Aliexpress WW   Banggood WW
Strana 2 od 2 PrvaPrva 12
Prikaz rezultata 16 do 21 od ukupno 21

Tema: Ne zelimo da prodaju izvore vode!

  1. #16
    Datum priključivanja
    Feb 2005
    Poruka
    32
    Citat U originalu postavio/la Dejan
    Odličan tekst. Mislim da sam opisano već video u medijima.
    Hvala Dejane. Ali na zalost, situacija je vrlo ozbiljna.

    Tekst je inace nastao kao rezultat razgovora koje sam prosle godine imao sa jednom mojim prijateljem, gdinom David-om Boyes-om, koji je nedavno postao licni savetnik Kofija Anana za pitanja privatizacije vode.

    Analiza koja je radjena pokazuje da je scenario skoro identican - toliko identican da postoje neke matrice u ponasanju velikih kompanija, kao da unapred prate vec odredjenu igru.. Sto zaista nije daleko od istine.

    Ista stvar je u slucaju privatizacije elektroenegretskog sistema zemalja u tranziciji, pa bas sad razmisljam da li da otvorim novu temu i iznesem zanimljive detalje i o tome...

    Ako zelite, uradicu to.

  2. #17
    Datum priključivanja
    Nov 2001
    Lokacija
    Beograd
    Poruka
    7,337
    Veljo i tema o privatizaciji elektroenergetskog sistema bi bila veoma zanimljiva. Bio bih ti zahvalan ako bi pokrenuo i tu temu!

  3. #18
    Datum priključivanja
    Feb 2005
    Poruka
    32

    Tekst iz "NIN"-a od 17.04.2003.

    Evo jednog teksta iz "NIN"-a, mislim da je zanimljiv za ljude da ga procitaju...

    Izvor: http://www.nin.co.yu/2003-04/17/28446.html
    Copyright (prava na tekst) su iz 2003, tako da mozemo slobodno da ga koristimo...


    Voda - nafta 21. veka

    ?Biće svetskih ratova koji će se u budućnosti voditi za vodu. Ona je ograničen, dragocen resurs, tako da će tržište rasta uvek biti tu?

    Tri korporacije dominiraju privatnom svetskom vodoindustrijom: Vivendi i Suec, obe iz Francuske, i Temza vode Engleske, čiji je vlasnik nemački konglomerat RWE.
    U poslednjoj deceniji, tri vodokompanije pratile su eksplozivan program rasta. Samo dvanaestak godina ranije, one su imale operativu nad privatnim vodosistemima u 12 zemalja. Sada, uz zaradu, snabdevaju pijaćom vodom 56 zemalja, kako o tome govori studija koju je načinio Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ).
    Posao s vodom prošao je put od viđenja da je to sporo isplativa investicija, do izvora ?plavog zlata?.
    Piter Spilet, viši izvršni organ u Temza vodama, naziva vodu - naftom 21. veka.
    ?Ima tu ogromnog potencijalnog rasta?, kaže on. ?Biće svetskih ratova koji će se u budućnosti voditi za vodu. Ona je ograničen, dragocen resurs, tako da će tržište rasta uvek biti tu.?
    Žerar Pajen se slaže s tim. On rukovodi prekomorskom ekspanzijom Sueca.
    ?Voda je kao biznis vrlo efektivna, kad pogledate kakve su potr*****, kaže Pajen. Mi obezbeđujemo usluge, a to ima cenu i neko mora za to da plati.?
    Ipak, postoje i oni koji kažu da voda nikad ne bi smela da bude privatizovana.
    ?Ono što se dešava, jeste da je i sama voda izrezbarena i da će biti isparcelisana zavisno od ljudi koji su sposobni da je plate?, kaže Toni Klark, autor Plavog zlata i kritičar globalne korporizacije voda.
    On kaže da, i pored toga što kompanije tvrde da mogu efikasnije isporučivati vodu, to često nije slučaj, a cena kojom se to plaća, jeste gubitak javne kontrole.
    ?To su ugovori na 25 i 30 godina po kojima korporacija ima ogromnu kontrolu nad nečim što je suštinsko za sam život?, kaže Klark.
    Dejvid Bojs, koji radi za savez Trejd juniona, kaže da je sama činjenica što je voda profitabilna, razlog što ne bi smela da bude privatizovana.
    ?Vaše mušterije se mogu uhvatiti, jer ne mogu da se odluče: E, neću više da kupujem vodu, neću više da otvaram slavinu?, kaže on. ?Ali toga se ne možete držati. Možete da pređete s koka-kole na pepsi, ali ne možete da pređete s vode na... šta??
    Istraživanje ICIJ-a pokazuje slučajeve gde su u privatnom menadžmentu usluge i pristupi bili poboljšani. Ali, širom sveta, privatizacija je takođe donosila i povećane troškove, zatvaranje slavina za siromašne, s kompanijama koje su se povlačile iz ugovora kad nisu mogle da ostvare dovoljan profit.


