Milorad Pavić, jedan od najvećih srpskih pisaca 20. veka, umro je juče u Beogradu od posledica infarkta. Pavićeva dela prevođena su na više od 80 različitih svetskih jezika u zasebnim knjigama, a bio je nominovan i za Nobelovu nagradu za književnost.

POKOJ - Pavić je važio za jednog od najprevođenijih savremenih srpskih pisaca, zahvaljujući romanu „Hazarski rečnik”, objavljenom pre 1984. godine.
Akademik, visoko cenjeni poznavalac srpske književnosti, Pavić je do penzije bio profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Ostaće upamćen kao jedan od najboljih prevodilaca ruskih klasika i kao autor izuzetnih priča, desetak romana, drama, eseja... Bio je i istoričar srpske književnosti od XVII do XIX veka, stručnjak za barok i simbolizam, prevodilac Puškina i Bajrona...
Pavić je od strane stručnjaka iz Evrope, SAD i Brazila bio nominovan za Nobelovu nagradu za književnost. Slavu u Srbiji i inostranstvu stekao je romanom „Hazarski rečnik”, koji je objavio 1984. godine. Ovaj svojevrsni leksikon u 100.000 reči kritičari i publika brzo su proglasili nezaobilaznim štivom novoga veka.
Među njegovim najpoznatijim delima su i „Istorija srpske književnosti baroknog doba” 1970, „Vojislav Ilić i evropsko pesništvo” 1971, zbirke priča „Gvozdena zavesa” (1973), „Konji svetoga Marka” (1976), „Ruski hrt” (1979), „Nove beogradske priče” (1981), „Duše se kupaju poslednji put” (1982). Njegov drugi roman, „Predeo slikan čajem”, koji je takođe doživeo uspeh, objavljen je 1988. godine, 1991. godine objavio je roman „Unutrašnja strana vetra”, a nakon toga i „Poslednja ljubav u Carigradu”, 1994.
Mnogi kritičari zabeležili su da je Pavić pisac čudesne imaginacije i predvodnik evropske postmoderne.
Datum i mesto sahrane književnika Milorada Pavića biće naknadno saopšteni.

http://www.24sata.co.yu/vesti.php?id=64985