Aliexpress WW   Banggood WW
Strana 9 od 9 PrvaPrva ... 56789
Prikaz rezultata 121 do 132 od ukupno 132

Tema: Мирослав, Мика Антић

  1. #121
    Datum priključivanja
    Sep 2007
    Poruka
    10,812
    Romansa

    Nemoj da odeš više u onaj grad
    gde smo od sebe zaboravili pola.

    Nikada sa zvezda teži pad
    nego na beton kafanskog stola.

    U očima sam sve gugutke podavio
    pa sam im dugo šaptao smešno opelo.

    I sve sam svoje osmehe okrvavio.
    Nije sve belo što liči na belo.

    Peroni katkad plaču krišom.Sat i
    koferi.Svako nekud žuri noćas.

    Iscepam kartu.Neću da se vratim.
    Za svakim vozom ostaje samoća.

    I samo mraka napune se prsti.
    Ne vredi.Sad smo drukčiji,zacelo.

    Bar ti sve ptice iz očiju pusti.
    Nije sve belo što liči na belo.

  2. #122
    Datum priključivanja
    Sep 2007
    Poruka
    10,812
    ..................
    Prikačene slike Prikačene slike  

  3. #123
    Datum priključivanja
    Sep 2007
    Poruka
    10,812
    Ја сам испред носа своје врло цењене генерације први ишао да оњушим облаке и први се намрштен вратио.

  4. #124
    Datum priključivanja
    Sep 2007
    Poruka
    10,812

    Krila

    Ako hoćeš da odletiš,
    - sklopi oči
    i sve jače
    veruj,
    veruj kao nikad
    u sve što se čini čudno.

    Nemoj da mi smešno mašeš
    ko glupave vetrenjače
    svakom vetru,
    svakoj ptici,
    brzopleto,
    uzaludno.

    Svako dete ima krila,
    samo mora da se seti
    gde mu rastu sakrivena
    - i odmah će da poleti.

    Neko nadje svoja krila
    u tatinom novčaniku.

    Neko proda svoja krila.

    Neko uvek tudja krade.

    Lete ljudi i nogama.
    Lete ljudi i jezikom.
    Lete ljudi od nevolje.
    Lete ljudi od parade.

    Nekom mama krila veže.
    Nekom mama krila sreže.

    Neko ode za pticama.
    Neko padne čim se vine.

    Al divno je,
    al najteže
    kad u glavi nadješ krila
    i obletis maštom samo
    za trenutak sve visine.

    I svi misle: tu si bila.
    A ti si na nebu bila.
    Prikačene slike Prikačene slike  

  5. #125
    Datum priključivanja
    Sep 2007
    Poruka
    10,812

    Najsrećniji su oni koji su teški najviše


    Ako znaš da si bio pre mnogo hiljada godina, i sagradio
    Balbek, i porušio Troju, ako se secaš reptila,
    Atlantide i mastodonata, ko ti može oduzeti taj deo biografije?

    Valja u sebi odgajiti ogromnu plodnost vere da bi
    se shvatio smisao i pravi pocetak coveka.

    Neko bi mislio: sanjariš. Ne. Ti to izbegavaš obmane.
    Ko ne ume da izmisli ne ume ni da opstane.

    Najsrećniji su oni koji su teški najviše.

    Najsrećniji su oni koji su prvi razumeli da je temelj već krov,
    i semenka već plod. I pogled u nebo već krilatost.
    I zamisao već doživljaj. I htenje već saznanje.
    I odluka već dejstvo.

    Ako znaš da si leteo van sunčevog sistema i prestizao vreme,
    i boravio u svetlosti, i u nekoj budućnosti zaboravio kapu,
    ko ti može oduzeti taj deo biografije?

    Pitaš se šta je suština? Biti moguć u nemogućem.

    Pitaš se šta je cilj? Tvoja spremnost da kreneš.

    Pitaš se gde je kraj? Na kraju tvoga pitanja.
    Kad uobličiš misao, uobličićeš beskonačno.
    Prikačene slike Prikačene slike  

  6. #126
    Datum priključivanja
    Sep 2007
    Poruka
    10,812

    Pet i po pari dece

    Zovu ga Pera Cipela, iako mu je prezime njegoševsko: Petrović. Nadimak mu je ostao od dede. Kažu da je imao toliko popucale noge, da nije mogao da obuje cipele. Ide taj deda ulicom, lupa tabanima kao gojzericama, i sad mu Kovilj, potomke drukčije i ne zna nego kao Cipeline.
    A potomaka ima koliko voliš.
    Pet i po pari dece! - kaže Pera sa ponosom. - Pet sinova i šest kćeri. I dva unučeta pride.

    Biografija - u pet reči. Radio. Posle, kad je trebalo da se odmara, on opet radio, a sad opet radi, i radiće dok ne umre. Petar Petrović Cipela, radnik zemzadruge, otac jedanaestoro dece i deda dva unučeta (za početak) sa dve flaše piva ispod pazuha ide kući s posla: to mu je za njega i ženu, za večeru, a deca.
    Snađu se oni - kaže Pera. - Ima pun lonac popare.
    Lični dohodak 1.400 dinara u proseku.

    Ima ljudi s kojima kad razgovaram - napunim pola beležnice. Od Pere jedva da izvučem tri podatka. Kao da se u životu baš ništa sem rada i rođendana nije događalo. Žena stoji malo podalje, iz pristojnosti, premešta se s noge na nogu, mati jedanaestoro dece koja ništa u životu nije imala sem rada i poštovanja prema muškima i starijima.