    Svetski raport
    1,1 milijarda
    Procenjen broj ljudi po celom svetu koji nemaju pristup čistoj pijaćoj vodi.

    2,4 milijarde
    Procenjen broj ljudi po celom svetu koji nemaju pristup higijenskim uslovima.

    2 milijarde
    Procenjen broj ljudi po celom svetu koji nemaju pristup podzemnim vodama (oko jedne trećine svetske populacije). Zemlje širom sveta brzo se suočavaju sa osiromašavanjem izvora podzemnih voda, uključujući delove Indije, Kine, zapadne Azije, Arapskog poluostrva, nekadašnjeg Sovjetskog Saveza i zapadnog dela Sjedinjenih Država.

    Oko 80
    Broj zemalja koje su do sredine devedesetih iskusile ozbiljnu nestašicu vode. To čini oko 80 odsto svetske populacije.

    Jedna trećina
    To je deo globalne populacije koja živi u zemljama sa umerenim do visokim stepenom stresa.

    Dve trećine
    To je deo globalne populacije za koji se očekuje da će za manje od 25 godina živeti u stresnim uslovima kad je voda u pitanju.

    40 odsto
    Povećanje globalnog iskorišćenja voda koje se očekuje do 2020.

    30 milijardi dolara
    Projektovani godišnji troškovi da se siromašnom svetu univerzalno obezbedi pristup vodi do 2015.

    (Izvor: Ekološki program Ujedinjenih nacija, GEO-globalni ekološki pogled 3, prošlost, sadašnjost i budućnost u perspektivi)

  4. #19
    Datum priključivanja
    Feb 2005
    Poruka
    32

    A sta se desilo u Makedoniji jos 2001.

    Ovaj tekst sam upravo nasao na net-u. Ako ga pazljivo pratite - mozete da nadjete skoro sve korake kojim se velike kompanije sluze da opravdaju privatizaciju vode u jednoj drzavi (to sam opisao ranije). Vrlo interesantan i upozoravajuci tekst...


    Blokada kanistra

    **Makedonija ne samo sto je gladna, vec je sve vise i zedna. Zbog suse i politikanstva ove godine, izrazenije nego ikada pre, kuburi s vodosnabdevanjem. Nakon Kumanova letos, sada se stanovnici Prilepa za normalizaciju snavdevanja vodom bore blokadama saobracajnica. Zitelji Skoplja strahuju da ce im najavljena privatizacija javnog preduzeca "Vodovod i kanalizacija" uz ucesce investitora iz inostranstva, tek zagorcati zivot. Strucnjaci upozoravaju da je voda dragoceno nacionalno bogatstvo i da njom ne mogu gazdovati stranci. Ustavni sud treba da odluci ko je u pravu - gradski oci, ili eksperti!

