User Rating: 5 / 5

"Демократија је најбољи начин да се прикрије недостатак одговорности"

Ненад Васиљевић

 На изборе 17. децембра сам изашао да гласам са посебном мотивацијом да покушам да допринесем одбрани Члана 5. став 4. Устава Републике Србије.

Колико год ми била привлачна идеја демократије, резултати избора су поново показали да демократија није права опција за оганизовање било ког друштва у свету, јер очигледно ни једно данашње друштво није довољно зрело за то. Испаде да је демократија најбољи начин да се прикрију и покрију последице неодговорног понашања у једном друштву.

 Пре него што наставим са писањем, опомињем читаоца да сам, колико год то било непопуларно у данашње време, ја ипак по мало религиозан, присталица онога "Без Бога ни преко кућног прага". Опомена је стога што ни сам нећу, вероватно до своје смрти, сазнати да ли је ово моје ноћашње писаније само искушење коме нисам одолео, па ме кроз размишљања води ко не треба, тако да је сво даље читање и на вашу одговорност, а избор на вама. 

Ко је победио на овим изборима?

 По мени, ови избори јесу били мало другачији. А ко је победио, а ко добио су такође различите ствари.

За мене су победници ових избора сви они људи који су, на жалост испровоцирани трагичним догађајима у школи и у Младеновцу након тога, изашли на улицу и показали да је већинска Србија заиста против насиља.

На жалост, пошто нам још увек недостаје зрелости за паметније организовање друштва, и овде су се умешали политичари "да као искусни помогну у организовању" протеста.

 Технички су политичари на добитку, добиће од државе новац и посланичка места. А ако желе да заиста буду на добитку, морају да разумеју да су у целој причи последњи а никако први, искрено бих волео да посланичка места добијена на овај начин припадну разумним и поштеним људима који би били прави представници у парламенту разумних људи који су им то омогућили. Не знам колико можемо да рачунамо на њихову савест, али покушаћу да размишљам позитивно.

 "Владајућа" странка је такође највећи добитник и новца и мандата, поново уз агресивно понашање, злоупотребе и кршење више закона и самог Устава Републике Србије, тако да су у ствари, бар за мене, постали и званично прави губитници. Острашћени и насилни према свима који мисле другачије.

Резултати осталих странака су, као и увек, показали да многи грађани Србије још увек уместо за себе гласају за рекламе на телевизији.

Интересантан на овим изборима ми је био покушај ДЈБ и "лудог Радула", како зову Радуловића, да помири непомирљиво, и у сваком случају су нас подсетили на то да су пристојно понашање и дијалог још увек могући.

У сваком случају, ако се крене од укупног броја уписаних бирача, већ се у самом броју види да ту нису чиста посла.

Хјустоне, имамо проблем!

Наравно да нико од нас проблеме не воли, али су проблеми део наших свакодневних живота. Ми смо дошли до тога да смо толико окружени проблемима у сваком сегменту друштва, тако да смо, а што је и природно, почели да окрећемо главе на другу страну, јер је већини количина нелогичности у околини, на које наизглед не можемо ни да утичемо, постала неиздржива.

Ја сам од људи који више воле да виде добре ствари, а кад наиђем на проблем, покушавам да га решим и ништа више. Добра ствар је што већина проблема има решење.

Ако се слажете да смо приметили да проблем постоји, што нам је био први корак, као други корак би требало да извршимо анализу проблема.

1. Бројеви

Ако анализирамо изборе, узимајући податке са сајта РИКа, прво што се може видети је да ни до данас 24. децембра нису обрађена сва бирачка места. Обрађено је 8242 од 8273.

Изборна листа Србија не сме да стане је освојила овај пут 1.779.218 односно 27,37% гласова од укупног броја грађана са бирачким правом.

1.926.574 од преосталих 2.036.281 гласова су они који су гласали за неког другог, што даје остатак од 109.707 односно 2,875% негде изгубљених гласова.

Неважећих листића према данашњој ситуацији на сајту РИКа има 2,73%, можда је она разлика од 0,1423% односно 5.544 бирача изгубљена на 31-ном необрађеном бирачком месту.

