User Rating: 5 / 5
Ovaj tekst pišem u dobroj nameri i posve?ujem ga prvenstveno svojoj porodici, pa zatim našim penzionerima koji su me inspirisali, a i svim dobronamernim ?itaocima, uz molbu svima njima da mi pomognu da ga i dovršim.
“Pre upuštanja u raspravu o glavnoj stvari,” što bi moji pravnici rekli, zamolio bih lekare da, u slu?aju da se teže razbolim, delimi?no modifikuju usvojeni protokol i da me neposredno pre priklju?enja na kiseonik ili respirator, ukoliko sam u stanju da je tako nešto mogu?e, nateraju da progutam supenu kašiku rena. Ne mora da bude doma?i ren, može i onaj “C” ren, iako kažu da je austrijski, nije mi se loše pokazao u nekim drugim prilikama… Dalje, za potrebe ovog teksta ?u sve prepisati, u nadi da ?u što ve?i deo materijala preuzeti iz “sveta ideja”, a manji broj iz ostalih izvora. Svako nenavo?enje izvora je slu?ajno, tako da vas molim da me opomenete da ih navedem.
E ovako…
Pokuša?u da kažem zašto smatram da je došlo vreme za pitanja. I zašto ja doživljavam ovu pandemiju kao priliku. Priliku koja se javlja jednom u 100 godina.
Teško je normalnom ?oveku da razmišlja i pri?a o nekakvoj prilici dok ljudi u celom svetu umiru. U trenutku pisanja ovog teksta je samo u Srbiji potvr?eno 1476 obolelih, hospitalizovano 874, na respiratoru 81, a umrlo 39 ljudi. Sino? sam se ?uo sa prijateljicom koja se trenutno nalazi u Angoli, kaže mi da je trenutno tamo bolja situacija, da je ukupno zaraženih 8, od kojih je 2 umrlo. A da li je bolja? Ako se bavimo procentima, mogli bismo da kažemo da je u Srbiji umrlo 2,65%, a u Angoli 25,00% potvr?enih. Ista ra?unica bi rekla da je u svetu u trenutku po?etka pisanja ovog teksta umrlo 5,15% potvr?enih. Kada kažemo da od “obi?nog gripa” godišnje umre 0,5% ?itaoc treba da razume da je to ipak malo druga?ija ra?unica. A ovo je, pored ostalog, prilika da se taj “mali broj” od 0,5% u budu?nosti što više smanji. Ako je i 0,1% hajde da težimo da ga svedemo na npr. 0,001%
Ideja je slede?a…
Dosadašnje životno iskustvo me je nau?ilo da smo bar mi, koji smo nastanjeni ovde u Srbiji sr?ani, kreativni, ?esto i tvrdoglavi i zatucani, a suviše ?esto i pravi idioti.
Na žalost, na primer, naša sr?anost nas, u krajnjem skoru, naj?eš?e dovodi samo do velikog broja kardio-vaskularnih oboljenja. (osim ako se bavimo sportom?)Pitanje ili kritika nas uklju?uje u mod u kome mislimo da smo napadnuti i kre?emo da se branimo.
To je u sporadi?nim slu?ajevima inicijator dobrih stvari, ali nas sve na?eš?e mnogo košta.Jedan moj dobar prijatelj bi ovde naveo razliku izme?u kritike i kritizerstva, ali za sad ?u ostati samo zahvalan za to što, ako zatreba, o tome imamo koga da pitamo za detalje.
Pitanja i pretpostavke su, na kraju, osnov svake nauke, tako da se nadam da ?e ovo što pišem poslužiti istraživa?ima, a i nama drugima, da u najkra?em mogu?em roku krenemo ka traženju odgovora.Bez pravog pitanja, mogu?nost da do?emo do pravog odgovora je zanemarljiv!
Ako smo se složili oko toga koliko su pitanja važna, ja bih na dalje krenuo da ih postavljam inicijalno, u nadi da ?ete mi se priklju?iti sa vašim pitanjima.
Pitanje: Da li su postoje?i medicinski protokoli za zbrinjavanje pacijenata obolelih od gripa takvi da im donose više koristi nego štete?
https://journals.lww.com/em-news/blog/breakingnews/pages/post.aspx?PostID=508
https://issuu.com/28jun/docs/handbook_of_covid-19_prevention_and_treatment_srps
Pitanje: Da li pored nabavke respiratora prednost treba dati i pažnju usmeriti ka ja?anju imuniteta?
