Aliexpress WW   Banggood WW
Prikaz rezultata 1 do 7 od ukupno 7

Tema: nacionalizam

  1. #1
    Datum priključivanja
    Aug 2004
    Poruka
    36

    nacionalizam

    Mozda je vreme da se zabrinem za nacin na koji se izrazavam, jer koristim izraze koji redovno budu pogresno protumaceni. Ne znam zasto, tek imam utisak da je lavina novih tumacenja za stare izraze krenula negde 2000. godine.

    Prvi i najsire rasprostranjen primer: tolerancija. Ja smatram da 'tolerisanje' podrazumeva da se nesto trpi, odnosno da u mojoj blizini postoji nesto sto bih ja volela da nestane, samo mi ne smeta toliko da ga licno uklanjam pa se sve svodi na ignorisanje. Ipak, ispostavilo se da nisam u pravu. Tolerancija je, prema recima novih jezikotvoraca, nesto sasvim drugo. Sto je najgore, sada je u situacijama koje su navedene u citavoj kampanji za toleranciju naveden niz primera koji upropascava moje tumacenje te reci. Treba (iz razloga tolerancije) prihvatiti da postoje razliciti ljudi. To bi znacilo da meni inace smeta sto ima razlicitih ljudi, samo posto je vec 21. vek necu da ih ubijam nego cu da se pomirim sa time da oni postoje.

    Drugi primer je nacionalizam. Odmah da kazem, za mene nije uvreda reci nekome da je nacionalista, ni ja se ne vredjam kada mi kazu da sam nacionalista, sta vise... Sada izgleda ni nacionalizam nije ono sto je nekada bio. Ja sam mislila da se nacionalizam sastoji u glorifikovanju svoje nacije (sa osnovom) i prikrivanju nedostataka pred ostatkom sveta pred koji se cesce nego sto je potrebno istresa nas prljav ves. Poslednjih godina shvatila sam da je i ova rec promenila znacenje: sada je lose biti nacionalista, manje-vise je nacionalizam izjednacen sa sovinizmom, mrznjom prema drugim narodima/nacijama/nacionalnostima.

    Sta se desava? Da li je stvarno sve krenulo naopako? Sta je sledece? Da se 'dobar dan' tumaci kao: 'iako te ne volim, ali posto te tolerisem, neka i tebi dan bude bez neprijatnosti, osim te sto si me sreo'?

  2. #2
    Datum priključivanja
    Nov 2001
    Lokacija
    Beograd
    Poruka
    7,339
    Према Вујаклији национализам је народњаштво, родољубље, друштвено политичко и културно деловање са националног становишта које се испољава у различитим облицима: 1. као друштвено-политички покрет грађанске класе у циљу буђења националне свести, ослобађања, и стварања националне државе; 2. као идеолошки и политички израз затварања, самодовољности и култа сопствене нације којег карактерише шовинистички однос и потцењивање права и вредности других нација и националности, народни егоизам.

  3. #3
    Datum priključivanja
    Nov 2001
    Lokacija
    Beograd
    Poruka
    7,339
    У Србији они који нису задовољни собом и који имају болесну жељу да се докажу другима, покушавају да све који су поносни на своје корене сврстају у овај други вид испољавања национализма. По мени поменути болесници су само одраз у огледалу шовиниста.

    Нажалост Србија је још увек узбуркана и у њој као у свакој мутној води оно што припада дну изашло је на површину. Што Србија буде мирнија и сређенија то ће људски талог имати мање прилике да нам намеће своје погледе и у овом случају језичке стандарде.

  4. #4
    Datum priključivanja
    Nov 2001
    Lokacija
    Beograd
    Poruka
    7,339
    Zaboravih da kaŽem da sam i ja pre izvesnog vremena imao jezičku dilemu. Samo sam se pitao šta je to ekstremizam

  5. #5
    Datum priključivanja
    Feb 2006
    Lokacija
    Sneg...
    Poruka
    346
    Ih, bre, istina je za toleranciju, i ja sam je sita...
    Kakva, bre, tolerancija, kada je uvek jednosmerna
    Ustvari, trebalo bi da se propagira jedan sličan, ali manje destruktivan izraz - kompromis (dogovor).
    Tolerancija jeste trpljenje.