 2. Чињенице (молим да ме исправите ако негде грешим)

Толика фарса са изборима, толики потрошен новац, толики потрошени живци узалуд. Као да изборе нисмо имали и раније... да ли је опозиција навучена на ове изборе је апсолутно небитно. Врло проста математика каже да је једини начин да се победи владајућа странка да се се апсолутно све остале странке удруже у једну опозициону листу, па и СПС. Да ли би то био успех и да ли то треба да буде циљ коме се тежи?

Чињеница је да ако стално радимо исто, а очекујемо другачије резултате, сваки неуропсихијатар има сва права да нам изда потврду да смо луди.

Велики део чланова владајуће странке је у странци искључиво зарад личног интереса. Лични приход им је искључиво везан за странку, тако да је бесмислено да помислимо да нису гласали за њих, односно за себе, пошто приход не сме да стане.

Ако се узме да је број чланова владајуће станке сам по себи близак броју освојених гласова, а ако не, додајмо на пример и по 0,9 чланова породице по члану странке, сва средства која су уложили у рекламу им нису била довољна да навуку грађане.

Када сам погледао сајт РИК-а тог 17. децембра у 22:37, РИК је унео резултате само са једног јединог бирачког места са навеће општине у Београду. Председник државе, председник свих грађана, се пре тога обратио са тачним резултатима у граду и републици.  

3. Додатна питања

Да ли мислите да је нормално да се даје легитимитет за доношење било какве одлуке у име грађана Србије некоме кога је подржало мање од једне четвртине грађана?

Да ли ваш партијски постављени руководилац, ако сте на пример запослени у државној управи, има основано право да се према вама понаша арогантно, као да сте роб а он ваш газда? (мислим да ни у било ком другом случају нико нема право на то)

Ако више од половине бирача који су изашли на гласање нису гласали за владајућу странку, да ли та странка има легитимитет да представља све грађане Србије?

4. Кораци које треба предузети да би се проблем решио

Као прво, чак и, или још боље нарочито ако вам математика није била јача страна у школи, покушајте да се вратите на податке са званичног сајта наведене изнад и уложите мало напора да их разумете. Могуће да је у њима скривени код за очување Србије и решење за очување Косова и Метохије. Ако је веровати Галилеу, математика је ипак језик којим је исписан универзум.

Буђење.

Комуникација. Морали би да научимо политичаре од врха ка дну да је комуникација нешто што има два смера. 

Обрада већ поднетих кривичних пријава, за које је већином одавно требало поступити по службеној дужности, па затим утврђивање из којих кривичних дела су настајали уговори штетни по нашу државу и појединце, како би се такви уговори поништили. Никако са циљем да се тиме било ко свети па макар и грамзивим појединцима.

Хитно је по мени потребно укључити Правни факултет, разговарати са судијама Уставног суда, нарочито онима које је својевремено сменио Томислав Николић, замолити их да својим искуством помогну да се нађе прави начин покретања Уставних жалби, како би се сачувао уставни поредак наше Републике Србије.

 Ми обични људи мање треба да се бавимо високом политиком и високим обманама. Овде поново морам да вас подсетим да су жене могле да оду у пензију са 53 године, а нико не поставља питање ко им је у међувремену украо десетогодишње пензије са причом о продужењу животног века, да не идем и у то да је за многе то значило да и не доживе остваривање права на своју стечену пензију.

 Док год нам је државно уређење овакво какво јесте начин приказивања изборних података мора да буде другачији, тако да се за израчунавање процената користи укупан број грађана Србије. Прикази некаквих 40 или 50% само хране политичаре са неком од подврста поремећаја личности, што даље неповољно утиче и на њихово ментално здравље, а нас много кошта.

Ова страница је још увек у изради, слободно предложите како да је довршим и молим вас навратите касније!

User Rating: 5 / 5

Ovaj tekst pišem u dobroj nameri i posve?ujem ga prvenstveno svojoj porodici, pa zatim našim penzionerima koji su me inspirisali, a i svim dobronamernim ?itaocima, uz molbu svima njima da mi pomognu da ga i dovršim.

