Aliexpress WW
Strana 5 od 9 PrvaPrva 123456789 PoslednjaPoslednja
Prikaz rezultata 61 do 75 od ukupno 132

Tema: Мирослав, Мика Антић

  1. #61
    Datum priključivanja
    Sep 2007
    Poruka
    10,812
    7.

    Најзад,
    у првој љубави
    рађа се и прва бора
    онде негде на челу
    и целог живота те прати.

    Рађа се прва туга
    и прва љубомора.
    И први пут се пати.

    Ти бору обриши дланом.
    Преко ње доцртај другу
    која ће бити прва.
    И осмехом је позлати.

    И нека ти се све боре
    кроз које време оре
    у златне нити разгоре.

    И други пут кад се пати,
    и пети пут кад се пати,
    и стоти пут кад се пати,
    увек се први пут пати.

    И кад се будемо срели
    у неком другом столећу
    и у твом оку нађем
    лепоту сличну пролећу,
    и у мом оку нађеш
    лепоту сличну пролећу,

    Немој да ме не препознаш.
    И ја ћу зачуђен стати.
    То, тада што ћемо дати,
    тек први пут ћемо дати.

  2. #62
    Datum priključivanja
    Sep 2007
    Poruka
    10,812
    8.

    Не питај зато откуд
    одједном кошава брише.
    То можда и није ветар.
    То прва љубав уздише.

    Не питај откуд кише
    одједном пљусну јаче.
    То можда и није пљусак,
    већ неко због љубави плаче.

    И трепавице му слане
    и рукави му слани
    као пресољен ручак
    и као океани.

    Љубави прва и права,
    упамти:
    кадгод се јављаш,
    знај:
    ти се не понављаш.

    Знај, ти се изнова ствараш
    и на усни нам шараш
    нешто нежније,
    беље.

    Не сећања.
    Већ жеље.

    Уосталом, шта вреди
    да се о љубави првој
    и даље толико соли.
    Изволи,
    сам заволи.

    Па ако је у теби
    исто овако - ти кажи.
    А ако није исто,
    онда све ово не важи.

  3. #63
    Datum priključivanja
    Sep 2007
    Poruka
    10,812

    Зашто је река жедна

    Река би могла да буде океан ако се згрчи
    - толико има снаге,
    - толико сребрне воде.
    Ал река не сме да стоји.
    Река мора да трчи,
    јер река
    ако не оде
    усахне без слободе.

    Река би могла да буде нека галаксија стара
    - толико светлости дивне
    у њој се увек створи,
    ал река не сме да стоји,
    већ рије пространства
    и пара,
    јер живи као комета: тек ако лети и гори.

    Река би могла да буде и њива проклијала.
    Да уђе у жиле шума.
    Да дрхти у неком цвету.

    Ал река је ко дете: до неба радознала,
    са уснама од воде - најжеднија на свету.

  4. #64
    Datum priključivanja
    Sep 2007
    Poruka
    10,812
    Miroslav Mika Antic "In Memoriam" (iz zbirke "Koncert za 1001 bubanj" )

    [media]http://www.youtube.com/watch?v=hi-2-vfGaVA&feature=related[/media]

  5. #65
    Datum priključivanja
    Sep 2007
    Poruka
    10,812
    Citat U originalu postavio/la plantaže Pregled poruke
    Ако ти јаве: умро сам,
    а био сам ти драг,
    онда ће у теби
    одједном нешто посивети.
    На трепавици магла.
    На усни пепељаст траг.

    Да ли си уопште понекад
    мислио шта значи живети?

    Ако ти јаве: умро сам
    ево шта ће бити.

    Хиљаду шарених риба
    лепршаће ми кроз око.

    И земља ће ме скрити.
    И коров ће ме скрити.
    А ја ћу за то време
    летети високо...
    Високо.

    Зар мислиш да моја рука,
    колено,
    или глава
    може да буде сутра
    корен брезе
    ил' трава?

