Aliexpress WW   Banggood WW
Prikaz rezultata 1 do 1 od ukupno 1

Tema: Vrbovski

  1. #1
    Datum priključivanja
    Mar 2010
    Lokacija
    Beograd
    Poruka
    5

    Vrbovski

    Mala istorija mesta...

    Kompletan teks i fotografije:
    http://shurdaa.blogspot.com/2010/04/...verbovski.html

    Izvor:
    http://www.stoletie.ru/territoriya_i...sphrase_id=107

    Prevod:
    Danas se malo zna i govori o Viktoru Viktoroviću Verbovskom, narodnom heroju Jugoslavije koji je poginuo poslednjih dana Drugog svetskog rata i koji je sahranjen u gradu koji nosi njegovo ime-Vrbovski.
    Viktor Verbovski je bio potomak plemićske familije iz Černigovske gubernije. Njegov otac, savetnik Državne dume (skupštine) spremao je sina ne za salonsku nego za aktivnu službu. Događaji iz oktobra 1917. godine poremetili su sve planove. Da bi postao inženjer Viktor je morao da ode iz Petrograda (sada Sankt Peterburg) gde je u poslednje vreme živela njegva porodica i napravivši sebi novu, lažnu biografiju, pretvorio se od plemića u sina kuvarice.
    Krajem dvadesetih godina u malom luganskom gradu Alčevsku pojavio se mladi inženjer koji se razlikovao od svojih vršnjaka-radnika po tome što je bio dobro obrazovan, govorio je više stranih jezika, cenio je i razumeo nauku, izbegavao je prazne razgovore a voleo je da radi. Početkom tridesetih godina oženio se lepom pijanistkinjom Elenom Stavrovskom, ćerkom u gradu čuvenog lekara Vladimira Stavrovskog, čoveka sa starovremenskim shvatanjima i, takođe, potomka plemićske porodice.
    Stavrovski se pre pomirio sa revolucionarnim dešavanjima nego što ih je prihvatio. Revoluciju je prihvatio isto kao što bolesnik prihvata svoju slabost. Čak i kada je nova vlast kaznila dvojicu njegove braće, jednog za učešće u belogardejskoj vojsci a drugoga za propagandu stvaralaštva Dostojevskog, nije se razljutio na ljude nego je, kao i ranije, nastavio sa svojom lekarskom praksom. Prosac njegove kćeri mu je u jednom trenutku otkrio svoj pravi identitet i on je blagoslovio ovaj brak.
    Vreme je prolazilo i Verbovskima su se rodila dva sina-Jevgenij i Valerij. Ko zna kakva bi im bila sudbina da se nije opet dogdio rat…
    Stavrovski je na osnovu ranijeg iskustva, kada je smatrao da su Nemci kulturna nacija koja je dala svetu tolike mislioce-humaniste, odlučno odbio da ode iz svoje kuće kada su u grad došli fašisti. U Nemačkoj je boravio sve do Prvog svetskog rata.
    Viktor Verbovski je sa svojom porodicom kao i fabrikom pokušavao da se preseli na istok ali su njihovu kolonu Nemci bombardovali. Vratio se u rodni grad kada je „kulturna nacija“ već sasvim uspostavila novi, okupatorski poredak. On se uspostavljao metodama koje su bile daleko od humanih, u osnovi grubom silom. Neobuzdan gnev je obuzeo pedantnog inženjera. Otišao je pravo u nemačku komandaturu i služeći se odličnim znanjem nemačkog jezika dospeo pravo kod komandanta. Ne treba ponavljati reči koje je uputio u lice komandantu grada. Porodično predanje kaže, čak, da mu je opalio šamar. Njegov sin, Valerij, je govorio da je posle toga dobio strašne batine i da je bio uhapšen.
