Aliexpress WW
Prikaz rezultata 1 do 14 od ukupno 14

Tema: Pripreme Oko BoŽića

  1. #1
    Datum priključivanja
    Sep 2003
    Poruka
    280

    PRIPREME OKO BOžIĆA

    ТУЦИНДАН
    Други дан пред Божић, у нашем народу се коље (туца) ?Божићњар", ?Печеница", којом ће се сва чељад на Божић омрсити, после дугог шестоне-дељног поста. И овај народни обичај везан је за ?Божићњар" или ?Печеницу", иако то у ствари прасе а не јагње, води порекло од рођења Господа Исуса Христа у витлејемској пећини у којој су пастири затварали своје стадо. Свети апостол и еванђелист Лука сведочи да су витлејемски пастири, кад им се анђео Господњи јавио и обасјала их слава Господња, оне чудесне ноћи када се Господ родио, отишли до Витлејема и у пећини витлејемској нашли ?Марију и Јосифа и дијете где лежи у јаслама" (Лк 2. гл.) и поклонили му се. А Свето предање, које се чува у Светој Цркви, сведочи да су тада пастири на дар Богомладенцу однели јагње. То је наш ?Божићњар", који се припрема на Туциндан, врти на ражњу (пече) на Бадњи дан, а једе на Божић као прва мрсна храна.

    Због тога што се ?Божићњар" у старо време није клао но туцао крупицом соли или ушима секире, тај се дан и данас зове Туциндан. ?Божићњар" је код нас прасе а не јагње просто зато што код нас у време Божића нема јагањаца.

    Дан уочи Божића зове се Бадњи дан, а ноћ која следи Бадње вече, због тога што се тога дана и те , вечери бденише ? не спава, но са нестрпљењем ,очекује најсвечанији моменат у историји рода људског ? Рођење Богодетета Христа.
    Poslednji put uređena Nena : 05-01-2004 u 16:57

  2. #2
    Datum priključivanja
    Sep 2003
    Poruka
    280

    BADNJI DAN

    Дан уочи Божића, 6. јануара, зове се Бадњидан. Назив је добио по томе јер се тога дана сече Бадњак и уноси у кућу. Са овим даном већ почиње Божићно славље. Ујутро рано, већ зором, пуцањем из пушака и прангија објављује се полазак у шуму по бадњак. Чим сване ложи се ватра и приставља се уз њу печеница. Жене у кући месе божићне колаче, торте, припремају трпезу за Божић.
    ШТА ЈЕ БАДЊАК?
    Бадњак је обично младо. храстово или церово дрво (у неким крајевима јелово или борово), које се на Бадњидан ујутро рано сече и доноси пред кућу. Увече, уочи Божића, Бадњак се пресеца и заједно са сламом и печеницом уноси у кућу.
    ШТЕ СИМВОЛИШЕ БАДЊАК?
    Бадњак символички представља оно дрво, које су пастири донели и које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини, када се Христос родио. Бадњак наговештава и дрво Крста Христовог.

  3. #3
    Datum priključivanja
    Sep 2003
    Poruka
    280
    БАДЊЕ ВЕЧЕ
    Бадње вече , практично спаја Бадњидан и Божић. Увече, кад падне мрак, домаћин са синовима уноси у кућу печеницу, Бадњак и сламу. Печеница се носи на ражњу, обично двојица носе између себе, и један од њих прво ступа десном ногом преко прага и поздравља домаћицу и женску чељад речима:'' Добро вече! Честит Божић, Бадње вече!'' Домаћица и женска чељад посипају печеницу и домаћина са зоби и пшеницом, одговарајући:'' Добро вече! Честити ви и ваша печеница!'' Печеница се уноси у собу где се обавља вечера на Бадњидан и Божићни ручак, и прислања на источни зид, тамо где су иконе и кандило.
    Пошто се Бадњак претходно исече са дебљег краја на три дела, величине да може да стане у шпорет или какву пећ, уноси се у кућу. Исто се говори и ради као кад се уноси печеница. Бадњак се ставља на огњиште, али пошто огњишта нема више, ставља се поред шпорета или пећи, и одмах се једно дрво ложи. Тамо где нема пећи или шпорета, Бадњак се ставља код печенице. После Бадњака у кућу се уноси слама. Приликом уношења сламе домаћин и домаћица говоре и поступају као кад се уносио Бадњак и Печеница. Слама се посипа по целој кући. Домаћица у сламу под столом, где се вечера, ставља разне слаткише, ситне поклоне и играшкице које деца траже и пијучу као пилићи. Слама символизује ону сламу у пећини на којој се Христос родио.