“Pre upuštanja u raspravu o glavnoj stvari,” što bi moji pravnici rekli, zamolio bih lekare da, u slu?aju da se teže razbolim, delimi?no modifikuju usvojeni protokol i da me neposredno pre priklju?enja na kiseonik ili respirator, ukoliko sam u stanju da je tako nešto mogu?e, nateraju da progutam supenu kašiku rena. Ne mora da bude doma?i ren, može i onaj “C” ren, iako kažu da je austrijski, nije mi se loše pokazao u nekim drugim prilikama… Dalje, za potrebe ovog teksta ?u sve prepisati, u nadi da ?u što ve?i deo materijala preuzeti iz “sveta ideja”, a manji broj iz ostalih izvora. Svako nenavo?enje izvora je slu?ajno, tako da vas molim da me opomenete da ih navedem.

E ovako…

Pokuša?u da kažem zašto smatram da je došlo vreme za pitanja. I zašto ja doživljavam ovu pandemiju kao priliku. Priliku koja se javlja jednom u 100 godina.

Teško je normalnom ?oveku da razmišlja i pri?a o nekakvoj prilici dok ljudi u celom svetu umiru. U trenutku pisanja ovog teksta je samo u Srbiji potvr?eno 1476 obolelih, hospitalizovano 874, na respiratoru 81, a umrlo 39 ljudi. Sino? sam se ?uo sa prijateljicom koja se trenutno nalazi u Angoli, kaže mi da je trenutno tamo bolja situacija, da je ukupno zaraženih 8, od kojih je 2 umrlo. A da li je bolja? Ako se bavimo procentima, mogli bismo da kažemo da je u Srbiji umrlo 2,65%, a u Angoli 25,00% potvr?enih. Ista ra?unica bi rekla da je u svetu u trenutku po?etka pisanja ovog teksta umrlo 5,15% potvr?enih. Kada kažemo da od “obi?nog gripa” godišnje umre 0,5% ?itaoc treba da razume da je to ipak malo druga?ija ra?unica. A ovo je, pored ostalog, prilika da se taj “mali broj” od 0,5% u budu?nosti što više smanji. Ako je i 0,1% hajde da težimo da ga svedemo na npr. 0,001%

Ideja je slede?a…

Dosadašnje životno iskustvo me je nau?ilo da smo bar mi, koji smo nastanjeni ovde u Srbiji sr?ani, kreativni, ?esto i tvrdoglavi i zatucani, a suviše ?esto i pravi idioti.
Na žalost, na primer, naša sr?anost nas, u krajnjem skoru, naj?eš?e dovodi samo do velikog broja kardio-vaskularnih oboljenja. (osim ako se bavimo sportom?)

Pitanje ili kritika nas uklju?uje u mod u kome mislimo da smo napadnuti i kre?emo da se branimo.
To je u sporadi?nim slu?ajevima inicijator dobrih stvari, ali nas sve na?eš?e mnogo košta.

Jedan moj dobar prijatelj bi ovde naveo razliku izme?u kritike i kritizerstva, ali za sad ?u ostati samo zahvalan za to što, ako zatreba, o tome imamo koga da pitamo za detalje.
Pitanja i pretpostavke su, na kraju, osnov svake nauke, tako da se nadam da ?e ovo što pišem poslužiti istraživa?ima, a i nama drugima, da u najkra?em mogu?em roku krenemo ka traženju odgovora.

Bez pravog pitanja, mogu?nost da do?emo do pravog odgovora je zanemarljiv!

Ako smo se složili oko toga koliko su pitanja važna, ja bih na dalje krenuo da ih postavljam inicijalno, u nadi da ?ete mi se priklju?iti sa vašim pitanjima.

