Strana 2 od 3 PrvaPrva 123 PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 16 do 30 od ukupno 33
  1. #16
    Datum priključivanja
    Sep 2005
    Poruka
    174

    Jedno sećanje

    Na današnji dan pre 24 godine, 4. januara 1985. godine, u Zagrebu je počela večna slava kompozitora i najvećeg majstora dirigentske palice sa prostora nekadašnje Jugoslavije, Lovre (fon) Matačića. Ono ''fon'', dodavali su mu na nemačkom govornom i muzičkom prostoru, jer se na njemu naročito istakao.

    Rođen je na Sušaku, u Kvarneru, 14. februara 1899. godine (ove godine će to biti 110 godišnjica rođenja). Nakon školovanja, debitovao je kao dirigent 1922. godine i izgradio svoju umetnost, dugu 62 godine (dužu i od jednog Herberta fon Karajana). Nastupao je sa svim najvećim evropskim simfonijskim orkestrima (uključujući i Berlinsku i Bečku Filharmoniju) i ostvario veoma uspele interpretacije gotovo svih velikih majsotra epohe ranog i zrelog romantizma, od Mocarta i Betovena, do Riharda Štrausa i Šostakoviča. Ipak, sa najvećim uspehom tumačio je, i na prostoru nekadašnje Jugoslavije i širom muzičke Evrope, kompletan stvaralački opus Riharda Vagnera. Istakao se izrazitom muzikalnošću i veštinom dirigovanja koja je iziskivala što je moguće manji napor i dirigentske pokrete, a što veći zvučni volumen i bujnost melodijske interpretacije. Kao rezultat toga, u poznijim godinama života i rada, kada ga je već ophrvala staračka skleroza, mogao je i dalje, sa gotovo jedva primetnim dirigentskim gestama, dirigovati i ostvarivati raskošne simfonijske domete. O tome je ostala da svedoči njegova interpretacija kompletnog ciklusa simfonijskih poema Moja Domovina, kompozitora Bedžiha Smetane, na otvaranju festivala Praško Proleće u Pragu 12. maja 1984. godine. Bio je to prvi put da je ovaj prestižni evropski festival otvorio strani, a ne češki dirigent.

    Kao kompozitor, ostavio je i jedno od vrednih dela svetske muzičke kulture, poreklom sa prostora nekadašnje Jugoslavije: Balada simfonijskih konfrontacija, za klavir i orkestar, komponovana i premijerno izvedena 1978. godine, koja u svom sadržaju ima nekoliko zvučnih platformi u klaviru i orkestru, koje se prožimaju, pa i suprotstavljaju jedna drugoj.

    Posle njenog osnivača, Stevana Hristića, bio je drugi umetnički direktor Beogradske Filharmonije. Rukovodio je njom od 1934. do 1941. godine. Slično Karajanu sa Berlinskom Filharmonijom, Lovro Matačić je bio i do karaja života ostao počasni umetnički direktor Zagrebačke Filharmonije. Zapaženi su bili i njegovi nastupi na Dubrovačkim Letnjim Igrama, od pokretanja 1951. godine, do poslednjeg nastupa jula 1984. godine.

    Slika dole predstavlja jedno uspelo interpretativno ostvarenja maestra ''fon'' Matačića, snimljeno na nosačima zvuka najuglednijih svetskih izdavača. Sa Londonskim Simfonijskim Orkestrom, Matačić diriguje Simfoniju broj 3. d-moll, WAB 103. kompoziotra Antona Bruknera.
    Prikačene slike Prikačene slike  

  2. #17
    Datum priključivanja
    Sep 2005
    Poruka
    174

    Gustav Mahler: SIMFONIJA broj 7. e-moll, PESMA NOĆI

    U podforumu ''Ćaskanje'', spominjali smo neke od simfonija proslavljenog kompozitora, a za života jednog od najvećih svetskih dirigenata, Gustava Malera - Prvu, Četvrtu i Sedmu. O Prvoj i Četvrtoj, tamo su postavljeni i neki prilozi za slušanje i preuzimanje, a kako će Sedma Simfonija, ovog meseca biti na programu koncertne turneje čuvene Bečke Filharmonije i diriigenta Lorina Mazela, evo stoga nekoliko reči o ovom moćnom simfonijskom delu.