  6. #6
    Datum priključivanja
    Nov 2001
    Lokacija
    Beograd
    Poruka
    971
    Kako ja razumem reč tolerancija:
    Dozvoljeno odstupanje

  7. #7
    Datum priključivanja
    Jan 2006
    Lokacija
    Backa Palanka
    Poruka
    7,983
    Ovo je sastav moga ucenika. Taj sastav je citirao gospodin Miroljub Labus u svojoj kolumni koja izlazi svake subote u Politici. Naime, on je bio gost na jednoj svecanosti Slovaka i moj ucenik je procitao svoj sastav i gospodin Labus se odusevio. Ja, inace, nisam Slovakinja.

    Kako dozivljavam to sto sam Slovak

    Ja sam Slovak. U mojoj porodici se govori slovački, to je moj maternji jezik. Malo čudno, moja mama je u stvari Srpkinja. Njen maternji jezik je srpski, opet malo čudno, jer njena je mama - Slovakinja!
    Ovakve zavrzlame i preplitanja moguca su, pretpostavljam, samo kod nas u Vojvodini gde ima mnogo mešovitih brakova jer ima i mnogo nacionalnosti. Mnogo mojih drugova i drugarica imaju slična iskustva: Kokanova mama je Mađarica, a tata Srbin, Danijel je iz mađarsko-slovačkog braka, Mila iz hrvatsko-srpskog.
    Kada si iz mešovitog braka, slavis dva Božića, dve Nove godine, dva Uskrsa. Imas i slavu i imendan. To je veoma dobra i plodna kombinacija jer dobijas duple poklone, dvaput ti daju dzeparac, najedeš se torti i kolača dva puta više nego ostali. U nasoj kuci, jelka se ukrašava na Badnje veče, 24. decembra i stoji ukrašena sve dok ne prođe i Srpska nova godina, skoro mesec dana. Za jedan Božić idemo u crkvu, a posle obilazimo kuće i pevamo božićne pesme, a za drugi Božić palimo badnjak i odlazimo kod babe na ručak. Obožavam i uskrsnji ponedeljak zato sto dva puta polivam devojčice i nakupim mnogo šarenih jaja. Ipak, od svih tih praznika, možda mi je najlepši Đurdevdan kada idemo kod babe na slavu.
    Međutim, nisu svi moji drugovi iz mešovitog braka: Martin, Ivan i Mirko su Slovaci, Kića je Mađar, ima Hrvata, Roma, a ostali su uglavnom Srbi. Svi se mi zajedno družimo, lepo igramo, navijamo za naše sportiste i za našu zemlju. Idemo u istu školu i u njoj se prema nama svi ponašaju jednako, bez obzira na našu nacionalnost. Subotom i nedeljom odlazimo skupa u igraonicu i tada se, pod uticajem kompjuterskih igrica, gube sva nacionalna obeležja i svi postajemo pomalo Englezi!
    U mome kraju zaista nije bitno koje si nacionalnosti i niko to ni ne spominje. Svako poštuje one druge i svi se trude da se prilagode njihovim običajima i naravima.
    Koliko su zajednički život i saradnja mogući, najbolje pokazuje primer iz Pivnica, sela u kome živi moja mamička ( tatina mama ). U mamičkinoj ulici ima i Srba i Slovaka. Baš prekoputa njene kuce žive Jocići: tetka Mica i čika Tiha sa porodicom. Kada se mamička i tetka Mica sretnu na ulici, to izgleda ovako: moja mamička odmah pozdravlja srpski, a tetka Mica odgovara slovački. U istom stilu se i dalje razvija razgovor: obe se trude da ugode onoj drugoj i do kraja to bude jedna mešavina koju neupućeni posmatrač nikako ne bi mogao da razume. Ali, njih dve se razumeju i to je ono najvažnije. Ujedno, to je i osnova njihovih dobrih komšijskih odnosa: poštuj druge i oni će tebe poštovati.
    Zbog svega ovoga, slobodno i na svakom mestu mogu reci da sam Slovak jer sam siguran da nikakvih neprijatnosti zbog toga neću imati i da će me svi prihvatiti srdačno i sa dobrim namerama.

    Ivan Mernjik
    Poslednji put uređena Ljiljaa : 22-04-2006 u 15:06

Pravila ostavljanja poruka

  • Ne možete postaviti novu temu
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • Ne možete urediti svoje poruke
  •  

VoIP Jeftino telefoniranje sa inostranstvom - www.cent.rs
SEO Optimizacija sajtova
Gift Ideas
Google Oglasi