Stalna tema na žalost.

Danas su naši majstori javili da su prodali mlekarsku industriju po dobroj ceni od 575 miliona evra.
Ako podelim taj iznos sa 7 miliona koliko cu pretpostaviti da nas ima, dobijam iznos od 82,14 evra.
Da godišnje iz Srbije ne pobegne po 40 hiljada ljudi, da ne umiremo od stresova koje nam serviraju možda bi nas bilo 10 miliona, a onda bi taj iznos bio još manji, 57,50 evra.

Nisam siguran koliko mi se, kao građaninu Srbije, isplati da izgubim sigurnost u snabdevanju hranom za taj iznos.

Ako dalje pretpostavim da je današnja moderna porodica na žalost tročlana, dobiću 82,14x3= 246,42 evra po porodici.

Ako pretpostavim dalje da kao porodica kupim litar mleka i litar jogurta dnevno i pretpostavim da sam pametnom ekonomijom prosečno osiromašena osoba koja nikada ne može sebi da priušti puter, kiselo mleko ili kiselu pavlaku... Da uzmem čak da sam jogurt i mleko zajedno platio samo 1 evro...
Ja sam siromaško uložio u mlekarsku industriju taj iznos za 247 dana.

U pravu su naši vladari. Treba me dalje gaziti. Za godinu dana ću pokazati da sam jači investitor od multinacionalne kompanije iza koje stoje garancije 4 banke.
A mleko i mlečne proizvode, što je najgore od svega, godinama koristim... Baš me treba žestoko oporezovati.

Velike su polemike oko toga da li su mere štednje, privatizacija kakva se reklamira i strane investicije rešenje za izlazak iz krize.

Što se mene tiče ne sumnjam ni malo da godinama u nazad, a i dalje naši "vladari" sve rade pogrešno, iako se i dalje molim da se dozovu pameti. Kad kažem pogrešno, mislim na pogrešno za građane Srbije, ne znam koliko matematika može da pokaže da treba da se brinem za njih...

Obećanje da će neko uz mere štednje osetiti boljitak za godinu dana... Pa gde je 2016 godina... Za to vreme mogu da kupim celu industriju...

Ajd neka mi neko pokaže da je danas za građanina Srbije za 0,3% bolje nego juče. Samo takvom čoveku mogu da verujem da će za godinu dana u srbiji biti bolje.