    To je poslednja simfonija u zreloj Malerovoj instrumentalnoj simfonijskoj trilogiji, koju čine uz nju još i Peta i Šesta Simfonija. Sedma Simfonija je svoj naziv dobila zbog dva središnja stava, koja obrađuju intimnu noćnu atmosferu. Inače, koncipirana je u pet stavova, ali za razliku od Pete Simfonije (sa kojom je raspored stavova dosta sličan), a bliže vokalnoj Drugoj Simfoniji, nema podele na ''delove'' već su stavovi deo Simfonije za sebe. Ovim koncepcijskim rešenjem Maler nije bio puno zadovoljan, iako će još jednom, u svojoj nedovršenoj Desetoj Simfoniji u Fis-Duru, takođe čisto instrumentalnoj, pokušati da ga sprovede. Kao što se zna, prerana smrt ga je u tome pretekla.

    Sedma Malerova Simfonija, nastala je tokom 1904. i 1905, a 1907. godine i premijerno je izvedena u Beču, pod upravom kompozitora. Ukupno traje 1 sat i 25 minuta (to je prosečno i uobičajeno trajanje dela. Dirigenti kao OTO KLEMPERER, koji je delo ''pročitao'' za 1 sat i 37 minuta, znači dosta razvučeno, prošireno i KURT MAZUR sa Orkestrom ''Gevandhauz'' iz Lajpciga, koji je Simfoniju izveo za ''svega'' 1 sat i 14 minuta, ostvarili su dva granična intervala trajanja interpretacije. Meni je posebno dopadljiva interpretacija Kurta Mazura ).

    Prvi stav je opsežni, sonatni LANGSAM (ADAGIO) - ALLEGRO. Počinje karakterističnim, zvučno dubokim i osenčenim laganim uvodom, koji nabujava u centralni brzi deo. Karakteriše ga umereni marševski pokret i naročito bujne harmonije, bez neke ''praštave blještavosti''. U centralnom, razvojnom delu stava, susreću se i mirnija, idilična mesta. Drugi stav je NOĆNA MUZIKA I - ALLEGRO MODERATO. Prvi razlog za naziv Simfonije. Stav je u umereno igračkom pokretu lendlera i pravog valcera i sav je u duhu narodnog melosa. Svojom idilom u stilu nokturna, dočarava intimnu atmosferu noći. Treći stav je najkraći deo Simfonije, SKERCO. Ali, to nije pravi skerco, prožima ga karakteristični i veoma dopadljivi valcerski motiv. Stav više liči na skerco neke simfonije Bramsa ili Čajkovskog.

    I slično Petoj Simfoniji, četvrti stav Sedme je NOĆNA MUZIKA II - KAO IGRA SENKI - ANDANTE AMOROSO. Drugi i konačni razlog za naziv Simfonije. Pisan je kao i ''Adađeto'' Pete, za gudački korpus i harfu, kojima se sada pridružuju mandoline, tipični narodni instrumenti. Idilična atmosfera noći je u ovom simfonijskom nokturnu, dovedena do svoga najlepšeg vrhunca. I za razliku od ''Adađeta'' ovaj je stav nešto proširen. Ali, deluje isto tako kao predah pred finalni peti stav, RONDO - FINALE, koji u burnom igračkom pokretu i u raskoši melodike i harmonije, dovodi delo do veličanstvenog završetka.

    Pored Klemperera i Mazura, uspele interpretacije ovog simfonijskog kolosa (koji se kao i većina ostalih Malerovih simfonija izvodi na koncertima kao celovečernja kompozicija, bez dodavanja nekih kraćih koncertantnih dela) ostvarlil su još i: HERBERT FON KARAJAN i GARI BERTINI sa Orkestrom Berlinske Filharmonije; BERNARD HAITINK sa ''Koncertgebau'' Orkestrom iz Amsterdama; DŽORDŽ ŠOLTI i KLAUDIO ABADO sa Čikaškim Simfonijskim Orkestrom (Abado je ovo delo izveo i sa Berlinskom Filharmonijom), ZUBIN META i SAJMON RETL sa brojnim orkestrima sa kojima su do sada nastupali (između ostalih sa Losanđeloskom i Izraelskom Filharmonijom (Meta) i Berlinskom Filharmonijom (Retl)). U Beogradu, ostalo je zabeleženo jedno izvođenje iz 1993. godine: 27. februara te godine je sa Orkestrom Beogradske Filharmonije, ovo delo prvi put u Beogradu dirigovao francuz IG RENER. U toku te godine dogodilo se i jedno ''domaće'' izvođenje ovog dela: Beogradskom Filharmonijom dirigovao je naš istaknuti kompozitor VLASTIMIR TRAJKOVIĆ.