  4. #4
    Datum priključivanja
    Sep 2003
    Poruka
    280
    ВЕЧЕРА УОЧИ БОЖИЋА
    Када се унесу печеница, бадњак и слама, укућани сви заједно стану на молитву, отпевају Тропар ''Рождество Твоје...'', помоле се Богу, прочитају молитве које знају, честитају једни другима празник и Бадње вече и седају за трпезу. Вечера је посна, обично се припрема пребранац, свежа или сушена риба и друга посна јела.

  5. #5
    Datum priključivanja
    Sep 2003
    Poruka
    280

    BOžIĆ

    Најрадоснији празник међу свим празницима, код Срба је Божић. Празник Христовог рођења, поред наше цркве, по Јулијанском календару славе и Руска православна црква, Бугарска, Јерменска, Јерусалимска патријаршија, Света Гора, старокалендарци у Грчкој и Египатски копти.
    Празнује се три дана. Први дан Божића је увек 7. јануара. На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима, пуца се из пушака и прангија и објављује се долазак Божића и Божићног славља.
    Домаћин и сви укућани облаче најсвечаније одело и одлазе у цркву на јутрење и Божићну литургију. После службе у цркви се прима нафора и прво се она узима за Божић. Људи се поздрављају речима:''ХРИСТОС СЕ РОДИ!'' и отпоздрављају: ''ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!''
    Ваља напоменути да се овако поздравља и отпоздравља све од Божића до Богојављења.
    ПОЛОЖАЈНИК
    На Божић, рано пре подне, у кућу долази специјални гост, који се обично договори са домаћином, а може бити и неки случајни намерник, и он се посебно дочекује у кући и зове се положајник. . Он је човек који на Божић и целу следећу годину доноси срећу у кућу.

  6. #6
    Datum priključivanja
    Sep 2003
    Poruka
    280
    ЧЕСНИЦА,
    Рано ујутру на Божић, домаћица замеси тесто од којег пече погачу, која се зове чесница. У њу се ставља метални новчић - златни, сребрни или обични, одозго се боде гранчицом бадњака, и та чесница има улогу славског колача за Божић. Када чесница буде печена, износи се на сто где је постављен Божићни ручак. Када сви стану за сто домаћин запали свећу, узима кадионицу, окади иконе, кандило и све присутне, преда неком млађем кадионицу који кади целу кућу. Отпева се Божићни Тропар, а уколико на знају то онда се чита ''Оче наш'' наглас. Потом се приступа ломљењу чеснице. Чесница се окреће као славски колач, прелије вином а на крају ломи на онолико делова колико има укућана. Онај ко добије део чеснице у којој је новчић, по народном веровању, биће срећан целе те године. Када се заврши ломљење чеснице, укућани једни другима честитају празник и седају за трпезу.

