Reforma kalendara

[Nena]

ВЕЛИКИ РАСКОЛ између источне и западне цркве1054. био је врхунац постепеног процеса отуђења између истока и запада који је почео још у првим вековима хришћанске ере и наставио се кроз средњи век. Језичке и културне разлике, као и политички догађаји допринели су овом процесу. Од 4. до 11. века Константинопољ, средиште источног хришћанства био је такође и престолница Источног Римског и Византијског царства док је Рим након варварских освајања потпао под утицај западног Светог Римског Царства које је било у политичком ривалству са истоком. На западу је теологија великим делом остала под утицајем Св. Августина хипонског (354-430) и постепено је све више губила непосредни додир са богатом богословском традицијом хришћанског истока. Истовремено Римску Цркву су готово потпуно преузели Франци. Теолошке разлике можда би и биле разрешенеда нису постојала два различита концепта црквене власти. Схватање римског примата заснованог на апостолском пореклу Римске Цркве, која је тражила не само почасну већ и јуриздикцијску власт над другим црквама, никако се није могло ускладити са предањском источном еклисиологијом Источни хришћани су све цркве сматрали сестринским црквама и римског епископа су прихватали само као првог међу једнаким. За Исток највиши ауторитет у решавању догматских расправа ниакако није могао бити суд једне цркве већ Васељенски Сабор свих сестринских цркава. Током времена Римска црква је усвојила разна неправилна учења која нису заснована на предању и коначно је прогласила учење о непогрешивости Папе када поучава ex cathedra. ово је још више повећало јаз између хришћанског истока и запада.

[Nena]

Протестантске заједнице које су се одвојиле од Рима су се у наредним вековима још више удаљиле од учења Светих отаца и Светих Васељенских Сабора. Због ових озбиљних догматских разлика Православна Црква није у литургијском општењу са римокатоличком и протестантским заједницама. Традиционалнији православни теолози уопште не признају црквени и спасењски карактер западних цркава док они који су либералније настројени прихватају да Свети Дух у неком смислу делује и у оквиру ових заједница, али и поред тога оне не поседују пуноћу благодати и духовних дарова као Православна Црква. Многи озбиљни правослани богослови су мишљења да између Православља и неправославних заједница, посебно у области духовног искуства, схватања Бога и спасења, постоји онтолошка разлика која се не може тек тако приписасти културним и интелектуалним разликама између истока и запада, већ је непосредна последица постепеног напуштања свештеног Предања од стране неправославних хришћана.

[Nena]

У време Великог Раскола између Рима и Константинопоља, источна Православна Црква простирала се широм Средњег Истока, Балкана и Русије са средиштем у Константинопољу који је такође био познат као "Нови Рим". Историјске прилике су великим делом утицале на промену структуре Православне Цркве али још и данас највећи део православних живи у истим географским просторима. Мисионарска активност у Азији и емиграција на западу учинили су да се утицај Правослаља проширио широм света. Данас је Православна Црква присутна готово свуда у свету и непрестано сведочи апостолско и отачко предање свим народима света.

[Dejan]

Хвала Нено!

[Nena]

Православна Црква је позната по свом развијеном МОНАШТВУ. Непрекинуто монашко предање православне Цркве вуче своје порекло из египатских пустињских манастира у 3. и 4. веку. Ускоро се монаштво проширило широм медитеранског басена и Европе: у Палестини, Кападокији, Галији, Ирској, Италији, Грчкој и словенским земљама. Монаштво је одувек било на бранику Православља и направило је трајан утицај на целокупну православну духовност.

Данас Православна Црква представља непроцењиву ризницу богатог литургијског предања које потиче из најранијих периода хришћанства. Осећај свештене лепоте и величанства у православној Божанској Литургији ствара жив и снажан осећај присуству неба на земљи. Православна црквена уметност и музика имају значајну функционалну улогу у православном животу и омогућавају чак и телесним чулима да осете духовну величину Божјих тајни. Православне иконе нису само прекрасна уметничка дела која имају извесну естетску и поучну функцију. Оне су пре свега средство помоћу којих опитно доживљавамо реалност Царства небеског на земљи. Свештене иконе крију неисцрпне дубине тајне Христовог оваплоћења за чију су одбрану хиљаде мученика жртвовале своје животе.

[mali hrvat]

A da se integrirate u zapadnu civilizaciju?

[soul]

cccccccccccccccccccccc

[zmajce]

Razumem da je prilicno kasno da se ova tema produbi i nastavi, ali ne mogu da ostanem bez komentara pa makar ga niko i ne procitao...