    Ако ти јаве: умро сам,
    не веруј
    то не умем.

    На ову земљу сам свратио
    да ти намигнем мало.
    Да за мном остане нешто
    као лепршав траг.
    И зато: не буди тужан.
    Толико ми је стало
    да останем у теби
    будаласт и чудно драг.

    Ноћу,
    кад гледаш у небо,
    и ти намигни мени.
    Нека то буде тајна.
    Упркос данима сивим
    кад видиш неку комету
    да небо зарумени,
    упамти: то ја још увек
    шашав летим, и живим.
    Коначно нађох Бесмртну песму, у целости

    1.
    Ако ти јаве: умро сам,
    а био сам ти драг,
    можда ће у теби
    одједном нешто посивети.
    На трепавицама магла.
    На усни пепељаст траг.

    Да ли си уопште понекад
    мислио шта значи живети?
    Ко снег у топлом длану
    у теби детињство копни.
    Бриге...
    Зар има брига?
    Туге...
    Зар има туга?

    По мердевинама маште
    у младост храбро се попни.
    Тамо те чека она
    лепа, ал лукава дуга.
    И живи.
    Сасвим живи.
    Не грицкај као миш дане.

    Широко жваћи ваздух.
    Престижи ветар и птице.
    Јер, најзад, све кратко траје:
    одједном насмејани
    у огледалу неком
    добију зборано лице.
    Одједном на понеком углу
    вреба понека суза.

    Невоље на прстима стигну.
    Године постану сивље.
    ........

  6. #66
    Datum priključivanja
    Sep 2007
    Poruka
    10,812
    ..............

    Одједном свет,
    док ходаш,
    све више ти је узан
    и осмех све тиши и тиши
    и некако - искривљен.

    Зато живи.
    Ал сасвим.
    И ја сам живео тако.
    За пола века само
    столећа сам обишао.
    Признајем: помало луцкаст.
    Понекад: наопако.
    Ал никад нисам стојао.
    Вечно сам ишао...
    Ишао...

    Стварно, да ли си каткада
    мислио шта значи умрети?
    И где то нестаје човек?
    Шта га то заувек иште?

    Немој ићи на гробља
    - ништа нећеш разумети.
    Гробља су најцрњи вашар
    и ружно позориште.

    Ти ниси за такве театре
    где нема наде и ватре,
    театре пресахлих суза
    где влада гробљански ред,
    где нема свађе и песме
    и нема аплауза.

    И крај се зна унапред.

    .......

  7. #67
    Datum priključivanja
    Sep 2007
    Poruka
    10,812
    2.

    Ако ти јаве: умро сам,
    ево шта ће то бити.

    Хиљаду шарених риба
    лепршаће ми кроз око.
    И земља ће ме скрити.
    И коров ће ме скрити.
    А ја ћу за то време
    летети високо...
    Високо.

    Зар мислиш да моја рука,
    колено,
    или глава
    може да буде сутра
    корен брезе,
    ил трава?

    Да нека малецка тајна
    ил неки луцкасти страх
    могу да постану сутра
    тишина,
    тама
    и прах?

    Знаш, ја сам однекуд са звезда.
    Сав сам од светлости створен.
    Ништа се у мени неће
    угасити ни скратити.
    Само ћу, обично тако,
    једне случајне зоре
    свом неком далеком сунцу
    златних се очију вратити.

    Јер ја сам за театре
    са много срца и ватре,
    театре смеха и суза
    где никад не влада ред,
    где има и свађе,
    и песме,
    и вриске,
    и аплауза.

    И крај се не зна унапред.

    ..............

  8. #68
    Datum priključivanja
    Sep 2007
    Poruka
    10,812
    3.

    Ја сам прелепо живео,
    јер то сам заиста знао.

    Ако ти јаве: умро сам,
    - не веруј,
    ја то не умем.

    Љубав је једини ваздух
    који сам удисао.
    И осмех једини језик
    који на свету разумем.