  3. #18
    Datum priključivanja
    Nov 2001
    Lokacija
    Beograd
    Poruka
    7,315
    Ја обожавам Влтаву Беџика Сметане.

    [media]http://www.youtube.com/watch?v=h8G9qHNS68s[/media]

  4. #19
    Datum priključivanja
    Sep 2005
    Poruka
    174

    Bedžih Smetana: MOJA DOMOVINA (MA VLAST), ciklus simfonijskih poema

    Lepo Dejane. Evo sada i par reči o kompletnom ciklusu simfonijskih poema, čija je Vltava (poznata i pod nemačkim imenom Moldau) samo jedan deo.

    Ciklus je nastao između 1874. i 1879. godine i obuhvata šest simfonijskih poema, trajanja između 10 i 15 minuta, raskošne orkestracije i bogatstva ideja. I blistavih tonskih boja, mahom u duhu češkog folklora. U njima Smetana opeva slavnu prošlost Češke i njene prirodne lepote.

    U prvoj poemi, VIŠEHRAD, dočarava se epopeja ovog drevnog češkog grada, u kome je na harfi pevao dvorski pevač Lumir. U jednom velikom boju, grad biva uništen, a iz njegovih ruševina samo odjekuju setni zvuci Lumirove harfe. Impozantan je početni i završni motiv koji izvode harfe potcrtane hornama, te centralni burni tok koji opisuje bitku.

    Najpopularnija kod šire publike je druga poema, VLTAVA, to je blistav opis reke koja izvire na dva izvora koja se ujedinjuju u jedan tok (čuveni motiv u 6/8 taktu), koja zatim prolazi kroz češke predele, doživljava mitsku noćnu igru Rusalki i u veličanstvenom toku prema Pragu nestaje u daljini. Sve je to prikazano majstorskom orkestracijom.

    Ostale poeme su: treća ŠARKA, prikaz legendarne češke amazonke, koja, razočarana u ljubavi, na prevaru mami viteza Ctirada i njegovu pratnju i sa svojim drugaricama zadovoljava osvetu (na koncertnom izvođenju u Pragu 12. maja svake godine, prilikom tradicionalnog otvaranja Festivala ''Praško proleće'', uz učešće orkestra Češke Filharmonije i dirigenata koji se smenjuju iz godine u godinu, nakon izvedbe ove poeme pravi se pauza); četvrta, IZ ČEŠKIH LUGOVA I GAJEVA, melodiozan opis češke prirode; peta, TABOR, sa upečatljivim početnim tremolom timpana i zatamnjenim fanfarama duvača. To je fantazija na borbeni koral ''Vi Božji borci'' i evocira uspomenu na nekadašnje husitske ratnike. I šesta, BLANJIK, finalno razrešenje i opis istoimenog češkog brda u čijoj tišini počivaju stari češki ratnici. Nakon orkestarskog opisa nevolja koje se obrušavaju na češku zemlju i prikaza pojave starih ratnika, u veličanstvenoj završnici, čujemo apoteozu pobede i novi veličanstveni sjaj Češke države i kulture.

    Smetanin ciklus simfonijskih poema ''Moja Domovina'', otvorio je novo poglavlje u razvoju češke muzike, poštavivši je ''rame uz rame'' sa vodećim dostignućima Evropske muzičke kulture i posebno simfonijske muzike. Trasirao je i put razvoja kojim su krenule i druge male Evropske muzičke škole. U tome je i posebna draž ovog ciklusa. Pojedine poeme (najviše ''Vltava'') izvode se i samostalno, na koncertima svuda u svetu. Posle Lovre Matačića 1984. godine, još jedan dirigent sa prostora nekadašnje Jugoslavije je tri godine kasnije, 12. maja 1987. godine, otvorio ''Praško proleće'' sa orkestrom Češke Filharmonije. To je mnogima dobro poznati maestro Oskar Danon.
    Poslednji put uređena Boki Simfonija : 07-01-2009 u 20:03

  5. #20
    Datum priključivanja
    Nov 2001
    Lokacija
    Beograd
    Poruka
    7,315
    Да је тај Сметана случајно Србин забранили би његову музику због национализма! Бззз. Опет кварим тему.