  7. #7
    Datum priključivanja
    Sep 2003
    Poruka
    280

    BOžIĆ U URBANOJ SREDINI

    БОЖИЋ У УРБАНОЈ СРЕДИНИ
    Уместо великог дрвета узме се мања храстова гранчица и мања количина сламе. Све се то заједно са печеницом, уочи Божића уноси у кућу и ставља испод славске иконе на источном зиду стана. Запали се свећа и кандило што символише ватру и огњиште. Кућа се окади тамјаном, изговоре се молитве које се знају, или се прочитају из молитвеника, и то вече се проводи у пријатној породичној атмосфери уз слушање црквене музике.
    Божић је првенствено празник деце. На Божић се родило најлепше и најсветије дете у историји људског рода. Зато, они родитељи који своју децу, из било којих разлога лишавају празновања Божића и доживљаја везаних за тај празник, чине према својој деци неопростиви грех. Уосталом Божић је празник и привилегија деце у целом цивилизованом хришћанском свету.

  8. #8
    Datum priključivanja
    Oct 2006
    Lokacija
    OGULIN
    Poruka
    12
    to je najvece veselje

  9. #9
    Datum priključivanja
    Sep 2007
    Poruka
    10,812

    Божићни празници и обичаји

    Божић се празнује као успомена на дан рођења Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Спаситеља света. Та чињеница да је то празник рађања новог живота, празник деце и детињства, празник родитељства очинства и материнства, украсио је код Срба овај празник најлепшим верским обичајима и обредима. Сви ти обичаји и обреди имају један основни смисао и своде се на један циљ: Умолити Бога да сачува и увећа породицу и имање домаћина. Све је то изражено у краткој народној здравици и молитви о Божићу: "Дај, Боже, здравља и весеља у овом дому, нека нам се рађају здрава дечица, нека нам рађа жито и лозица, нека нам се увећава имовина у пољу, тору и обору!"
    У овом периоду су најважнији следећи празници:
    Детинци
    У трећу недељу пред Божић слави се овај празник. Тога дана ујутру рано, или по доласку из цркве са богослужења, одрасли вежу своју или туђу децу. За везивање се обично користи: каиш, гајтан или обичан канап, или обичан дебљи конац. Обично се завежу ноге или руке, па се једним делом канап завеже за сто или столицу. Везивање на Детинце, Материце и Оце, има вишеструку символику. Прво символизује чврсте породичне везе, слогу, мир, поштовање и међусобно помагање у свим приликама. Друго, упућује укућане на штедљивост и истрајност у врлинама, јер онај ко поседује поштено зарађену имовину и добра дела, лако ће себе откупити у свим споровима пред земаљским судовима, а посебно на последњем Страшном суду, где ће се само вредновати оно шта је човек добро у свом животу учинио.
    Материце
    У другу недељу пред Божић пада овај празник. Ово је највећи хришћански празник мајки и жена. Тога дана деца поране и унапред припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем на препад завежу своју мајку, за ноге, на исти начин, као што су њих мајке везивале на Детинце. Мајка се прави да не зна зашто је везана. Деца јој честитају празник, а мајка онда дели деци поклоне, и на тај начин се "дреши". На исти начин се вежу и све удате жене, које се дреше поклонима деци: колачима, или неким другим слаткишима.
    Оци или Очеви
    Овај празник се празнује последње недеље пред Божић. Тога дана, исто као на Материце, деца везују своје очеве, а ови им се "дреше" поклонима, исто као и мајке.
    Туциндан
    На два дана пред Божић, 5. јануара, је Туциндан. Тога дана се коље и реди печеница за Божић. Некада се печеница "тукла" убијала крупицом соли, касније ушицама од секире, па се онда, убијено или ошамућено прасе или јагње клало и редило. Зато је овај дан назван Туциндан.
    На Туциндан, по народном веровању, децу "не ваља" тући, јер ће целе године бити неваљала и боловаће од чирева
    Бадњидан
    Дан уочи Божића, 6. јануара, зове се Бадњидан. Назив је добио по томе јер се тога дана сече бадњак и уноси у кућу. Са овим даном већ почиње Божићно славље. Ујутро рано, већ у зору, пуцањем из пушака и прангија објављује се полазак у шуму по бадњак. Чим сване, ложи се ватра и приставља се уз њу печеница. Жене у кући месе божићне колаче, торте, припремају трпезу за Божић.

