanja Gregorijanskog kalendara, kažu pravoslavni teolozi. Pravoslavni, kako ističu, žale što su Katolička crkva i sve protestantske crkve to zanemarile i prekršile odluke Prvog vaseljenskog sabora i praksu drevne crkve prema kojoj se Vaskrs ne može slaviti u vreme Pashe "ako se držimo Novog zaveta i hrišćanstva". Pitanje proslave Vaskrsa posebno je osetljivo i tu se tačno znaju propozicije i poštuju prirodna i crkvena pravila. To znači da se Vaskrs slavi prve nedelje posle punog meseca i posle prolećne ravnodnevnice ali i, obavezno, posle jevrejske Pashe, ističu pravoslavne crkve ujedinjene u stavu oko Vaskrsa, praznika od suštinske važnosti za hrisćansku veru.
U SPC kažu da je promena kalendara ozbiljan posao koji se može obaviti samo na vaseljenskom nivou što se i pokazalo u pravoslavnim crkvama koje prelaskom na Gregorijanski kalendar proizvele problem raskola. Grčka pravoslavna crkva je prihvatila novi kalendar 1924. godine, a posledica je pojava starokalendaraca koji su se iste godine odvojili od zvanične crkve i koji i danas imaju svoju paralelnu crkvu, svog arhiepiskopa, jerarhiju i oko milion vernika.
Mogućnost raskola izneo je u izjavi Tanjug protojerej-stavrofor Radomir Popović koji kaže da je "ne treba zaboraviti na 150 miliona pravoslavnih Rusa i šta bi se desilo kad bi među njima nastao raskol". Prema njegovom mišljenju, sličan problem bi mogla imati i SPC sa eparhijama i pravoslavnim vernicima u bivšim republikama koji bi se, vrlo verovatno, opredelili za stari kalendar jer je u ovom trenutku teško zamisliti da bi Srbi u Hrvatskoj, a posebno u Dalmaciji, prihvatili da, zbog raznih okolnosti, slave Božić zajedno s katolicima. Starokalendarci su problem i Bugarskoj i u Rumuniji a razlozi praktične prirode pojavili bi se i u Jerusalimskoj patrijaršiji jer je Jerusalim centar u kojem se o praznicima sreću milioni vernika, pa bi prihvatanje jedinstvenog kalendara otvorilo dodatan problem. Ovakve razloge su vaseljenskom patrijarhu svojevremeno izneli i potvrdili srpski patrijarh German i ruski Aleksije, pa Carigrad zasad uvažava to objašnjenje. Pitanje kalendara je jedno od važnih koje treba pripremiti i za novi vaseljenski sabor pa je ova tema dotaknuta i na nedavno održanom pripremnom svepravoslavnom saboru Šambeziju. Reforme svakako nisu isključene, ali na svepravoslavnom nivou i uz poštovanje pravoslavnog kanona. (Tanjug)

http://www.glassrbije.org/info/index...-nas&Itemid=58

[Veljko Savic]

Kao sto postoji razlika u ljudima, razne kulturoloske razlike, verska ubedjenja, casovne zone i da ne nabrajamo dalje. Postoje i razliciti kalendari i nacini obelezavanja godisnjih doba, praznika i nekog vremenskog perioda.
Licno ne volim globalizaciju ni kao rec ni kao ideju koja je skoro pa ostvarena u potpunosti. Volim razlike i razlike treba da se neguju i da postoje.
Ne treba da bezimo od porekla, istorije i vere koje nam pripada po rodjenju, kao i Ime koje nosimo sa sobom citav zivot.
Samim tim smo se i dotakli Ekumenskog dijaloga koji kao dijalog datira odavno, i naravno da pravoslavna crkva ne moze da se zajedno moli sa katolickom, kako ce?, pa predanja i liturgije im nisu iste.
Hoce li oni razumeti nase slave i svetkovine, hoce li nasi sveci njima biti podjednako bitni kao nama.
Sveti Trifun = St.Valentine day=Dan zaljubljenih (na primer)
To sto su Grci i jos neki presli na Gregorijanski kalendar, pa ne moramo i mi.
Hajde za razliku da sacuvamo bar nesto, hajde da ucimo crkveno slovenski jezik, taj jezik govori mnogo, mnogo vise i od samih reci koje danas koristimo, a polako svi odavno pricamo na engleskom i posrbljujemo engleske reci.

Sta je sreca?
Svaka rec naravno u srpskom jeziku treba da ima i svoje znacenje koje nije tesko izvesti i razumeti, ali vremenom i srpski jezik se menja i to na gore.
Dakle, sta je sreca? Срјашча (nek mi oproste svi ukoliko sam pogresio pisanije reci) oznacava danasnju rec sreca, dakle to ne znaci ni novac, ni kola, niti bilo kakva materijalna dobra vec jednom recju modernog srpskog jezika SUSRET. Sresti se sa "nekim", po predanjima sam susret sa Bogom.
Koliko jedna rec moze poneti sa sobom to retko ko ima na ovom svetu, a mi polako sve odbacujemo...nadam se da se Crkva nece odreci toga.
Na kraju krajeva, bice kako bude i kako mora biti.

[Dejan]

kao sto postoji razlika u ljudima, razne kulturoloske razlike, verska ubedjenja, casovne zone i da ne nabrajamo dalje. Postoje i razliciti kalendari i nacini obelezavanja godisnjih doba, praznika i nekog vremenskog perioda.
Licno ne volim globalizaciju ni kao rec ni kao ideju koja je skoro pa ostvarena u potpunosti. Volim razlike i razlike treba da se neguju i da postoje.
Ne treba da bezimo od porekla, istorije i vere koje nam pripada po rodjenju, kao i ime koje nosimo sa sobom citav zivot.
Samim tim smo se i dotakli ekumenskog dijaloga koji kao dijalog datira odavno, i naravno da pravoslavna crkva ne moze da se zajedno moli sa katolickom, kako ce?, pa predanja i liturgije im nisu iste.
Hoce li oni razumeti nase slave i svetkovine, hoce li nasi sveci njima biti podjednako bitni kao nama.
sveti trifun = st.valentine day=dan zaljubljenih (na primer)
to sto su grci i jos neki presli na gregorijanski kalendar, pa ne moramo i mi.
Hajde za razliku da sacuvamo bar nesto, hajde da ucimo crkveno slovenski jezik, taj jezik govori mnogo, mnogo vise i od samih reci koje danas koristimo, a polako svi odavno pricamo na engleskom i posrbljujemo engleske reci.

Sta je sreca?
Svaka rec naravno u srpskom jeziku treba da ima i svoje znacenje koje nije tesko izvesti i razumeti, ali vremenom i srpski jezik se menja i to na gore.
Dakle, sta je sreca? Срјашча (nek mi oproste svi ukoliko sam pogresio pisanije reci) oznacava danasnju rec sreca, dakle to ne znaci ni novac, ni kola, niti bilo kakva materijalna dobra vec jednom recju modernog srpskog jezika susret. Sresti se sa "nekim", po predanjima sam susret sa bogom.
Koliko jedna rec moze poneti sa sobom to retko ko ima na ovom svetu, a mi polako sve odbacujemo...nadam se da se crkva nece odreci toga.
Na kraju krajeva, bice kako bude i kako mora biti.

Са већином ствари које си написао се слажем, али мислим да не разумеш шта је календар. Календар није емотивна ствар већ осликава ток времена. Реформа календара нема везе са екуменизмом и по мени само незнање може довести до сједињавања Православља и Католицизма.

Вељко ког датума школе у Србији славе Светог Саву, али немој да гледаш у календар?