    AIM Skopje, 06.12.2001

    Uz sve muke kojima su izlozeni politicko-bezbednosnom krizom, gradjani Makedonije ovih dana mnogo trpe i zbog nedostatka vode za pice. Ne samo sto su gladni, prema poslednjoj analizi svetske organizacije za hranu FAO- stavljeni su, kao jedini iz Evrope, u drustvo Avganistana, Etiopije, Bangladesa, vec su i sve vise zedni. Zemlja zbog suse i politikanstva, trenutno, izrazenije nego ikada pre, uveliko kuburi s vodosnabdevanjem. Na kraju ove najsusnije godine, unazad pola veka, najteze je stanovnicima Prilepa. Ovaj grad sa sto hiljada ljudi danima vapi da mu se pomogne, ali nema ko da ga cuje. Ogorceni prilepcani traze spas od Sobranja Makedonije, apeliraju i mole vladu da za trenutak bar zaboravi "visoku" politiku i da se zainteresuje za njihov goruci problem. Gradonacalnik Sasa Pirganoski najavljuje tuzbu protiv drzave koja ne postuje vlastite zakone, a gradjani koji se samoorganizuju, svakodnevne blokade glavnih magistralnih saobracajnica. I to kanistrima i drugim posudama u kojima skupljaju vodu za pice i licnu higijenu! U pojedinim delovima grada vec petnaest dana su cesme potpuno suve, a dostava vode sa par cistreni izaziva ogromnu nervozu i frustracije. Otkazuju se operacije u bolnicama, pacijenti se salju kucama, zatvraju se vrtici i skole. Zivotni ritam je poremecen, proglasena je elementarna nepogoda, a i tuce u dugim redovima pred cisternama nisu retkost. Gradu, upozoravaju strucnjaci, preti epidemija.

    Sistem za vodosnabdevanje "Studencica" koji je gradjen samodoprinosom mestana nekoliko opstina odavno ne funkcionira kako treba. Svojevremeno je bio izvor brojnih nesuglasica, medjunacionalnih tenzija, svadja lokalnih rukovodstava, strajkova, pa i politickih obracuna. Drzavni celnici su obecavali pomoc, aktuelizirali je pred svaki izborni ciklus, ali problem,do dana danasnjeg, nisu uspeli da rese. Nasuprot svim zakonima koji prednost daju ljudima, i moralnim normama, u ovim kriznim trenutcima, dragocena tecnost se ne usmerava u cevi gradskog vodovoda, vec se i dalje koristi za hladjenje turbina termoelektrane Oslomej kod Kiceva! Vlada je, tvrde dobro upuceni, u velikoj dilemi. U rukama ima mac sa dve ostrice. Ne zna da li da uslisi molbe zednih gradjana, ciji su zivoti u opasnosti, ili da izazove jos vece nevolje druge vrste. Naime, ukoliko iskljuci Termocentralu, po oceni Elektoprivrede Makedonije, oko 200 hiljada stanovnika, pretezno Albanaca, ce ostati bez struje. Za njenu kupovinu iz inostranstva treba, izracunato je, dati dva miliona americkih dolara mesecno, koje, navodno, nema!

    U ocekivanju odluke vlade svi se mole, pogleda uprtih u nebo, ocekujuci kisu i spas od boga! Ako ga ima! Inace, za resenje akutnog problema vodosnabdevanja Prilepa ima vise predloga, ali za svaki od njih treba ne samo mnogo para i vremena, vec pre svega politicke volje!

    Dok se voda u Makedoniji koristila samo za pice, umivanje i pranje, problema nije bilo, ubedjeni su analiticari. Tvrde da se ona sada, otkako je stavljena u kandje politike, koristi za sve, a najmanje za zadovoljavanje osnovnih ljudskih potreba. Apeluju na politicare da se osveste i da shvate da voda ne zavisi od vlasti, ne poznaje partije, ili izbore, ona je sirovina koja se ne moze obnavljati i sama diktira prirodna pravila koja se moraju postovati, dok za to jos ima mogucnosti.

