Alternativna ekonomija

[Dejan]

Ja neću umreti dok ne naučim kako se prave video igrice (ne zbog para već iz kaprica)samo ako imaš da mi preporučiš literaturu ako je u opšte ima na srpskom.To mi je želja od detinjstva ali su me životni putevi odvukli na umetnost i ekonomiju.

Да се вратим на тему, EA (Electronic Arts), највећи произвођач игрица је у фискалној 2008. години остварио приход од 3.2 милијарде долара.

Џокер ево неких линкова са програмима за прављење игрица. http://www.adventuregamestudio.co.uk/, http://www.cs.kun.nl/~clean/platformgameinfo.html, http://www.cs.uu.nl/people/markov/gmaker/index.html, http://game-editor.com/.

[nedy1067]

Ако сам добро чуо, из Аустралије је забрањено износити новац и пензионер који дуже од 6 месеци борави ван Аустралије губи право на пензију. Да ли је истина?

DA i ne.Ako se radi o starackoj penziji moze da se iznosi sasvim slobodno.Ako se radi o invalidskoj onda podljezete reviziji koja se radi u Australiji.Kad to uradite penzija se nastavlja.

[nedy1067]

Jer vidite ljudi kako se se podstiče izvoz, a ne kao ovde kod nas!
E,sada me interesuje te pare koje se dobijaju za zapošljavanje radnika, da li u slučaju da ga otpustiš ili da ti se firma iz nekog razloga zatvori. moraš da vratiš ili ne? Šta su vama ti domoroci neka posebna vrsta ljudi?
Kako plaćate porez, 4 puta godišnje?
Jer istina da u Australiju ne smeš da uneseš drvene predmete? Ja sam baš skoro kupila jednog ‚‚crnčića‚‚ od drveta uvoz iz Australije,za kojeg važi po verovanju tih vaših ‚‚domorodaca‚‚ da je čuvar kuće od zlih duhova (i ljudi).
Imam dosta pitanja ali drugom prilikom

Prvo da kazem da sam dao pogresne podatke o pomoci za radnike,radi se o 4400 dolara za 35 sati(puno radno vreme) u periodu za 6 mjeseci,ili pro rata za smanjeno radno vreme.Pomoc se ne dobija unapred.Prva uplata je nakon 3 mjeseca,a druga po isteku 6 mjeseci.Iskljucena je mogucnost da neko nekom duguje.Razlog za ovo je da drzava polazi sa stanovista socijalne zastite,tacnije smatra da je bolje kanalisati novac kroz biznis nego kroz socijalnu pomoc.Za poslodavca ta suma novca tek onda postaje slobodan novac koji upotrebi na nacin koji on zeli.Sto se tice uvoza drveta i drvenih proizvoda,prehrambenih proizvoda (ne konzervisanih), zivotinja i sl. istina je da se mogu uvesti,ali podljezu karantinu,te nakon zelenog svetla idu na odrediste.Postoje i izuzeci od pravila(sa nasih prostora npr.)radovi Ohridskih majstora duboreza.Troskovi karantina su veliki,a nije ne zamariva ni vremenska komponenta jer uzrokuje netacne rokove isporuke.Karantin je tu da bi zastitio Australijske proizvodjace od npr.neke bolesti zivotina,tj da nebi izazvao dodatne troskove.Za porez.Postoji licni porez i placa se godisnje.Poduzeca uplacuju porez svaka 3 mjeseca(moze i mjesecno),a na kraju financijske godine radi se zavrsni racun, po kome placate porez ili trazite povracaj poreza ako ste uplatili vise.Povracaj poreza se obicno desava ako platite ljude materijal i sl.u jednoj financijskoj godini a naplatite se u iducoj.I za kraj o domorodcima.Izgleda mi da si previse osetljiva na tu rec iz nekog razloga,mada licno ja je ne upotrebljavam u nikakvom negativnom smislu.Licno nisam ni rasista,ni sovinista itd.a to kako ih ja vidim zavisi cisto od pojedinca.Toliko za sada i pozdrav iz Sidneja