Kada je ovo po?elo, prvo smo bombardovani informacijama o nekakvoj citokinskoj oluji, koja nas toliko ošteti da u krv u?u bakterije i nakon toga sve otkaže. Kasnije tek saznajemo da ova pojava nije ekskluzivitet kod novog virusa. ?ak se ispostavlja da je kod ovog virusa manje izražen onaj deo sa sekundarnim napadom bakterija.
Iako je potpuno logi?na reakcija u tom periodu bila hyperinflammation + zdravorazumska logika => immunosuppression, moja naopaka logika je to odmah odbacila kao pogrešan pristup.
Jer umesto da razmišljamo da je odgovor imunološkog sistema preteran, treba da razmišljamo samo da je pogrešan.
Ako imamo situaciju da je ve?ina pacijenata ipak sa blažim simptomima, (oni sa ja?im imunitetom??), ... kakav bi trebalo da nam je odgovor. U tom trenutku smo imali samo mogu?nost palijativne nege - respiratori, a sve ipak ostaje na prirodnim odbrambenim mehanizmima...
Pitanje je bilo da li bi trebalo da se oslobodimo straha i ja?amo imunološki odgovor umesto da ga ublažavamo?
Neposredno nakon toga sam delimi?no dobio odgovor kroz onaj drugi link na francuskom iz prethodnog pitanja.Pitanje: Da li je logi?no da se u vreme posta veruju?im bolesnicima omogu?i prilago?en na?in ishrane u bolnicama?
Sa jedne strane plu?na oboljenja idu ruku pod ruku sa neuhranjenoš?u, u Vojvodini se koristi slanina sapunjara kao odli?na zaštita. Sa druge strane, ljudi uz pomo? gladovanja uspevaju da se izbore sa teškim upalama, potvr?eno je i nau?no da gladovanje redukuje upale i ispravlja ?ak i hroni?ne upale.
Pitanje: Da li penzionerima treba dozvoliti izlazak iz ku?e?
Da se razumemo, da sam ja mestu naših vladara, sa informacijama u trenutku donošenja odluke o ostajanju u ku?ama, verovatno bih u?inio isto.
Me?utim, baš u cilju o?uvanja zdravlja starije populacije potrebno je aktivno razmišljati o tome kako prevazi?i problem koji je nastao odlukom da se stariji od 65 godina zatvore.
(U krajnjem slu?aju, da sam stariji od 65 godina, da li bi mi se možda više isplatilo da iza?em na ulicu i prijavim se prvom policajcu koga vidim. Za mesec dana zatvora, doprineo bih društvu za 30 hiljada dinara, imao bih stan i hranu, a uz dobro vladanje svakog dana bih imao priliku da iza?em napolje u dvorište da prošetam?)
Broj godina života ?esto ne daje pravu sliku stvarne biološke starosti organizma. Mnogi stariji sugra?ani su još uvek sa nama samo zahvaljuju?i kretanju.
"Struka" na koju se pozivaju sigurno zna koje su posledice zatvaranja u ku?e, sve uz stres izazvan raznim strahovima i neizvesnoš?u. Kako god da razmišljam, kriterijum preko 65 mi ne pije vodu. Posmatraju?i ljude oko mene ispada da je ta ugrožena kategorija verovatno 40+, a da ima mnogih 70+ koji su u malom riziku?
Stres i imunitet
Ovaj ?lanak mi je npr. interesantan… https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4465119/
Možda “struka” ima razloga da misli da i nije loše kad vas neko uplaši sa TV-a ili SMS porukom.
Naime tokom akutnog stresa koji traje nekoliko minuta, odre?ene vrste c?elija se mobilišu u krvotok, potencijalno pripremajuc?i telo za povrede ili infekcije tokom aktiviranja mehanizma koji se u poslednje vreme popularno zove „bori se ili beži“.
(Segerstrom SC, Miller GE. Psychological stress and the human immune system: a meta-analytic study of 30 years of inquiry. Psychol Bull. 2004;130:601–630.)Akutni stres tako?e povec?ava nivo pro-upalnih citokina u krvi.
(Steptoe A, Hamer M, Chida Y. The effects of acute psychological stress on circulating inflammatory factors in humans: a review and meta-analysis. Brain Behav Immun. 2007;21:901–912. )Ali...
Hroni?ni stres koji traje danima i godinama, poput akutnog stresa, povezan je sa višim nivoom pro-upalnih citokina, ali sa potencijalno razli?itim posledicama po zdravlje.