Dakle, konstatacija da pravoslavni kalendar ima vecu 'gresku' ('pogresi' za jedan dan jednom u 128 (ili tako nesto) godina) od katolickog odnosi se na osobinu pravoslavnog kalendara koja nema veze sa njegovom sustinom.
Necu da ulazim u izvore ove informacije, jos manje da pokusavam da je diskreditujem, ali moram da primetim da je tema promasena.

Srpska Pravoslavna Crkva se ne pridrzava pravoslavnog kalendara zbog tradicije, ni da bi preciznije izmerila period zemljine revolucije, vec zato sto taj kalendar sadrzi duhovnu simboliku i odslikava samu pravoslavnu veru kroz ciklicko ponavljanje pojedinih dogadjaja.

Kalendar ciji je autor Milutin Milankovic prihvatila je Grcka Pravoslavna Crkva (na ogorcenje i zalost mnogih vernika) i vec se kaje. Niko nije rekao da ovaj kalendar nije dobar u smislu merenja vremena, ali merenje vremena je jedna od sporednih uloga kalendara, bar za ljude koji su u veri.

[KRALJ PETAR]

Zarzao bi pravoslavni !! A kome smeta da se slavi nova godina 2 puta i da delimo poklone 2 puta . Budimo srecni za taj " bozanski " poklon

[aca]

cccc sta sve ljudi nece da izmisle samo da nebi radili

[Boki Simfonija]

Мислим да би требали да се што пре определимо који ћемо календар користити. Сада званично славимо "католичку" нову годину, а након 13 дана "српску". Мени је веома глупо када у црквеном календару пише да је Бадњи дан 6. јануара, а поред пише да је 25. децембра.

"Католички" ( грегоријански ) календар званично користимо зато што је приближнији природној, тропској години од "православног" ( јулијанског ). "Православни" календар на сваких 128 година акумулира грешку од 1 дана, док грегоријански грешку од једног дана акумулира на сваких 3.300 година. Међутим пошто ни грегоријански календар није довољно тачан, кад већ мењамо календар треба да га заменимо савршенијим. Савршенијим, али који неће изазвати драстичне разлике у односу на остатак света.

Слажем се и подржавам иницијативу за реформом календара и исправљањем разлике од 13 ''баксузних'' дана у слављењу појединих важних хришћанских празника као што су: Божић, Нова Година, Сретење Господње, Ускрс или Васкрс (мада ту постоје веће разлике у данима када се празник слави, понекад се слави истог дана, али и ту је потребно да га сви Хришћански верници славе истог дана), Духови - Света Тројица, Преображење Господње, Велика и Мала Госпојина... Сви празници који су побројани, такође садрже разлику од 13 дана.

Исправљањем ове разлике, допринећемо нашем приближавању свету и нећемо му више личити на нешто мимо њега и мимо времена. Штавише и унутар Руске Православне Цркве, већ се отворено разматра и препоручује ова могућност. Сигурно да бисмо себи много помогли овом реформом календара и више и боље се сјединили са савременим цивилизованим светом.

[vuksa]

Слажем се и подржавам иницијативу за реформом календара и исправљањем разлике од 13 ''баксузних'' дана у слављењу појединих важних хришћанских празника као што су: Божић, Нова Година, Сретење Господње, Ускрс или Васкрс (мада ту постоје веће разлике у данима када се празник слави, понекад се слави истог дана, али и ту је потребно да га сви Хришћански верници славе истог дана), Духови - Света Тројица, Преображење Господње, Велика и Мала Госпојина... Сви празници који су побројани, такође садрже разлику од 13 дана.

Исправљањем ове разлике, допринећемо нашем приближавању свету и нећемо му више личити на нешто мимо њега и мимо времена. Штавише и унутар Руске Православне Цркве, већ се отворено разматра и препоручује ова могућност. Сигурно да бисмо себи много помогли овом реформом календара и више и боље се сјединили са савременим цивилизованим светом.

Neslazem se jer nemozemo mi menjanjem kalendara nikom da se priblizimo,smesno.I neverujem da Ruska crkva razmatra takvu mogucnost.
Takvu glupost su napravili Grci i niko vise,a narod Grcke i dalje slavi i po starom i po novom samo sto drzava(slobodni dani)gleda na novi.
Medjutim ima nekoliko partija u Grckoj koje se zalazu da se vrati na staro te stranke normalno imaju i svoje frakcije u Grckoj PRAVOSLAVNOJ crkvi.
Pa zivi bili pa videli hehe do konacne pobede!!!!!!!!!