Pitanje: Da li su postoje?i medicinski protokoli za zbrinjavanje pacijenata obolelih od gripa takvi da im donose više koristi nego štete?

https://journals.lww.com/em-news/blog/breakingnews/pages/post.aspx?PostID=508

https://dgs-urgent.sante.gouv.fr/dgsurgent/inter/detailsMessageBuilder.do;jsessionid=DBDC45510E9223CFBBFA2C8DD90E0E3F.du-dgsurgentc1?id=30500&cmd=visualiserMessage

https://issuu.com/28jun/docs/handbook_of_covid-19_prevention_and_treatment_srps

Pitanje: Da li pored nabavke respiratora prednost treba dati i pažnju usmeriti ka ja?anju imuniteta?

Kada je ovo po?elo, prvo smo bombardovani informacijama o nekakvoj citokinskoj oluji, koja nas toliko ošteti da u krv u?u bakterije i nakon toga sve otkaže. Kasnije tek saznajemo da ova pojava nije ekskluzivitet kod novog virusa. ?ak se ispostavlja da je kod ovog virusa manje izražen onaj deo sa sekundarnim napadom bakterija.
Iako je potpuno logi?na reakcija u tom periodu bila hyperinflammation + zdravorazumska logika => immunosuppression, moja naopaka logika je to odmah odbacila kao pogrešan pristup.
Jer umesto da razmišljamo da je odgovor imunološkog sistema preteran, treba da razmišljamo samo da je pogrešan.

Ako imamo situaciju da je ve?ina pacijenata ipak sa blažim simptomima, (oni sa ja?im imunitetom??), ... kakav bi trebalo da nam je odgovor. U tom trenutku smo imali samo mogu?nost palijativne nege - respiratori, a sve ipak ostaje na prirodnim odbrambenim mehanizmima...

Pitanje je bilo da li bi trebalo da se oslobodimo straha i ja?amo imunološki odgovor umesto da ga ublažavamo?
Neposredno nakon toga sam delimi?no dobio odgovor kroz onaj drugi link na francuskom iz prethodnog pitanja.

Pitanje: Da li je logi?no da se u vreme posta veruju?im bolesnicima omogu?i prilago?en na?in ishrane u bolnicama?

Sa jedne strane plu?na oboljenja idu ruku pod ruku sa neuhranjenoš?u, u Vojvodini se koristi slanina sapunjara kao odli?na zaštita. Sa druge strane, ljudi uz pomo? gladovanja uspevaju da se izbore sa teškim upalama, potvr?eno je i nau?no da gladovanje redukuje upale i ispravlja ?ak i hroni?ne upale.

Pitanje: Da li penzionerima treba dozvoliti izlazak iz ku?e?

Da se razumemo, da sam ja mestu naših vladara, sa informacijama u trenutku donošenja odluke o ostajanju u ku?ama, verovatno bih u?inio isto.

Me?utim, baš u cilju o?uvanja zdravlja starije populacije potrebno je aktivno razmišljati o tome kako prevazi?i problem koji je nastao odlukom da se stariji od 65 godina zatvore.

(U krajnjem slu?aju, da sam stariji od 65 godina, da li bi mi se možda više isplatilo da iza?em na ulicu i prijavim se prvom policajcu koga vidim. Za mesec dana zatvora, doprineo bih društvu za 30 hiljada dinara, imao bih stan i hranu, a uz dobro vladanje svakog dana bih imao priliku da iza?em napolje u dvorište da prošetam?)

Broj godina života ?esto ne daje pravu sliku stvarne biološke starosti organizma. Mnogi stariji sugra?ani su još uvek sa nama samo zahvaljuju?i kretanju.
"Struka" na koju se pozivaju sigurno zna koje su posledice zatvaranja u ku?e, sve uz stres izazvan raznim strahovima i neizvesnoš?u. Kako god da razmišljam, kriterijum preko 65 mi ne pije vodu. Posmatraju?i ljude oko mene ispada da je ta ugrožena kategorija verovatno 40+, a da ima mnogih 70+ koji su u malom riziku? 

Stres i imunitet

Ovaj ?lanak mi je npr. interesantan… https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4465119/

Možda “struka” ima razloga da misli da i nije loše kad vas neko uplaši sa TV-a ili SMS porukom.