(Gouin JP, Glaser R, Malarkey WB, Beversdorf D, Kiecolt-Glaser J. Chronic stress, daily stressors, and circulating inflammatory markers. Health Psychol. 2012;31:264–268. )Upala je potreban kratkotrajni odgovor za eliminaciju patogena i zapo?injanje izle?enja, ali hroni?na, sistemska upala predstavlja deregulaciju imunološkog sistema i povec?ava rizik za hroni?ne bolesti, uklju?ujuc?i aterosklerozu i krhkost.
(Ershler WB. Interleukin-6: a cytokine for gerontologists. J Am Geriatr Soc. 1993;41:176–181.)Druga posledica hroni?nog stresa je aktiviranje latentnih virusa. Latentna aktivacija virusa može odražavati gubitak imunološke kontrole nad virusom, a ?esta aktivacija može prouzrokovati habanje imunološkog sistema.
(Pawelec G, Akbar A, Caruso C, Solana R, Grubeck-Loebenstein B, Wikby A. Human immunosenescence: is it infectious? Immunol Rev. 2005;205:257–268. )Zanimljivo je da ovi odgovori možda nisu isti za sve. Na primer, kod onih koji su doživeli nevolje u ranoj fazi života, verovatnije je da c?e se pokazati prenaglašene imune reakcije na stres.
(McEwen BS. Brain on stress: how the social environment gets under the skin. Proc Natl Acad Sci USA. 2012;109:17180–17185.
Carpenter LL, Gawuga CE, Tyrka AR, Lee JK, Anderson GM, Price LH. Association between plasma IL-6 responses to acute stress and early-life adversity in healthy adults. Neuropsychopharmacology. 2010;35:2617–2623.)Pitanje: Koje podatke je bitno prikupiti prilikom prijema pacijenata?
Kada se sve ovo završi, verujem da ?e mnogim istraživa?ima, biti važno da analiziraju šta je zaista važno kod o?uvanja imuniteta.
Voleo bih da smo kreativni i da kreiramo dobar upitnik.Od toga da li su pacijenti sa blažim simptomima pili kafu i u kojoj meri, koliko unose še?era, da li se bave sportom i sli?no. Mogu biti bitni npr. podaci o vakcinacijama, lekovima, ishrani (gmo, konzervansima), propistljivim crevima, antibioticima i crevnom florom...
Na primer, bilo bi interesantno da znamo koliki je broj pacijenata sa kriti?nim manifestacijama prethodnih godina primao vakcine za sezonski grip.Pitanje: Da li je uzdržavanje od kašlja i kijanja izazvanih strahom i protokom informacija jedan od uzroka loše klini?ke slike kod nekih pacijenata?
Prirodni na?in za spre?avanje gomilanja telesnih te?nosti u plu?ima nije dobro spre?avati. Velika je važnost da pri tome ne zarazimo druge i socijalno distanciranje jeste veoma važno. Ali nedostatak kretanja i boravak u zatvorenim prostorijama nas tako?e ubacuju u taj za?arani krug koji nas ?ini osetljivima. Da li je važno prona?i balans i ne pove?avati broj osoba koji time postaju ugrožena kategorija?
Ovde su tako?e, nama obi?nim ljudima, potrebne prave informacije, kako bi zajedno došli do kreativnih rešenja. Bilo bi sa jedne strane bolje pustiti sve one koji imaju mogu?nost da se samoizoluju na selu u ku?i sa dvorištem, ali sa druge strane promena lokacije je na?in za širenje zaraze. Potrebne su nam ideje i ovde...
Pitanje: Koliko nestandardne, šivene zaštitne maske smanjuju mogu?nost šitenja zaraze?
Generalno, problem sa zaštitnim sredstvima nastaje kad nam stvori utisak lažne sigurnosti. Ne verujem da postoji velika razlika izme?u prljave ruke ili prljave rukavice.Pitanje: Da li je dugotrajno nošenje maski opasno po zdravlje?
Prirodno je da prilikom udaha unesemo po koju bakteriju, ali i da izbacimo po koju prilikom izdisaja. Li?no mislim da maskom štitimo druge, i mislim da je opravdano da je nosimo u prodavnici i sli?no. Me?utim, svako duže nošenje maske ja li?no smatram opasnim. Nošenjem maske spre?avam prirodno izbacivanje bakterija iz plu?a, dok im ujedno stvaram vlažno i toplo okruženje idealno za pove?anje njihovog broja. Da li ?emo imati pove?an broj pacijenata sa bakterijskom upalom plu?a kod revnosnih poštovalaca preporuka?