    Po svemu sudeći potomak plemićske porodice i sin kuvarice trebao bi sada da leži u nekakvoj bezimenoj zajedničkoj grobnici u luganskoj zemlji… No, sudbina mu je namenila drugačiji put. Njegova žena je poslala hitan telegram sestri Viktora Vrbovskog koja je živela u Nemačkoj. Ispostavilo se da se ona udala za jednog od najpoznatijeg potomka plemićske porodice, tako da je već sledećeg dana iz Rajha u Alčevsk došao povratni telegram sa drugim nalozima koji su se odnosili na Viktora Verbovskog. Umesto robijaških, izdali su mu „folksdojčerska“dokumenta, a umesto metka u potiljak smestili su ga u vagon za „faterland“.
    Porodica Verbovski nije želela da ide u Nemačku pa su umesto toga odlučili da odu u Jugoslaviju. Znali su da se i tamo vodi borba protiv fašizma kao i da se južni Sloveni tradicionalno dobro slažu sa severnim. Sa svojim folksdojčerskim dokumentima zaposlio se u vojnoj fabrici. Uskoro se povezao sa partizanima i skoro dve godine je slao oružje Jugoslovenskoj narodnoj armiji. Na kraju rata, kada su fašisti već bežali sa Balkana, njihova kontraobaveštajna služba je otkrila da Viktor Vrbovski radi za Tita. Ni kontraobaveštajna služba Jugoslovenske narodne armija nije sedela skrštenih ruku tako da su u poslednjem trenutku njega i njegovu porodicu odveli u planine.
    Ipak, nije bilo u krvi Viktora Verbovskog da se krije dok su trajale borbe. Uzeo je oružje u ruku i pristupio partizanskom odredu koji je bio lociran u okolini Beograda.
    Rat je bio na kraju. Nemci su smislili poslednju kaznenu akciju-rešili su da iz zemlje odnesu sve žito, uključujući i semenski fond. Zamisao je bila strašna. Spremala se velika posleratna glad, niko u tom slučaju ne bi moga da spase Jugoslovene.
    Sa nemačkom pedantnošću Nemci su obrstili i ispraznili sve ambare seljačkih i farmerskih gazdinstava, sakupljeno žito odneli su do najvećeg u zemlji elevatora (mašine za prenos žita) koji se nalazi u jednom zaseoku u bliini Beograda, na obali Dunava. I partizani su takođe shvatili zamisao neprijateljskih stratega. Smelom akcijom uspeli su da zauzmu elevator ali im nije uspelo da prevezu žito na oslobođenu teritoriju. Nemci su patrolirali po Dunavu i sa barži, krstarica i razarača tukli po elevatoru svim raspoloživim oruđima, pokušavajući da zapale žito. Zapalio se jedan od silosa. Partizani su bili u rovovima i ništa nisu mogli da učine-nemačke mine su onemogućavale svaki pokušaj gašenja.
    Ko zna šte je u tim minutima pokrenulo Viktora Verbovskog? Izašao je iz rova i potrčao prema elevatoru. Drugovi su ga, koliko su mogli, pokrivali vatrom iz svojeg oružja. Pod njihovom zaštitom uspeo je da ugasi požar koji je nastajao, opremu za gašenje Nemci su držali u savršenom redu. Vatra je ugašena istovremeno kada je fašistička vatra ugasila život Viktora Verbovskog.
    I to je sve. o ovom podvigu pisala je „Borba“ Pričalo se da je ruski inženjer spasao ne samo žito već i budućnost zemlje. Jugosloveni su mu dodelili zvanje Narodnog heroja Jugoslavije. Njegovim imenom nazvano je seoce koje je kasnije dobilo status grada. Viktorova žena i njegovo dete vratili su se u rodni Alčevsk gde su im prišili etiketu dezertera. Tada su Staljin i Tito postali smrtni neprijatelji što se odrazilo na sudbinu porodice heroja. Nikada im nije uspelo da odu na grob muža i oca.
    Poslednji put uređena Momir Kostić : 19-04-2010 u 12:37

Pravila ostavljanja poruka

  • Ne možete postaviti novu temu
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • Ne možete urediti svoje poruke
  •  

VoIP Jeftino telefoniranje sa inostranstvom - www.cent.rs
SEO Optimizacija sajtova
Gift Ideas
Google Oglasi