    Пре него смо у школи први пут чули Влтаву наставница је рекла да представља ток реке од извора до ушћа. Тад сам слушајући замишљао њен ток и од тад је обожавам. Тад сам заволео и Чешку, мада никад нисам био у њој.

  6. #21
    Datum priključivanja
    Sep 2005
    Poruka
    174

    Još malo o Smetani

    Bedžiha Smetanu poštuju i cene u Češkoj upravo kao što se Stevan Stojanović Mokranjac poštuje i ceni u Srbiji. Ne znam, ko bi i zašto i Mokranjca i Smetanu zabranio, bili oni u Srbiji ili u Češkoj. Ni najgorim diktaturama koje su vladale tim zemljama to nije ni padalo na pamet.

    Vltava je bila moje prvo dirigentsko iskustvo u školi. Nakon što sam otpevao, pa pokretom rukama gore dole neprekidno, od-dirigovao tu čuvenu temu u 6/8 taktu, od nastavnice muzičkog sam dobio sve moguće pohvale i preporuke. I najbolju ocenu iz muzičkog u razrednoj knjizi. Bio je to šesti razred osnovne.

    I tako, pamtim i pratim simfonijsku muziku celog svog života.

  7. #22
    Datum priključivanja
    Oct 2008
    Lokacija
    SIRIUS
    Poruka
    4,591
    Cornelius Meister(29 god.!!!), pianista, osim toga, najmladji nemacki dirigent i generalni muzicki direktor Gradskog pozorista - Heidelberg, ce od 2010. god. davati takt i u Becu kao sef dirigent na "Radio-Symphonieorchester-Wien".

    Sve najbolje

  8. #23
    Datum priključivanja
    Sep 2005
    Poruka
    174
    Citat U originalu postavio/la JO Pregled poruke
    Cornelius Meister(29 god.!!!), pianista, osim toga, najmladji nemacki dirigent i generalni muzicki direktor Gradskog pozorista - Heidelberg, ce od 2010. god. davati takt i u Becu kao sef dirigent na "Radio-Symphonieorchester-Wien".

    Sve najbolje
    Hvala poštovana JO na jednoj korisnoj informaciji.

    Ništa manje zanimljiv nije ni podatak da je jedan bečki student dirigovanja, mladi srpski dirigent Aleksandar Marković (ima 33 godine), preuzeo ovih dana umetničko rukovodstvo nad poznatom Filharmonijom iz Brna (''Brnjenska Filharmonija''), koja je jedan od vodećih simfonijskih ansambala na tlu srednje Evrope.

    Još jednom, sve najbolje mladim dirigentima.

  9. #24
    Datum priključivanja
    Sep 2005
    Poruka
    174

    Anton Bruckner: SIMFONIJA broj 3. d-moll, WAB 103.

    Bilo bi korisno dati koju reč o jednom simfonijskom delu, koje sam spomenuo u jednom svom ranijem izlaganju. To je Bruknerova Treća Simfonija. Ove će godine biti pored 200 godišnjice rođenja Feliksa Mendelsona (pada 3. februara) i smrti Franca Jozefa Hajdna (pada 31. maja), obeležena i 185 godišnjica Bruknerovog rođenja (pada 4. septembra).

    Punih pet godina Brukner je radio na ovom simfonijskom delu. Započeta je 1873. a 1878. dovršena i premijerno izvedena. Kada je te godine Brukner posetio Vagnera, pokazao mu je partiture ove i Druge Simfonije. Tom prilikom je dobio i saglasnost da mu posveti Treću, pa je u podnaslovu ove Simfonije ostalo zapisano: Majstoru Rihardu Vagneru u najdubljem poštovanju posvećeno. Četiri njena stava obrazuju celinu trajanja 56 minuta.