    Шта је бадњак?
    Бадњак је обично младо, храстово или церово дрво, које се на Бадњидан ујутро рано сече и доноси пред кућу. Увече, уочи Божића, бадњак се пресеца и заједно са сламом и печеницом уноси У кућу.

    Како се сече бадњак?
    Пре изласка сунца, на Бадњидан, домаћин са синовима или унуцима одлази у шуму да сече бадњак. Бира се обично млад и прав церић, ако нема церића, може и храст. Стабло церића треба да буде толико, да га домаћин на рамену може донети кући. Када одабере одговарајуће дрво, домаћин се окрене истоку, три пута се прекрсти, помене Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима секиру у руке и сече бадњак. Бадњак се сече и засеца секиром укосо, и то са источне стране. По народном веровању, бадњак се мора посећи са три снажна ударца. Што секира од три пута не пресече, довршава се ломљењем или увртањем (сукањем). Тај ломљени део на бадњаку зове се брада и пожељно је да буде на сваком бадњаку. Води се рачуна да дрво приликом пада падне директно на земљу. Не сме се, дакле, зауставити на неком дрвету. Ивер од бадњака се узима и ставља међу карлице, да кајмак буде дебео као ивер. Кад се бадњак донесе кући, усправи се уз кућу, поред улазних врата, где стоји до увече.

    Шта симболише бадњак?

    Бадњак симболички представља оно дрво, које су пастири донели и које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини, када се Христос родио. Бадњак наговештава и дрво Крста Христовог.

    Бадње вече
    Бадње вече, практично спаја Бадњидан и Божић. Зато се у нашем народу каже за неке особе, које су пријатељски блиске и везане да су као "Божић и Бадњидан". Увече, када падне мрак, домаћин са синовима уноси у кућу печеницу, бадњак и сламу. Печеница се носи на ражњу, обично двојица носе између себе, и један од њих прво ступа десном ногом преко прага и поздравља домаћицу и женску чељад речима: "Добро вече! Честит Божић и Бадње вече!" Домаћица и женска чељад посипају печеницу и домаћина са зоби и пшеницом, одговарајући: "Добро вече! Честити ви и ваша печеница!" Печеница се уноси у собу где се обавља вечера на Бадњидан и Божићни ручак, и прислања на источни зид, тамо где су иконе и кандило.
    Пошто се бадњак претходно исече са дебљег краја на три дела, величине да може да стане у шпорет или какву пећ, уноси се у кућу. Исто се говори и ради као кад се уноси печеница. Бадњак се ставља на огњиште, али пошто огњишта нема више, ставља се поред шпорета или пећи, и одмах се једно дрво ложи. Тамо где нема пећи или шпорета, бадњак се ставља код печенице.

    Слама

    После бадњака у кућу се уноси слама. Приликом уношења сламе домаћин и домаћица говоре и поступају као кад се уносио бадњак и печеница Слама се посипа по целој кући. Домаћица у сламу под столом, где се вечера, ставља разне слаткише, ситне поклоне и играчкице, које деца траже и пијучу као пилићи. Слама символизује ону сламу у пећини на којој се Христос родио.
    Вечера уочи Божића
    Када се унесу печеница, бадњак и слама, укућани сви заједно стану на молитву, отпевају тропар "Рождество твоје...", помоле се Богу, прочитају молитве које знају, честитају једни другима празник и Бадње вече и седају за трпезу. Вечера је посна, обично се припрема пребранац, свежа или сушена риба и друга посна јела.

    Божић

    Најрадоснији празник међу свим празницима, код Срба је Божић. Празнује се три дана. Први дан Божића је увек 7. јануара. На Божић ујутро, пре свитања, звоне сва звона на православним храмовима, пуца се из пушака и прангија и објављује се долазак Божића и Божићног славља.
    Домаћин и сви укућани облаче најсвечаније одело, и одлазе у цркву на јутрење и Божићну литургију. После службе у цркви се прима нафора и прво се она узима на Божић. Људи се поздрављају речима: "Христос се роди!" и отпоздрављају: "Ваистину се роди!"
    Ваља напоменути да се овако поздравља и говори све од Божића до Богојављења. Када домаћин дође кући из цркве, поздрави све укућане са овим радосним божићним поздравом, и они му отпоздраве љубећи се међусобно и честитајући једни другима празник.