    Da apsurd bude veci, u zemlji se vec danima realizuje kampanja sa sloganom: "Zivot zavisi od vode-sve zavisi od nas" u koju Javno vodoprivredno preduzece pokusava da natera ljude na stednju te dragocene tecnosti i za to trosi ogroma sredstva. Novac je dobijen od USAID, Americke Agencije za medjunarodni razvoj, kao podrska kreditu EBRD namenjenom poboljsanju vodosnabdevanja u pet opstina u zemlji. To su Veles, Kumanovo, Strumica, Stip, Ohrid i Struga. Vise od 200 hiljada maraka je dato za propagandni materijal i spotove koje, veliki je znak pitanja koliko ko shvata i da li uopste imaju efekata. Kod nas na Balkanu, ocenjuje direktor makedonskog Fonda za vode Aleksandar Lepavcov, tesko ide sa prevaspitavanjem ljudi putem reklama! Bilo bi mnogo bolje, dodaje, da se taj novac investirao za resavanje konkretnih problema u vise komuna, u Prilepu, na primer, koji nije na tom spisku, jer, koje li ironije, njegov grdonacalnik pripada partiji opozicije!

    Sa "bogate" liste problema kao najteze, Lepavcov navodi starost vodovodne mreze, koja u proseku iznosi 25 godina. Tvrdi da 50% mreze ne odgovara svetskim standardima, da je 30% jos ne zavrseno, iako je izgradnja pocela pre desetak godina, da na putu od izvora do potrosaca nepovratno nestaje oko 30% vode koja se u ovoj zemlji, navodno, jos ne smatra trzisnim artiklom.

    Vodu u Makedoniji svi koriste, retko se ko za nju brine, a jos manje placa obaveznu nadoknadu propisanu zakonom. Ne samo sto sluzi za pice, vec se njome, kao nigde u normalnom svetu, peru ulice, polivaju zelene povrsine, mesa malter? Sve tece u stilu one narodne: "mnogo babica-kilavo dete". U eksploataciji voda ucestvuje pet Ministarstava: za poljoprivredu, sumarstvo i vodoprivredu, za transport i veze, za ekonomiju, za ekologiju i za zdravstvo, kao i druge manje drzavne institucije u koje spada i pomenuti Fond za vode. Svi, naravno koriste vodu da ugase zedj, ili obave neki vazan posao, ali nazalost, tvrde u Javnom vodoprivrednom preduzecu, niko za to ne daje ni denara. Naplata vodarine se jedva ubire od svega 30% korisnika. Medju najvecim duznicima su razne drzavne institucije i mnogi poslanici. Stoga je pravo cudo kako ova institucija ima samo 20 miliona maraka gubitaka i kako opstaje kao privredni subjekat. Mozda bi bilo bolje, kazu nasi sagovornici, da se likvidira, jer i onako, nema nikakvog autoriteta i uticaja u resavanju problema vodosnabdevanja.

    Parlament je doneo 1998 godine novi zakon o vodama, ali je on ostao "mrtvo slovo na papiru". Sprovodjenje u praksi je zakocila politika i mocnici sa vrha drzavne hijerarhije. Izostala je planirana organizaciona reorganizacija, svaka komuna je sa vodom gazdovala samostalno, sa kapitalom koji se na nivou zemlje procenjuje na dve milijarde maraka, bez ikakve kontrole, osim- partijske! Za svaki investicioni projekat u ovoj oblasti gde ima dobrih para, unazad tri godine, su formirana nova preduzeca, a za direktore naznaceni vojnici partija koalicije na vlasti. To je slucaj sa hidrosistemima "Kozjak", "Lisice", "Ilovica", ili sa projektom za rehabilitaciju i prestruktuiranje voda u zemlji, "teskom" 32 miliona dolara za koji se drzava proslog meseca zaduzila kod Svetske banke. U igri su, tvrde dobro upuceni izvori koji su zeleli zadrzati anonimnost, ogromne finansijske malverzacije, pocev od oprosta dugova uz naplatu licne provizije, do svesnog pranja novca, za koje niko ne odgovara!