Naime tokom akutnog stresa koji traje nekoliko minuta, odre?ene vrste c?elija se mobilišu u krvotok, potencijalno pripremajuc?i telo za povrede ili infekcije tokom aktiviranja mehanizma koji se u poslednje vreme popularno zove „bori se ili beži“.
(Segerstrom SC, Miller GE. Psychological stress and the human immune system: a meta-analytic study of 30 years of inquiry. Psychol Bull. 2004;130:601–630.)

Akutni stres tako?e povec?ava nivo pro-upalnih citokina u krvi.
(Steptoe A, Hamer M, Chida Y. The effects of acute psychological stress on circulating inflammatory factors in humans: a review and meta-analysis. Brain Behav Immun. 2007;21:901–912. )

Ali...

Hroni?ni stres koji traje danima i godinama, poput akutnog stresa, povezan je sa višim nivoom pro-upalnih citokina, ali sa potencijalno razli?itim posledicama po zdravlje.
(Gouin JP, Glaser R, Malarkey WB, Beversdorf D, Kiecolt-Glaser J. Chronic stress, daily stressors, and circulating inflammatory markers. Health Psychol. 2012;31:264–268. )

Upala je potreban kratkotrajni odgovor za eliminaciju patogena i zapo?injanje izle?enja, ali hroni?na, sistemska upala predstavlja deregulaciju imunološkog sistema i povec?ava rizik za hroni?ne bolesti, uklju?ujuc?i aterosklerozu i krhkost.
(Ershler WB. Interleukin-6: a cytokine for gerontologists. J Am Geriatr Soc. 1993;41:176–181.)

Druga posledica hroni?nog stresa je aktiviranje latentnih virusa. Latentna aktivacija virusa može odražavati gubitak imunološke kontrole nad virusom, a ?esta aktivacija može prouzrokovati habanje imunološkog sistema.
(Pawelec G, Akbar A, Caruso C, Solana R, Grubeck-Loebenstein B, Wikby A. Human immunosenescence: is it infectious? Immunol Rev. 2005;205:257–268. )

Zanimljivo je da ovi odgovori možda nisu isti za sve. Na primer, kod onih koji su doživeli nevolje u ranoj fazi života, verovatnije je da c?e se pokazati prenaglašene imune reakcije na stres.
(McEwen BS. Brain on stress: how the social environment gets under the skin. Proc Natl Acad Sci USA. 2012;109:17180–17185.
Carpenter LL, Gawuga CE, Tyrka AR, Lee JK, Anderson GM, Price LH. Association between plasma IL-6 responses to acute stress and early-life adversity in healthy adults. Neuropsychopharmacology. 2010;35:2617–2623.)

Pitanje: Koje podatke je bitno prikupiti prilikom prijema pacijenata?

Kada se sve ovo završi, verujem da ?e mnogim istraživa?ima, biti važno da analiziraju šta je zaista važno kod o?uvanja imuniteta.

Voleo bih da smo kreativni i da kreiramo dobar upitnik.Od toga da li su pacijenti sa blažim simptomima pili kafu i u kojoj meri, koliko unose še?era, da li se bave sportom i sli?no. Mogu biti bitni npr. podaci o vakcinacijama, lekovima, ishrani (gmo, konzervansima), propistljivim crevima, antibioticima i crevnom florom...
Na primer, bilo bi interesantno da znamo koliki je broj pacijenata sa kriti?nim manifestacijama prethodnih godina primao vakcine za sezonski grip.

Pitanje: Da li je uzdržavanje od kašlja i kijanja izazvanih strahom i protokom informacija jedan od uzroka loše klini?ke slike kod nekih pacijenata?  

Prirodni na?in za spre?avanje gomilanja telesnih te?nosti u plu?ima nije dobro spre?avati. Velika je važnost da pri tome ne zarazimo druge i socijalno distanciranje jeste veoma važno. Ali nedostatak kretanja i boravak u zatvorenim prostorijama nas tako?e ubacuju u taj za?arani krug koji nas ?ini osetljivima. Da li je važno prona?i balans i ne pove?avati broj osoba koji time postaju ugrožena kategorija?
Ovde su tako?e, nama obi?nim ljudima, potrebne prave informacije, kako bi zajedno došli do kreativnih rešenja. Bilo bi sa jedne strane bolje pustiti sve one koji imaju mogu?nost da se samoizoluju na selu u ku?i sa dvorištem, ali sa druge strane promena lokacije je na?in za širenje zaraze. Potrebne su nam ideje i ovde...