    Положајник

    На Божић, рано пре подне, у кућу долази специјални гост, који се обично договори са домаћином, а може бити и неки случајни намерник, и он се посебно дочекује у кући, и зове се положајник.
    Положајник поздрави дом Божићним поздравом, љуби се са укућанима и одлази код шпорета. Отвара врата на шпорету или пећи, раније на огњишту, џара ватру и говори здравицу: "Колико варница, толико срећица, Колико варница толико парица (новца) Колико варница толико у тору оваца, Колико варница толико прасади и јагањаца, Колико варница, толико гусака и пилади, А највише здравља и весеља, Амин, Боже дај".
    Положајник симболички представља оне Мудраце који су пратили звезду са Истока и дошли новорођеном Христу на поклоњење. Домаћица после тога послужи положајника, и дарује га неким прикладним поклоном. Он је човек, који на Божић, и за целу наредну годину доноси срећу у кућу.

    Чесница
    Рано ујутро на Божић, домаћица замеси тесто од којег пече погачу, која се зове чесница. У њу се ставља златни, сребрни или обични новчић, одозго се боде гранчицом бадњака, и та чесница има улогу славског колача на Божић. Када чесница буде печена, износи се на сто где је већ постављен Божићни ручак. Домаћин од печенице за Божић сече најпре леву плећку, главу и део од ребара. Када сви стану за сто, домаћин запали свећу, узима кадионицу, окади иконе, кандило и све присутне, преда неком млађем кадионицу који кади целу кућу. Уколико неко зна пева божићни тропар, а ако не, чита се "Оче наш" наглас. Кад се молитва заврши приступа се ломљењу чеснице. Чесница се окреће као славски колач, прелива вином и на крају ломи. Она се ломи на онолико делова колико има укућана Онај ко добије део чеснице у којој је новчић, по народном веровању, биће срећан целе те године. Када се заврши ломљење чеснице, укућани једни другима честитају празник и седају за трпезу.

    Божићна печеница

    Према народним обичајима, једна врста жртве која се приноси Богу и вуче корене из времена веровања пре хришћанства, а помиње се и у старозаветним књигама. Порекло је сигурно из времена многобоштва, а Црква је овај обичај прихватила и благословила, са образложењем да посе Божићног поста, који траје шест недеља, јака и мрсна храна добро дође.
    За печеницу се обично коље прасе или јагње, а уз то неко још коље и припрема печену ћурку, гуску или кокош. Обичај везан за клање печенице, остао је вероватно из старих многобожачких времена, везан за жртвоприношење. Црква га је прихватила и благословила, јер после Божићног поста, који траје шест недеља, јача храна добро дође, поготово што су тада изузетно јаки мразеви и зиме.

    http://www.spcportal.org/index.php?pg=647&lang=sr
    Prikačene slike Prikačene slike  

  10. #10
    Datum priključivanja
    Sep 2007
    Poruka
    10,812

    Sutra je Badnji dan

    Srpska pravoslavna crkva i vernici slave sutra Badnji dan, pripremajući se za najradosniji hrišćanski praznik Božić – rođenje Isusa Hrista.