    Prvi stav je opsežni ''MASSIG BEWEGT'' (''Masivno, ali umereno''). Počinje jednim dugačkim orgelpunktom, nad kojim se oglašavaju figure u gudačima. U četvrtom taktu truba donosi glavnu temu, koju zatim horna lirski razrađuje, a sve se to razvija u intervalma kvinte i oktave. Na to drveni duvači donose jedan kratak intermeco, a gudači sa velikim uzletom i kraćim stišavanjem okončavaju glavnu temu. Ova početna scena se zatim ponavlja, pa sledi nastup druge teme, pastoralne po karakteru i donose je rog i gudači - viole. Ekspoziciju okončava treća tema, jedan koral u trubama. U razvojnom delu dolazi do izražaja snažna orkestarska igra plime i oseke, pa se muzički materijal uliva u konvencionalnu reprizu iza koje veličanstvena koda okončava stav trajanja 20 mnuta.

    Drugi stav je ADAGIO - ETWAS BEWEGT (''Nešto umerenije'') - QUASI ANDANTE. Stav je religoznog raspoloženja, započinje u stilu Betovena, pa se nastavlja u duhu Vagnerovih ''Tristana i Izolde''. Javlja se promena takta (sa 4/4 na 3/4), pa nastupaju najpre jedan ''andante quasi allegretto'', pa potom jedan ''misterioso''. ''Andante'' karakteriše jedna idilična melodija viola koju u imitaciji preuzimaju fagot i klarinet. ''Misterioso'' je u ritmu svečane sarabande, pun religiozne veličanstvenosti. U jednom sonatnom stavu, ovo duhovno i pastoralno raspoloženje se razrađuje, isprepliće.

    Treći stav je SKERCO - ZIEMLICH SCHNELL (''Prilično brzo''). Opet je to jedna austrijska seljačka igra. Počinju je voline svojim begovima,nad kojima ostali gudači daju svoja picikata. Iz toga postupno nabujava glavni igrački motiv (to su bočni delovi skerca) koji dostiže svoju kulminaciju u orkestru. U postepenom stišavanju, voline nastavljaju jednim lendlerom na koji virtuozno odgovara oboa. Trio deluje ponešto skriveno, a njega u stilu lendlera donose prve violine i viole, na šta ostali gudači daju svoje picikata.

    Finalni četvrti stav je ALLEGRO. Počinje nemirnim hromatskim osminama u violinama, na koje trube daju prateću figuru, citat Votanovog besa iz trećeg čina Vagnerove ''Valkire''. Druga tema je jedna polka i posve neobično, modulra u Fis-Dur. Njoj kontrapunktira jedan koral. Ovo mesto Brukner je objasnio pričom o dva istovremena, suprotstavljena događaja u jednoj kući: u jednom njenom delu veliki bal, a u drugoj sobi, majstor leži na samrtnoj postelji. I zaključio: ''Tako je to u životu i to predstavljaju polka i koral''. Razvojni deo je kraćeg trajanja i donosi još i obe teme prvog stava i spokojno prelazi u reprizu. Tamo koral iz druge teme dolazi do punog izražaja i uvodi u veličanstvenu kodu, koja u pompeznom toku, donosi reminscenciju na temu u trubama iz početka prvog stava.

    Bruknerova Treća Simfonija je poslednja iz njegovog ranog perioda i pokazuje kako se veliki simfonjski ''arhitekta'' najzad oblikovao. Posle nje, usledila su prava remek dela, kao Četvrta, ''Romantična'' i kontrapunktski najuzvišenija Peta Simfonija. Od uspelih interpretatora Bruknerove Treće Simfonije, izdvojili su se: RAFAEL KUBELIK, sa Simfonijskim Orkestrom Bavarskog Radija; GENADIJ ROŽDESTVENSKI sa Simfonijskim Orkestrom Moskovske RTV i ĐUZEPE SINOPOLI sa Orkestrom ''Filharmonija'' iz Londona.

  10. #25
    Datum priključivanja
    Oct 2008
    Lokacija
    SIRIUS
    Poruka
    4,591
    Visokozvucna elita na koncertskom podiumu
    Vodeci nemacki orkestri sa njihovim momentalnim sef-dirigentima

    Aktuelna hit tabela
    Top Ten:

    1. mesto: Berliner Philharmoniker - Simon Rattle
    2. mesto: *BR-Symphonieorchester - Mariss Jansons
    3. mesto: Gewandhausorchester Leipzig - Riccardo Chailly
    4. mesto: Staatskapelle Dresden - Fabio Luisi
    5. mesto: Berliner Staatskapelle - Daniel Barenboim
    6. mesto: Bamberger Symphoniker - Jonathan Nott
    7. mesto: Münchener Philharmoniker - Christian Thielemann
    8. mesto: Gürzenich-Orchester Köln - Markus Stenz
    9. mesto: *NDR-Symphonieorchester - Christoph von Dohnanyi
    10. mesto: Deutsches Symphonieorchester - Ingo Metzmacher


    2. *Radio, Bavarska
    9. *Radio, severna Nemacka


  11. #26
    Datum priključivanja
    Sep 2005
    Poruka
    174

    I Top 10 za sva vremena

    Odlično JO.