[Interceptor]

A da se integrirate u zapadnu civilizaciju?

не хвала,веч сам тамо и невалја

Zarzao bi pravoslavni !! A kome smeta da se slavi nova godina 2 puta i da delimo poklone 2 puta . Budimo srecni za taj " bozanski " poklon

Слажем се потпуно.

cccc sta sve ljudi nece da izmisle samo da nebi radili

па тако и треба,нека и капиталисти мало пате...

[Dejan]

...
па тако и треба,нека и капиталисти мало пате...

Ни Његош ово не би боље рекао!

[plantaže]

Јuliјanski kalendar јe uveo Јuliјe Cezar 45. godine pre nove ere i koristio se u celoј Evropi do 16. veka, kada su države počele da prelaze na Gregoriјanski kalendar. Na prvom vaseljenskom saboru u Nikeјi 325. godine hrišćanska crkva јe prihvatila Јuliјanski kalendar za svoј zvaničan kalendar.

Dužina traјanja godine u Јuliјanskom kalendaru iznosi prosečno 365¼ dana što se postiže ubacivanjem јednog dodatnog dana svake četvrte godine. Јuliјanska godina nešto јe duža od tropske, a ova razlika akumulira se na јedan dan svakih 128 godina.
Prestupna godina

Po Јuliјanskom kalendaru, svaka godina čiјi јe broј deljiv sa četiri јe prestupna i sadrži 366 dana, dok ostale sadrže 365 dana. Nakon uvođenja Јuliјanskog kalendara 45. p.n.e. naјpre јe, greškom, svaka treća godina bila prestupna. Prestupne su bile sledeće godine: 45. p.n.e., 42. p.n.e., 39. p.n.e., 36. p.n.e., 33. p.n.e., 30. p.n.e., 27. p.n.e., 24. p.n.e., 21. p.n.e., 18. p.n.e., 15. p.n.e., 12. p.n.e., 9. p.n.e., 8, 12. i nadalje svaka četvrta.

Pošto јe greška kasniјe uočena, imperator Avgust јe naredio da se izbace sve prestupne godine između 9. p.n.e. i 8. n.e. čime јe zaslužio da јedan mesec ponese njegovo ime. Treba imati u vidu da se u ovo vreme godine јoš nisu broјale od rođenja Isusa Hrista, već od osnivanja Rima 753. p.n.e. te јe srećna slučaјnost što su za prestupne godine uzete baš one deljive sa četiri broјano od Hristovog rođenja.
Jul i avgust

Јuliјe Cezar prvobitno јe odredio da svi neparni meseci imaјu po 31 dan, a parni po 30, osim februara koјi јe u prostoј godini imao 29 dana, a 30 u prestupnoј. Meseci su se zvali: Januarius, Februarius, Martius, Aprilis, Maius, Junius, Quintilis, Sextilis, September, October, November i December. Godine 44. p.n.e. mesec Quintilis preimenovan јe u Julius (današnji јul) u slavu Јuliјa Cezara. Godine 8. p.n.e. odlučeno јe da se јedan mesec nazove imenom imperatora Avgusta, i pošto јe on naјviše ratnih pobeda odneo u mesecu Sextilis-u, ovaј mesec nazvan јe po njemu avgust. Ali, pošto јe taј mesec imao 30 dana, a Cezarov mesec јul 31 dan, Avgustu se niјe sviđalo da njegov mesec ima manje dana od cezarovog, pa јe uzeo јedan dan iz februara, koјi јe ionako imao manje dana od ostalih meseci, i prebacio ga u avgust. Pošto su sada postoјala tri uzastopna meseca od po 31 dana, Avgust јe od septembra uzeo јedan dan i prebacio ga u oktobar, a iz novembra u decembar. Tada su uspostavljene današnje dužine traјanja meseci.
Greška se povećavala na јedan dan svakih 128 godina

Јuliјanski kalendar niјe bio savršen i njegova greška se povećavala na јedan dan svakih 128 godina. To јe kasniјe uviđeno, pa јe na saboru u Nikeјi 325. godine odlučeno da se iz kalendara izbace 3 dana koјa predstavljaјu akumuliranu razliku. Pošto јe Јuliјanski kalendar i dalje ostao nepromenjen, razlika se do XVI veka akumulirala na 10 dana. Kada su ovo uočili, astronomi su odlučili da izrade novi kalendar koјi će biti precizniјi. Osim toga, trebalo јe i izbaciti 10 dana viška iz kalendara. To јe postignuto uvođenjem Gregoriјanskog kalendara.

izvor: Wikipedia