    Službama bdenja i paljenjem badnjaka u pravoslavnim hramovima najavljuje se Rođenje Spasitelja, čiji se dolazak na svet slavi kao početak novog vremena i kao najradosniji događaj za hrišćanstvo. Ovaj praznik je i poslednji dan četvoronedeljnog Božićnog posta, kojim se vernici pripremaju za proslavu Božića. U pravoslavne domove se na taj dan unosi badnjak, kome je Crkva dala poseban smisao. Na taj dan ujutro najstariji muški ukućanin zaseče hrastovo ili cerovo drvo - badnjak, koje treba odseći sa tri udarca tako da padne na istok.
    Badnjak predstavlja simbol drveta koje su, kako kaže predanje, pastiri doneli Josifu i Mariji da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rođen Isus. Pali se uoči praznika i gori do Božića, kada se objavljuje radost Hristovog Rođenja.
    Dogorevanje badnjaka je simbol rastanka sa starim verovanjima i prihvatanje nove svetlosti koja dolazi sa verom u Novorođenog Hrista.

    Svi običaji imaju smisao hrišćanskog zajedništva, pa se smatra da se ljudi okupljeni oko badnjaka zagrevaju ljubavlju i slogom, a njegovu svetlost unose u mrak neznanja i praznoverja.
    Najviše narodnih običaja kod Srba vezuje se za Badnji dan i Božić, kojima se dočarava događaj Rođenja u Vitlejemu.
    Uoči Božića slamom se posipa pod i domovi se pretvaraju u Vitlajemsku pećinu gde je rođen Bogomladenac Isus, koji je povijen u slamu i kojem su se najpre poklonili pastiri. U seoskim kućama slama leži i po tri dana dok se u gradovima u domove unosi svežanj slame koja se postavlja uz badnjak.

    Postoji običaj da se kuće posipaju žitom, te niz drugih rituala kojima se daje hrišćanski smisao, jer je Hristos došao da ljude zbliži, nahrani i napoji svojom naukom i ljubavlju.
    "Ko je gladan neka dođe k meni, ja ću ga nahraniti, i ko je žedan neka dođe k meni, da pije vode žive", zapisano je u Jevanđelju.
    Na Badnji dan se peče božićna pečenica, pripremljena prethodnog dana, na Tucindan.
    U pravoslavnim kućama Badnje veče je porodični praznik kada se ukućani okupljaju oko posne trpeze. Božić je prvi mrsni dan, ma u koji dan pao, i dan kada se crkvama pričešćuju oni koji su poštovali pravila posta.
    Badnji dan i Badnje veče 6. januara slave sve pravoslavne crkve i vernici koji poštuju Julijanski kalendar - Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta Gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti.

    http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/171...-je-Badnji-dan
    Prikačene slike Prikačene slike  

  11. #11
    Datum priključivanja
    Sep 2007
    Poruka
    10,812
    Божић је ризница радости, благостања, љубави и жеља, а једна надвисује све - да Бог чува моје пријатеље. СРЕЋАН БОЖИЋ, ХРИСТОС СЕ РОДИ!
    Prikačene slike Prikačene slike  

  12. #12
    Datum priključivanja
    Nov 2001
    Lokacija
    Beograd
    Poruka
    7,339
    Citat U originalu postavio/la plantaže Pregled poruke
    Божић је ризница радости, благостања, љубави и жеља, а једна надвисује све - да Бог чува моје пријатеље. СРЕЋАН БОЖИЋ, ХРИСТОС СЕ РОДИ!
    ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!


    СРЕЋАН БОЖИЋ СВИМА!
    www.cent.rs - Besplatno probajte VoIP telefoniranje
    SEO Optimizacija sajta

  13. #13
    Datum priključivanja
    Sep 2007
    Poruka
    10,812
    [media]http://www.youtube.com/watch?v=br-casupEJI[/media]

  14. #14
    Datum priključivanja
    Sep 2007
    Poruka
    10,812
    Паљење бадњака на платоу испред Храма Светог Саве
    Prikačene slike Prikačene slike  

Pravila ostavljanja poruka

  • Ne možete postaviti novu temu
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • Ne možete urediti svoje poruke
  •  

VoIP Jeftino telefoniranje sa inostranstvom - www.cent.rs
SEO Optimizacija sajtova
Gift Ideas
Google Oglasi