    Evo sada i istorijskih ''Top 10''. Upisanih za sva vremena:

    1. Berlinska Filharmonija - Herbert fon Karajan;
    2. Minhenska Filharmonija - Serđu Čelibidake;
    3. Njujorška Filharmonija - Leonard Bernštajn;
    4. ''Gevandhauz'' iz Lajpciga - Kurt Mazur;
    5. Francuski Nacionalni Orkestar - Lorin Mazel;
    6. Ruski Državni Akademski Simfonijski Orkestar - Jevgenij Svetlanov;
    7. Simfonijski Orkestar Bavarskog Radija - Ojgen Johum;
    8. Bečki Simfoničari - Vilhelm Loibner;
    9. Nacionalni Simfonijski Orkestar RAI (Italijanske radio - televizije) - Đuzepe Sinopoli;
    10. Zagrebačka Filharmonija - Lovro (fon) Matačić.

    Oba spiska, mogu se dalje dorađivati. Pa i dopunjavati...

  12. #27
    Datum priključivanja
    Sep 2005
    Poruka
    174

    Top 10 - nastavak

    Postojećoj listi, mogu dodati još jednu:

    1. Simfonijski Orkestar iz Filadelfije - Leopold Stokovski;
    2. ''Koncertgebau'' orkestar iz Amsterdama - Vilem van Oterlo;
    3. Bostonski Simfonijski Orkestar - Erih Lajnsdorf;
    4. Berlinska Filharmonija - Vilhelm Furtvengler;
    5. Simfonijski Orkestar iz Klivlenda - Džordž Sel;
    6. Simfonijski Orkestar iz Filadelfije - Judžin Ormandi;
    7. ''Koncertgebau'' orkestar iz Amsterdama - Bernard Haitink;
    8. Bostonski Simfonijski Orkestar - Seidži Ozava;
    9. Berlinska Filharmonija - Klaudio Abado;
    10. ''Hale'' orkestar iz Londona - Ser Džon Barbiroli.

    Nešto mi se čini da ni to nije sve...

  13. #28
    Datum priključivanja
    Sep 2005
    Poruka
    174

    Mendelsonovih dva veka

    Dan 3. februara 1809. godine, rođen je znameniti kompozitor i muzički pregalac Feliks Mendelson-Bartoldi. Upravo se obeležava dva veka od tada. Tim povodom, i ovde se daje jedan prilog drugoj značajnoj muzičkoj godišnjici za ovu, 2009. godinu. Naime, poklanjam čitaocima svoj prikaz tri poslednje orkestarske simfonije ovog majstora, koje su ujedno i njegovi najlepši vrhunci na polju simfonijske muzike.

    SIMFONIJA broj 3. a-moll, opus 56. ŠKOTSKA.


    Mendelson je rad na ovoj Simfoniji sprovodio punih 13 godina. Počeo je 1829. dovršio 1842. godine, kada ju je i premijerno izveo. Simfonija je posvećena tada mladoj Engleskoj Kraljici Viktoriji (koja je bila Kraljica Britanije od 1837. do smrti 1901. godine) i inspirisana je Mendelsonovim putovanjem kroz Škotsku tridesetih godina XIX veka. Uticaj škotskog folklora, jako je prisutan. Četiri stava se nadovezuju jedan na drugi bez pauza, a delo u celini traje oko 45 minuta.