    На ову земљу сам свратио
    да ти намигнем мало.
    Да за мном остане нешто
    као лепршав траг.

    И зато: не буди тужан.
    Толико ми је стало
    да останем у теби
    будаласт и чудно драг.

    Ноћу, кад гледаш у небо,
    и ти намигни мени,
    нека то буде тајна.

    Упркос данима сивим
    кад видиш неку комету
    да небо зарумени,
    упамти: то ја још увек
    шашав летим и живим.

  9. #69
    Datum priključivanja
    Sep 2007
    Poruka
    10,812

    Март

    Кад ми дође да идем,
    много морам да идем.
    Није важно куда ћу.
    Није важно докле ћу.
    Дошло ми је да идем
    и ја идем као луд

    - унутра у мене.

    Ветар ми је гудало.
    Ја сам виолина.
    Ветар свира на мени
    У „Е“ жицу кад плачем,
    У „Е“ жицу кад певам,
    У „Е“ жицу кад сањам,
    јер ја немам другу жицу
    осим „Е“ .
    - унутра у мене.

    За траву се табанима хватам
    да ме ветар никуд не одува.

    Ал кад дође да идем,
    страшно морам да идем.
    Није важно куда ћу.
    Није важно зашто ћу.

    Крв се сва у жеравицу претвори
    Небо дланом поравнава путеве.
    Широко ме кише заобилазе.
    Обува ми сунце жуте ципеле.
    Кад ми тако страшно много дође
    само идем, идем као луд

    - унутра у мене.

  10. #70
    Datum priključivanja
    Sep 2007
    Poruka
    10,812

    Пустиња xxv

    Размишљам нешто о сунцу, о месецу, о свемиру.
    Кад бих оданде гледао, да ли бих видео границе?

    И ако се надвирим, шта би ми оне значиле?

    Поклоним се и прођем.

    Нека је слава сваком ко мисли да му је слава.
    Постоји толико ствари које морам да сазнам до краја овог лета. Има ли смисла да застајем и некога подучавам шта од овдашњег космоса виде остали космоси?

    Једино, мало ми засмета кад већ замакнем путем, што машу за мном и вичу: "А из ког сте ви народа? Из које сте ви вечности?"

    Стварно: из ког сам ја народа? Из које сам ја вечности?

  11. #71
    Datum priključivanja
    Sep 2007
    Poruka
    10,812
    Пустиња xxvi

    Имам петнаест година и ово, што сам дечак, то је све чему припадам.
    То је сва моја вечност.
    Јер дечаштва не копне. Нећу се ја изменити ни кроз хиљаду година.
    Онај ко не верује, нека слободно наврати.

    Видеће да сам остао, иако многи народи, који су данас моћни, и многе историје које су данас најгласније, иако многе части, које су данас најзлатније, неће више постојати.

    Ко не верује, нек сачека. Наћи ће ме ту негде, претвореног у дрво, јер прогутаћу гранчицу.
    У себе ћу је засадити: Немам другог избора.

    Препознаће ме по томе што сам се скаменио, трудећи се да људима довршим довршено.

  12. #72
    Datum priključivanja
    Sep 2007
    Poruka
    10,812
    .............
    Prikačene slike Prikačene slike  

  13. #73
    Datum priključivanja
    Sep 2007
    Poruka
    10,812
    ....................
    Prikačene slike Prikačene slike  

  14. #74
    Datum priključivanja
    Sep 2007
    Poruka
    10,812
    [media]http://www.youtube.com/watch?v=pyE3C4KjCe8&feature=player_embedded[/media]

  15. #75
    Datum priključivanja
    Sep 2007
    Poruka
    10,812
    ..................
    Prikačene slike Prikačene slike  

Pravila ostavljanja poruka

  • Ne možete postaviti novu temu
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • Ne možete urediti svoje poruke
  •  

VoIP Jeftino telefoniranje sa inostranstvom - www.cent.rs
SEO Optimizacija sajtova
Gift Ideas
Google Oglasi