    Postoji na svetu Njujork i Vladivostok, lete ljudi na Mesec, rone pod more, zbivaju se ratovi, padaju vlade, bude se kontinenti, a njih dvoje, zgrčeni tako, godinama istim sokakom idu kući posle rada, hrabri, najveći junaci u svojoj ulici, u svom selu, na svom malom svetu i ja, sedeći celog dana u Kovilju zatrpan podacima, brigama, rezultatima, uspesima, planovima mladih i starijih, odjednom ništa ne vidim, ni novu biblioteku, ni školu, ni manastir, ni privredu, ni ribe, ni čamce, ni arkanj, vidim samo Peru Cipelu i njegovu ženu, vidim ih kako se smeškaju,

    Pera pomalo šeretski, njegova žena setno, kao za sebe, idu niz koviljsko veče, nose dve flaše piva i veruju u život. Veruju nekako detinjasto, nekako neodgovorno, nekako ljudski.
    Posle me neki u Lovačkom domu, uveče, pitaju stvarno prijateljski:
    Zar si ti, bogamu, lud, kad ništa od celog sela ne vidiš, nego Peru? Šta možeš sa Perom?
    Ne znam. Zaista ne znam šta ću sa Perom.

    Ostaviću nekoliko šturih podataka u beležnici, pa jednom, kad tako budem prevrtao požutele listove, a zaželim se nekakvog mira, nekakve sigurnosti, nečeg ljudskog, nečeg divno šašavog, znaću da se živelo i bez mržnje, pakosti, podmetanja, nabeđivanja, žurbe, jagme za novcem, standardom.
    Jednom mi je jedna pristojna umetnica u Ljubljani rekla:
    "svako dete vredi koliko i jedna kola". Da niste imali troje nego jedno - mogli ste kupiti dva fiće.
    Fićukam ja na fiće, i Pera Cipela zajedno sa mnom, fićukamo četrnaest puta, pedeset puta, hiljadu puta, na sav glas.

    Nek nam lupaju tabani trotoarima, makar celog veka išli bosi. Držeći se rukama za neki nepostojeći volan života, mi, koji više volimo decu nego kučiće i mačiće, vozimo se u nemoguće, krivudamo, lupamo se i lupaju nas sa svih strana.
    Sa pogonom na dve flaše piva i noćas ćemo prevaliti kilometre i svetlosne godine o kojima mnogi i ne slute.

  7. #127
    Datum priključivanja
    Sep 2007
    Poruka
    10,812
    На мој рођендан, Корчула, 14. марта 1951.

    Изгледа, престао сам да волим. Почео сам да мислим љубављу. Изгледа да сам издао најлирскије у себи. Почео сам да мислим осећањима.
    Седи уз мене и гледај како се ватра за димом, упрегнутим у варнице, полако улива у небо. Не питај после откуд у овом самотном крају такво обиље звезда.
    Кад одем, ваздух ће постати помало рапав и болеће. На усни. И у грудима. А о напуклом миру камења, земље и цвећа, боље да и не говорим.
    Ако је живот материја, ако су осећања материја, па ето: и вечност ако је материја, ипак остаје оно што се не да објаснити.
    Постоји нешто на свету, нешто, а у то сам сигуран, што никад неће бити само од материје. То су та моја питања, милион пута бржа него светллост.

  8. #128
    Datum priključivanja
    Sep 2007
    Poruka
    10,812
    Нека кафана, ваљда 1972. Записано фломастером Љиљи на рамену, кад сам је запросио. Да ми сутра да да прочитам.
    Укус ветра, који у дрвету почиње, пепељасто се у ветру и завршава. Прасак бича, који у просторима почиње, тамо се, распаднут, и завршава. Зар ти нисам говорио: не почињи у мени?

    Издајство лирике, 136.
    Prikačene slike Prikačene slike  

  9. #129
    Datum priključivanja
    Sep 2007
    Poruka
    10,812

    рођенданска песма

    [media]http://www.youtube.com/watch?v=jFonOwgO2Ew[/media]

  10. #130
    Datum priključivanja
    Sep 2007
    Poruka
    10,812
    Толико личим на Дунав да се понекад питам ко се у коме огледа. Тећи пуним животом значи пловити низводно са подједнаком страшћу као и пловити против себе: стварати лимане и вирове, имати кристалне слапове и устајале ритове, кидати рубове обала и доносити поплаве, опадати и расти, и увек усркавати у себе океане.

    Тврђава, 1970.
    Prikačene slike Prikačene slike  

  11. #131
    Datum priključivanja
    Mar 2007
    Poruka
    362

    Namigivanje

    [media]http://www.youtube.com/watch?v=TWqSGnpB9mA[/media]
    Just as long as Im here in your arms I could be in no better place...

  12. #132
    Datum priključivanja
    Sep 2007
    Poruka
    10,812
    Da su me ukrali Cigani
    Poslednji put uređena Dejan : 02-09-2012 u 21:19

Strana 9 od 9 PrvaPrva ... 56789

Pravila ostavljanja poruka

  • Ne možete postaviti novu temu
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • Ne možete urediti svoje poruke
  •  

VoIP Jeftino telefoniranje sa inostranstvom - www.cent.rs
SEO Optimizacija sajtova
Gift Ideas
Google Oglasi