Pitanje: Koliko nestandardne, šivene zaštitne maske smanjuju mogu?nost šitenja zaraze?

Generalno, problem sa zaštitnim sredstvima nastaje kad nam stvori utisak lažne sigurnosti. Ne verujem da postoji velika razlika izme?u prljave ruke ili prljave rukavice.

Pitanje: Da li je dugotrajno nošenje maski opasno po zdravlje?

Prirodno je da prilikom udaha unesemo po koju bakteriju, ali i da izbacimo po koju prilikom izdisaja. Li?no mislim da maskom štitimo druge, i mislim da je opravdano da je nosimo u prodavnici i sli?no. Me?utim, svako duže nošenje maske ja li?no smatram opasnim. Nošenjem maske spre?avam prirodno izbacivanje bakterija iz plu?a, dok im ujedno stvaram vlažno i toplo okruženje idealno za pove?anje njihovog broja. Da li ?emo imati pove?an broj pacijenata sa bakterijskom upalom plu?a kod revnosnih poštovalaca preporuka?

Срам нас било!

Поново смо дозволили да неко себи даје за право да нас дели на две супротне стране.

Уместо да се види зашто је велики број грађана нечим незадовољан, играмо се глупавих игара пребројавања, где се представници власти, уместо да се запитају зашто је и један грађанин незадовољан, труде да износе бројеве глава на улицама. (Колико год се бројали, мора цифра да буде испод 10000, претпостављам да је то критична бројка за било какво ван институциално предлагање)

Неко рече, што јача опозиција, то боља власт. Имајући у виду да у Србији опозиција не постоји, лако се, математички, долази до закључка и колико нам је власт добра.

Молим да се хитно идентификује мој представник у власти. Некако ми недостаје.

Република Србија је држава српског народа и свих грађана који у њој живе, заснована на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама и припадности европским принципима и вредностима.

Увођење радне обавезе изласка на улицу за запослене у државним органима, ради демонстрирања бројчане надмоћности, све са претњом стављања на “списак” оних који се не појаве, осим што представља урушавање суверенитета наше државе, присвајање суверености од грађана, потчињавање власти једној странци, смањивање достигнутог нивоа људских права, крши се забрана дискриминације, не поштује се људско достојанство, угрожава се физички и психички интегритет грађана Србије, понижавајуће је, крши се забрана принудног рада, крши се слобода мишљења и изражавања. Ништа се не разликује од силовања. И свашта још.

Ако сте се пронашли међу таквим запосленима, ако имате надређене који се толико ниско спуштају, сетите се да ви примате плату из буџета не зато што вам је неко даје на лепе очи, или што сте нечији роб, већ зато што вам се даје надокнада за то што дајете држави своје слободно време, долазите свакога дана на посао и трудите се да свој посао радите коректно за своју земљу, а никако за самопрокламоване, често шупље, робовласнике који себе доживљавају као “елиту” иако крше сва начела Устава Републике Србије.

Ја сам грађанин Републике Србије. То је једина држава коју имам и коју волим.

Република Србија није ништа мање моја држава него ваша.

Занимљив ми је текст на Форбсу… (део о томе шта би тамо неки американци требало да су до сада научили)

„У тешким временима, многи људи су често спремни да подрже страшне ствари које би биле незамисливе у нормалним временима.“

„Политичари обично траже арбитрарну власт да би се носили са националним проблемима и успоставили ред, иако су основни проблеми обично узроковани лошом владином политиком.“

„Они који теже да постану диктатори, понекад одају своје намере очигледном жељом да униште противнике.“

„Не постоји поуздан начин да се спречи да лоши или неспособни људи добију моћ.“

„Коначно, слобода се може заштитити само ако људи довољно маре да се боре за њу, јер свугде владе упиру за више моћи, и никада је се не одричу добровољно.“