    Vrhunac skandala koji privlaci paznju javnosti je najavljena privatizacija skopskog Javnog preduzeca "Vodovod i kanalizacija", kojim se, kako su ubedjeni mnogi, oped krsi Ustav. Naime, celnici glavnog grada Makedonije su naumili da gazdovanje ovim preduzecem i glavnim gradskim vodovodom narednih deset godina ustupe, na medjunarodnom tenderu, nekom privatnom operatoru. Izabran je vec i konsultant iz Austrije, koji marljivo radi na postavljenom zadatku i za koncesiju ponudjeno 51 % akcija. Ostalih 49% ce zadrzati gradska uprava. Gradonacalnik Skoplja Risto Penov tvrdi da je ovakva odluka doneta, navodno, po preporuci Svetske banke koja pozajmljuje novac za izgradnju nove vodovodne i kanalizacione mreze u gradu i njegovoj okoliniino i za nabavku opreme za odrzavanje gradskih zelenih povrsina, te kopanja bunara sa tehnickom vodom za tu svrhu. Strani operator nece upravljati izvorom Rasce, zasticen zakonom o vodama, kao prirodno bogatstvo, vec ce samo vodu koristiti i za to placati nadoknadu. Cenu vode ce, tvrdi Penov, odredjivati gradska uprava, a stranci ce rukovoditi naplatom i odrzavanjem infrastrukture. Prilikom transformacije preduzeca, naglasava skopski gradonacalnik, niko od zaposlenih nece ostati bez posla?!

    Sve ovo lepo zvuci, ali je za mnoge dobre poznavaoce prilika u vodoprivredi, kao i za mnoge gradjane, krajnje neprihvatljivo, jer je u suprotnosti i sa Zakonom o vodama i sa Ustavom. Nacionalno bogatstvo se mora cuvati, a ne davati strancima na koriscenje, ma koliko god da oni deklarativno imali dobre namere, istice Petar Bocvarov, bivsi direktor skopskog preduzeca "Vodovod i kanalizacija" koji je odluku grada o privatizaciji te javne institucije od posebnog drzavnog interesa obzalio pred ustavnim sudom. Ubedjen je da grad nema prava "prodavati" nacionalno bogatstvo strancima, da ce cak 800 od 1200 zaposlenih biti otpusteni kao tehnoloski visak, da ce u roku od tri godine cena vode koju ce placati gradjani biti povecana za vise od 30 %.

    Ustavni sud treba da odluci ko je u pravu - gradski oci, ili eksperti. Zitelji Skoplja strahuju da ce im najavljena privatizacija javnog preduzeca "Vodovod i kanalizacija" uz ucesce investitora iz inostranstva, tek zagorcati zivot!

    AIM Skopje

    BRANKA NANEVSKA

    Izvor: http://www.aimpress.ch/dyn/pubs/arch...2-pubs-sko.htm

  5. #20
    Datum priključivanja
    Nov 2001
    Lokacija
    Beograd
    Poruka
    7,337
    Ускоро се продаје још један извор воде у Србији. Заједно са БИП-ивом пиваром "Скадарлија" продаје се и извор питке воде који се налази у њој. Тачније, званично нигде није написано да се продаје и извор, али није ни регулисано шта се дешава са извором који се налази на парцели која се продаје!

    Од продаје пиваре се није одустало ни зато што постоје наследници власника коме је цело то подручје одузето после II светског рата. Пивара се простире између улица Скадарске и Цетињске. Почетна цена је 10.655.500 евра и продаје се 14.124 квадрата плаца са свим објектима и опремом. Међу објекте спадају и

    - Стара пивара;
    - Тржни центар »Скадарлија под кровом« (по мојој процени пов. око 10 000 квадрата);
    - Пивнице »Александар«, »Бајлони« и »Велика Скадарлија«.

  6. #21
    Datum priključivanja
    Sep 2007
    Poruka
    10,812
    Карта извора Србије
    Prikačene slike Prikačene slike  

Strana 2 od 2 PrvaPrva 12

Pravila ostavljanja poruka

  • Ne možete postaviti novu temu
  • You may not post replies
  • You may not post attachments
  • Ne možete urediti svoje poruke
  •  

VoIP Jeftino telefoniranje sa inostranstvom - www.cent.rs
SEO Optimizacija sajtova
Gift Ideas
Protivpozarna vrata