[dzoker]

Prvo da kazem da sam dao pogresne podatke o pomoci za radnike,radi se o 4400 dolara za 35 sati(puno radno vreme) u periodu za 6 mjeseci,ili pro rata za smanjeno radno vreme.Pomoc se ne dobija unapred.Prva uplata je nakon 3 mjeseca,a druga po isteku 6 mjeseci.Iskljucena je mogucnost da neko nekom duguje.Razlog za ovo je da drzava polazi sa stanovista socijalne zastite,tacnije smatra da je bolje kanalisati novac kroz biznis nego kroz socijalnu pomoc.Za poslodavca ta suma novca tek onda postaje slobodan novac koji upotrebi na nacin koji on zeli.Sto se tice uvoza drveta i drvenih proizvoda,prehrambenih proizvoda (ne konzervisanih), zivotinja i sl. istina je da se mogu uvesti,ali podljezu karantinu,te nakon zelenog svetla idu na odrediste.Postoje i izuzeci od pravila(sa nasih prostora npr.)radovi Ohridskih majstora duboreza.Troskovi karantina su veliki,a nije ne zamariva ni vremenska komponenta jer uzrokuje netacne rokove isporuke.Karantin je tu da bi zastitio Australijske proizvodjace od npr.neke bolesti zivotina,tj da nebi izazvao dodatne troskove.Za porez.Postoji licni porez i placa se godisnje.Poduzeca uplacuju porez svaka 3 mjeseca(moze i mjesecno),a na kraju financijske godine radi se zavrsni racun, po kome placate porez ili trazite povracaj poreza ako ste uplatili vise.Povracaj poreza se obicno desava ako platite ljude materijal i sl.u jednoj financijskoj godini a naplatite se u iducoj.I za kraj o domorodcima.Izgleda mi da si previse osetljiva na tu rec iz nekog razloga,mada licno ja je ne upotrebljavam u nikakvom negativnom smislu.Licno nisam ni rasista,ni sovinista itd.a to kako ih ja vidim zavisi cisto od pojedinca.Toliko za sada i pozdrav iz Sidneja

Nemam razloga za bilo kakvu preosetljivost,ja u životu nisam videla nekog domoroca (sem na tv-u).Samo mi se u tom trenutku učinilo malo bezveze...Ajd' uzdravlje Da, umalo da zaboravim hvala na informacijama!

[dzoker]

Да се вратим на тему, EA (Electronic Arts), највећи произвођач игрица је у фискалној 2008. години остварио приход од 3.2 милијарде долара.

Џокер ево неких линкова са програмима за прављење игрица. http://www.adventuregamestudio.co.uk/, http://www.cs.kun.nl/~clean/platformgameinfo.html, http://www.cs.uu.nl/people/markov/gmaker/index.html, http://game-editor.com/.

Hvala ti za adrese samo će mi trebati mnoooogo vremena da provalim ovo!

[Dejan]

hvala ti za adrese samo će mi trebati mnoooogo vremena da provalim ovo!

Нема на чему. Ови линкови су за простије игрице, за озбиљније треба и програмирање и ...

[Dejan]

Ево је једна занимљива вест која ће нас вратити на тему: Game Developers and Publishers: Who Wants to Be a Billionaire?

[Dejan]

Ево је још једна вест, па размислите да ли је боље да држава уложи 100 мил. € у Заставу и продаје нам застарели ауто скупље него што Румуни могу да купе ново модел истог произвођача, или у образовање (не рачунајући ту кречење школа).

http://www.nytimes.com/2009/04/05/fa...=1&ref=fashion

[dzoker]

Нема на чему. Ови линкови су за простије игрице, за озбиљније треба и програмирање и ...

Uvek se kreće od ‚‚prostijeg‚‚ i ide ka složenijem,zar ne? To ti je kao da dete teraš da ti izvuče koren iz nekog broja a još ga nisi naučio ni sabiranju.