Срам нас било!
Поново смо дозволили да неко себи даје за право да нас дели на две супротне стране.
Уместо да се види зашто је велики број грађана нечим незадовољан, играмо се глупавих игара пребројавања, где се представници власти, уместо да се запитају зашто је и један грађанин незадовољан, труде да износе бројеве глава на улицама. (Колико год се бројали, мора цифра да буде испод 10000, претпостављам да је то критична бројка за било какво ван институциално предлагање)
Неко рече, што јача опозиција, то боља власт. Имајући у виду да у Србији опозиција не постоји, лако се, математички, долази до закључка и колико нам је власт добра.
Молим да се хитно идентификује мој представник у власти. Некако ми недостаје.
Република Србија је држава српског народа и свих грађана који у њој живе, заснована на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама и припадности европским принципима и вредностима.
Увођење радне обавезе изласка на улицу за запослене у државним органима, ради демонстрирања бројчане надмоћности, све са претњом стављања на “списак” оних који се не појаве, осим што представља урушавање суверенитета наше државе, присвајање суверености од грађана, потчињавање власти једној странци, смањивање достигнутог нивоа људских права, крши се забрана дискриминације, не поштује се људско достојанство, угрожава се физички и психички интегритет грађана Србије, понижавајуће је, крши се забрана принудног рада, крши се слобода мишљења и изражавања. Ништа се не разликује од силовања. И свашта још.
Ако сте се пронашли међу таквим запосленима, ако имате надређене који се толико ниско спуштају, сетите се да ви примате плату из буџета не зато што вам је неко даје на лепе очи, или што сте нечији роб, већ зато што вам се даје надокнада за то што дајете држави своје слободно време, долазите свакога дана на посао и трудите се да свој посао радите коректно за своју земљу, а никако за самопрокламоване, често шупље, робовласнике који себе доживљавају као “елиту” иако крше сва начела Устава Републике Србије.
Ја сам грађанин Републике Србије. То је једина држава коју имам и коју волим.
Република Србија није ништа мање моја држава него ваша.
Занимљив ми је текст на Форбсу… (део о томе шта би тамо неки американци требало да су до сада научили)
„У тешким временима, многи људи су често спремни да подрже страшне ствари које би биле незамисливе у нормалним временима.“
„Политичари обично траже арбитрарну власт да би се носили са националним проблемима и успоставили ред, иако су основни проблеми обично узроковани лошом владином политиком.“
„Они који теже да постану диктатори, понекад одају своје намере очигледном жељом да униште противнике.“
„Не постоји поуздан начин да се спречи да лоши или неспособни људи добију моћ.“
„Коначно, слобода се може заштитити само ако људи довољно маре да се боре за њу, јер свугде владе упиру за више моћи, и никада је се не одричу добровољно.“