    Prvi stav je opsežni Andante con moto - Allegro un poco agitato - Andante come prima. Najpre nastupa lagani uvod koga predvodi oboa i prelazi u sonatni stav, pa ponovo tema iz uvoda, koja uvodi u drugi stav i koja čini i osnovnu muzičku ideju Simfonije. Drugi stav je Vivace non troppo, pastoralan po karakteru i sav u škotskom narodnom melosu. Zapravo je to skerco, a nedostaje centralni ''trio''. Dosta često se susreće i motiv, koji podseća na zvuk škotskih gajdi, škotskog narodnog ''kilta'' (''muškarci u suknjama'' koji sviraju gajde). Reminiscencija na početni ''Andante'' uvodi u treći stav, lagani i osećajni Adagio. Nakon veoma melodioznog stava, čiju osnovu predstavlja tema oboe iz uvoda u prvi stav, burni Allegro vivacissimo uvodi u finalni četvrti stav. Njegova je osnova tematski materijal u Allegro maestoso, prožet škotskim muzičkim folkorom. Finalni stav je vedar, u umernenom igračkom pokretu, čime ponešto odudara od početnog burnog uvoda i dovodi delo do spokojnog završetka.

    SIMFONIJA broj 4. A-Dur, opus 90. ITALIJANSKA.


    Simfonija je nastala 1833. godine i inspirisana je srećnim Mendelsonovim boravkom u Italiji. To je jedna relativno kratka, ali vedra Simfonija, prožeta efektnom melodikom i ritmikom posebno u prvom i četvrtom stavu. Njena četiri stava ukupnog su trajanja 28 minuta. Prvi stav je žustri i radosni Allegro vivace, dok je drugi stav melodiozni Andante con moto u kome uz violončela i kontrabase, oboe, fagoti i viole donose jednu duhovnu baladu. U srednjem delu stava pleni tema klarineta. Treći stav, Con moto moderato, je po karakteru lendler, a po atmosferi je u nešto tamnijim tonovima. U središnjem delu pleni nastup fagota i horni, pred dramatičnim udarima timpana. Živahni četvrti stav, Presto, sadrži jednu temperamentnu italijansku narodnu igru: Saltarelo.

    SIMFONIJA broj 5. d-moll, opus 107. REFORMACIJSKA.

    Brojevi ''opusa'' kod Mendelsonovih Simfonija, lako mogu dovesti u zabunu: Škotska Simfonija, završena 12 godina posle ''Reformacijske'', ima opus broj 56, dok Peta Mendelsonova, opus 107. Ipak: rad na Trećoj Simfoniji, Mendelson je započeo nešto ranije u odnosu na Petu, samo, nju je mnogo kasnije završio. ''Reformacijska'' Simfonija je objektivno gledano, treća po redu nastanka, dovršena i premijerno izvedena 1830. godine, ali je ponovo objavljena i izvedena tek 1868. godine, 21 godinu posle Mendelsonove smrti. I tada se ustalila na svetskom koncertnom repertoaru. Mendelson je svoju Petu Simfoniju komponovao kao prigodno delo i posvetio godišnjici - tri veka reformacijskog pokreta u katoličkoj crkvi - obeleženoj 1830. godine. Otuda i naziv Simfonije.

    Četiri njena instrumenalna stava, obrazuju celinu trajanja 29 minuta. Prvi stav je opsežni Andante - Allegro con fuoco. Iza tajanstvenog laganog uvoda, sledi vatreni i svečani sonatni stav. Drugi stav je uobičajeno trodelni skerco, Allegro vivace. Treći stav je otmeni, ali dostojanstven i bojažljivi Andante, sa tematikom koja razrađuje materijal iz uvoda u prvi stav, na koji se nadovezuje finale Andante con moto - Allegro vivace, koji obrađuje jedan protestantski koral, Ein feste Burg. Kao iz potaje, probija se snažan i svečan orkestarski zvuk, koji u masivnom toku dovodi do trijumfalnog završetka - jedne veličanstvene kode.

    Kao posebno zanimljive, uspele svetske interpretacije Mendelsonovih instrumentalnih simfonija, izdvajaju se, pored ostalih brojnih: DŽORDŽ ŠOLTI, dirigent, sa Simfonijskim Orkestrom iz Čikaga; IVAN FIŠER, dirigent, sa Mađarskim Državnim Orkestrom i ALFRED ŠOLC, dirigent, sa Londonskim Simfonijskim Orkestrom.
    Pravilno postavljena odbrana, siguran je napad.

  14. #29
    Datum priključivanja
    Oct 2008
    Lokacija
    SIRIUS
    Poruka
    4,591
    [media]http://www.youtube.com/watch?v=8mz5Rtx-Eu0[/media]

    [media]http://www.youtube.com/watch?v=Hr0ixoV8mtc[/media]



  15. #30
    Datum priključivanja
    Sep 2005
    Poruka
    174

    A sada Bah

    U koncertnom životu Beograda, aktuelna tema je koncert Bahove muzike za klavir ili čembalo, pod nazovom Veče Johana Sebastijana Baha:

    http://www.rts.rs/page/stories/ci/st...85%D0%B0+.html

    Tim povodom, evo i jednog mog teksta o delu sa programa koncerta:

    VEČNA BAHOVA MUZIKA ZA ČEMBALO – ’’GOLDBERG VARIJACIJE’’

    Ovo znamenito Bahovo delo za čembalo, duguje svoj postanak jednoj neobičnoj priči. Goldberg, jedan od učenika Johana Sebastijana Baha, službovao je kao kamerni čembalista kod grofa Kajzerlinga, ruskog poslanika u Drezdenu. Kajzerlinga je često mučila nesanica, pa je od Golberga tražio da improvizuje na čembalu. I tako je te, 1741. godine, Goldberg zatražio od Baha, da mu u tu svrhu napiše nekoliko komada koji bi bili ’’blagi i ponešto veseli po karakteru’’. Za svoje novo delo, Bah uzima temu sa varijacijama kao oblik, obrazlažući to time da je variranje teme smatrao ’’nezahvalnim poslom’’, pa je takav izbor načinio iz čisto praktičnih razloga, da pomogne u izlečenju grofove nesanice. I tako je nastalo delo u obliku teme i 30 varijacija, ukupnog trajanja oko 1 sat i 15 minuta, uzoran udžbenik muzike za barokno čembalo (iako se često izvodi i na klaviru, što međutim, nije bila prvobitna Bahova namera).

    Najpre nastupa osnovna tema - Sarabanda iz ’’Klavirske sveske za Anu Magdalenu Vilker’’ (Bahovu drugu ženu). U prvih šest varijacija koje se zatim nadovezuju, pada u oči to da se prednost daje basovskoj liniji, a ne melodiji. Po svom karakteru to su razne varijante barokne pasakalje. Kasnije će se ovoj muzičkoj šemi vratiti osma, deveta, varijacije od jedanaeste do petnaeste, a između 17 i 25 varijacije susrećemo i neke varijante kanona, dok su pravi kanoni i 27, 28 i 29 varijacija.

    Posebno se ističu sedma varijacija, jedna osobena žiga, zatim fugirano razrađena deseta varijacija – Fughetta, opsežna šesnaesta varijacija je jedna prava barokna uvertira po šemi ’’grave – allegro – grave’’, zatim 25 varijacija, jedan bogato ornamentirani Adagio, dvadeset šesta varijacija, koja se donekle vraća osnovnoj temi, ’’Sarabandi’’ samo, sada u bogatim muzičkim figuracijama, čas u levoj, čas u desnoj ruci, finalna, trideseta varijacija je Quodlibet (sviranje po volji, izboru, posebno negovano u vreme renesanse i baroka), kome basovska linija daje muzičku osnovu nad kojom se obrađuju dve stare narodne pesme, ’’Tako dugo nisam bio kod tebe’’ i ’’Zbrka’’.

    Gotovo svaki svetski majstor čembala, redovno ima na svom repertoaru ovo Bahovo delo. Kao posebno uspeli interpretatori, istakli su se majstori ovog instrumenta, RAFAEL PAJANA i KRISTIJAN ŽAKOT. U Srbiji, sa posebnom pažnjom, Bahove ’’Goldberg Varijacije’’ izvodile su čembalistkinje SMILJKA ISAKOVIĆ i doajen srpskog čembala, OLIVERA ĐURĐEVIĆ.
    Pravilno postavljena odbrana, siguran je napad.

Pravila ostavljanja poruka

  • Ne možete postaviti novu temu
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • Ne možete urediti svoje poruke
  •  

Uplata Skype kredita iz Srbije
Agencija za Razvoj Interneta ARIN
Special Sale! 35% off .com domains at GoDaddy.com!
Skype Srbija - Neograničeno telefoniranje
Skajp kredit
Gift Ideas
Elektronske cigarete